Ljulja

Zaljuljala se – ili se Smajlovićki učinilo da joj se zaljuljala – fotelja, pak je zašiljila plajvaz i u svetonedeljnom broju Rotopalanke objavila sitnu knjigu pod naslovom „Meka moć Politike“

O čemu se radi u Ljuljinoj knjizi? Evo o čemu. Oco Vučić u nekom od svojih beskonačnih obraćanja javnosti natuknuo da u našoj brdovitoj zemlji na Balkanu postoje „velike državne novine“ koje on kao čovek demokratije „toleriše“, iako ne bi morao jer je bajagi vlastan da posmenjuje i upravni odbor i urenika/cu, što je urednika/cu bacilo u težak amok, a mene navelo da si postavim filozofsko pitanje – da li bih ja voleo da Oco smeni Ljulju. Evo odgovora – ne bih. A zašto, to ću sad da vam obrazložim. Na prvom mestu zato što Smajlovićka – da je bilo pameti – nikada nije trebalo da postane glodurka Politike, a kad već pameti nije bilo, onda Smajlovićka glodurka treba da ostane ad infinitum jer smo je debelo zaslužili.

Sećate li se možda šta je Mao Ce Tung rekao onom ambicioznom delegatu na kongresu Komunističke partije Kine koji beše naumio da mu se uvuče u dupe blagoprosravši se na na temu „da se događaju stvari koje ne bi trebalo da se događaju“. Druže Vang Čung Lung, rekao je Mao, ako se te stvari događaju, to znači da treba da se događaju, jer se u suprotnom ne bi događale.

Sledstveno se i Smajlovićka dogodila Politici (i svima nama) i kad se već dogodila, njeno je legitimno pravo da premijeru skrene pažnju da je autokratsko smenjivanje upravnih odbora i uredništava stvar koja „ne bi trebalo da se događa“.

Ali Ljilja ne bi bila Ljulja kad legitimitet ne bi zloupotrebila za njenu omiljenu rabotu – pansrpsko kukumavčenje i uvaljivanja dubara. Kakve, recimo, veze ima Vučićeva (smem se opkladiti – fiktivna) namera da smeni Smajlovićku sa Jelenom Milić i Sonjom Biserko, sa spiskom svetskih državnika koji su dali intervjue Politici, sa činjenicom da je Vreme od već nekoga dobilo više već nekih para od Politike, a da je Politikin projekat „Sačuvajmo srpski jezik i ćirilicu“ odgurnut u zapećak u korist nekog „antisrpskog“ projekta.

A kakve to tek veze ima sa NUNS-om, koji je vaktile – Ljulja kaže „na pravdi Boga“ – optužio četrdesetak kolega za ratnohuškačku propagandu, pa sad „plaća kazne“, to je pitanje na koje nikada nećemo dobiti odgovor. Niti treba da ga dobijemo. A ako se pitate o kakvoj to Politikinoj „mekoj moći“ priča Smajlovićka, kakvu je Ljulja Vučiću poruku poslala tim naslovom, to vam mogu prevesti na kolokvijalni srpski. Evo prevoda: Oco, Oco, političari i političke garniture su prolazni, a ja, Smajlovićka, sam večna jer mi je moj oco ostavio UNS i Politiku u nasledstvo. Pa ti sad vidi. Stisni muda, ako smeš, pa me smeni.

Umalo da zaboravim. Ne bi bilo dobro smeniti Smajlovićku jer bi na njeno mesto došao neko triput gori.