Pismo redakcije „Sporta“ UNS-u: Mirković od nas traži 700 naslova mesečno

Redakcija dnevnog lista „Sport“ poslala je danas UNS-u pismo u kom navodi da je vlasnik Dragomir Nikolić ponudio zaposlenima Aneks ugovora o radu kojim od njih traži da, uz sadašnju normu, dnevno na portalu ovog lista objavljuju po 20 vesti, što u proseku mesečno iznosi oko 700 vesti. Pismo prenosimo u celosti

Agonija „Sporta“ ne samo da se nastavlja, nego je prešla na „viši“ nivo. Bez patetike i preterivanja, ovom prilikom obaveštavamo kolege i srpsku javnost da se bliži godišnjica našeg potpuno nezasluženog stradanja i ispaštanja, koje vuče genezu iz neopravdano lošeg statusa u Kompaniji „Novosti“, a doživljava kulminaciju nezakonitom prodajom firmi „Beoton“ Saše Mirkovića, u leto 2015.

Kao što smo u našim prethodnim obraćanjima isticali, oduzeti su nam: ljudska prava, osnovna primanja (plata je srozana na minimum, delove iste dobijamo sa ogromnim kašnjenjem i to na intervenciju Inspekcije rada, a naknadu za prevoz nikako), ljudi (neki su vrbovani za podobne medije, a neki su razočarani i prevareni odavno otišli) i zdravlje (zdravstveno i socijalno osiguranje imamo sporadično, par kolega se minulih meseci zbog gore navedenog i bolnički lečilo, a koleginica je pod stresom zbog neisplaćenih doprinosa i ličnog dohodka bila tokom trudničkog i sada porodiljskog bolovanja)…

I na svu muku, šaka vrhunskih profesionalaca, desetak novinara, tačnije 11, svakodnevno obavlja stresan posao, na uštrb sopstvenog zdravlja i besparice, čudesnom energijom i znanjem pravi novinu, koja je čak i konkurentna na tržištu.

U najkraćem, novitet, tj. najnoviji specijalitet je ponuda gazde Saše Mirkovića (odnosno potpisnik pokušaja aneksa ugovora o radu je njegov otac Dragomir) da svakodnevno ubacujemo na „Sportov“ portal po 20 vesti!? U “prevodu”, sadašnji prosek naslova na mesečnom nivou je od 150 do 200, a sa novim zahtevom

Mirkovića, to bi iznosilo 700, u proseku, mesečno. Ne verujemo da takva norma postoji u zemlji Srbiji, ali i u Evropi!?

Valjda je i vrapcima na grani jasno da nemamo nikakve veze sa elektronskim medijem, da nemamo ni zakonske obaveze, a pre svega, ni snage, zdravlja i energije za tako nešto i da je takva ponuda iracionalna i nedopustiva. Ili smišljena kao još jedan pokušaj nekog od gazdi ( još precizno i ne znamo ko su vlasnici „Sporta“, jer su u priči spominjani i jedno vreme se u redakciji pojavljivali i Tomica Žugić i Aleksandar Vuksanović – Aca Lukas…) da nas se, uprkos stavkama kupoprodajnog ugovora sa Kompanijom „Novosti“, što pre otarasi.

I mogli bismo unedogled da nabrajamo sve „sjajne“ ideje za „spas“ našeg lista, koje su uvek, kao po pravilu, na uštrb našeg zdravlja i pukog preživljavanja naših porodica… I na štetu ugleda srpskog novinskog brenda zvanog DSL „Sport“.

Nažalost, drugo ime najstarijeg dnevnog sportskog lista na Balkanu postalo je mobing i to mobing sa velikim M. Toliko velikim M da bi stručnjaci, doktoranti i studenti prava, sociologije, psihologije, u našoj redakciji mogli da prikupe obimnu građu za taj pojam.

A drugi stručnjaci, pre svega, iz novinarske branše, zatim i nadležni organi vlasti, trebalo bi već jednom da se pozabave slučajem „Sporta“, kroz koji se reflektuje generalno loša slika o stanju u našim medijima.

Neka nikog ne zavaravaju prazne priče o „Sportu“ (nabeđenom) gubitašu, na žalost, decenijama je nekome takav tužan status perjanice dnevnog sportskog novinarstva odgovarao. I kroz noviju istoriju svi su nam „pomagali“ tako što su nas omalovažavli, otimali nam ljude (novinare, footoreportere, čak su naš kompletan daktilo biro preselili u „Novosti“, pa sami sebi „diktiramo“ izveštaje i druge tekstove već godinama…) i pakovali nam dugove, smeštali krivicu, čak nije bilo dobre volje ni da se ispita zašto proizvod našeg ogromnog truda i žrtvovanja ne stiže na kioske u predviđenom obimu, tiražu…

Tražimo sastanak sa predsednicom UNS Ljiljanom Smajlović i naravno, sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, kako bi se konačno rešilo stanje i status svih „stanara“ na adresi Trg Nikole Pašića br.7.

Nadamo se da je svima jasno da nije ovo apel jadnika koji nemaju profesionalnu perspektivu, iako nam je egzistencija alarmantno ugrožena, već borba za legendarni „Sport“, ali iznad svega, za njegovo, naše i dostojanstvo naše struke.

U prilogu je odgovor zaposlenih na ponudu za zaključenje Aneksa pogledajte u prilogu.