Građani plaćali struju za drogeriju i stan porodice vlasnika Televizije Belle amie

Iz projektnih sredstava plaćana je struja za stambeni prostor čije se brojilo vodi na Katarinu Radomirović, struja za drogeriju čije se brojilo vodi na Draganu Radomirović i struja za električni kotao koji se vodi na Katarinu Radomirović, pokazuje monitoring trošenja sredstva sa Konkursa za sufinansiranje medija u Nišu, koji su radili BIRODI i LAF. Vidosav Radomirović kaže da su računi plaćeni i za sedište televizije i za „izdvojene jedinice na drugim lokacijama“

Mogu li službene dnevnice u milionskom iznosu da budu isplaćene iz budžeta iako se posao ne odvija van grada u kojem je sedište firme i nema razloga za službena putovanja? Koji to internet paket u Srbiji mesečno košta više od 150.000 dinara?

Da li se za „pravljenje“ i najkraće informacije na lokalnom internet portalu pređe više od stotinu kilometara, odnosno potroši gorivo za tu kilometražu? Da li je ispravno da se „zbog potrebe projekta“  javnim novcem plaćaju komunalni računi u privatnoj radnji ili stanu osoba bliskih vlasniku firme koja realizuje projekat?

Ovakva i slična pitanja „spontano“ su se nametnula nakon nedavnog objavljivanja Izveštaja o finansijskom monitoringu načina trošenja novca poreskih obveznika na prošlogodišnjem Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u Nišu. Monitoring su realizovali Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF) i Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Ovo je, prema dostupnim podacima, prvi monitoring te vrste u Srbiji.

Prema rezultatima monitoringa, budžetska sredstva opredeljena za medijske projekte „nisu potrošena u dovoljnoj meri pravilno, u skladu sa namenom i potrebama projekata, a nisu ni opravdana na adekvatan način“. U potencijalnim nepravilnostima u trošenju novca građana prednjače Televizija Belle amie i Narodne novine.

Zbog sumnji u neregularnosti, LAF i BIRODI će svoj izveštaj dostaviti tužilaštvu i nadležnim inspekcijama, sa zahtevom da „postupe u okviru svojih nadležnosti“. Izveštaj će biti dostavljen i novinarskim udruženjima, regulatornim telima i međunarodnim organizacijama koje se bave medijima.

Za internet u dva medija skoro 1,4 miliona

Prema ovom dokumentu, postoji sumnja da su iz niškog budžeta finansirani „pravno neosnovani“, „neprihvatljivi“ ili „previsoki“ troškovi.

Istovremeno je upozoreno na to da su finansijski i narativni izveštaji, koje su mediji dostavljali po okončanju projekata, kao i dokumentacija koja ih je pratila, bili u toj meri sporni ili nepotpuni da se može postaviti pitanje da li su navedene finansijske transakcije uopšte obavljene ili su bile fiktivne.

Članica LAF-a Valentina Krstić podseća da su, na primer, Stručna komisija i Uprava za kulturu prihvatile revidirane budžete medijskih projekata uprkos tome što iz njih nisu izbačeni ili umanjeni troškovi za koje je ta ista komisija prethodno, na svojoj sednici, „zapisnički“ konstatovala da su „neprihvatljivi“.

Ako se imaju u vidu niške medijske prilike, neki honorari su previsoki, poput onog koji je primao projektni menadžer na Televiziji Belle amie (198.000 dinara) ili projektni menadžer Televizije Zona plus (115.000 dinara bruto)

Među „neprihvatljivim“ troškovima bile su službene dnevnice novinara, snimatelja i fotoreportera na Televiziji Belle amie, Radiju Belle amie, internet portalu Belle amie i u Narodnim novinama, za koje je izdvojeno ukupno oko 4.300.000 dinara. U takve izdatke spadali su i honorari pravnih savetnika na Televiziji Belle amie i u Narodnim novinama.

Stručna komisija je posebno upozorila na „neprihvatljivo visoke“ troškove interneta. Za ovu namenu Televiziji Belle amie je iz budžeta za šestomesečni projekat plaćeno ukupno 936.000 dinara, odnosno 156.000 dinara mesečno, a Narodnim novinama ukupno 432.000 dinara, odnosno 72.000 dinara mesečno.

U neprihvatljivo visoke troškove komisija nije uvrstila izdatke za gorivo, mada je, na primer, prema uvidu u račune, za svaki medijski prilog internet portala Belle amie „pređeno“ po više od 100 kilometara.

Prema navodima Stručne komisije, neprihvatljiv izdatak su i troškovi programske trase Niš – Beograd – STN Slovenija na Televiziji Kopernikus, za koje je iz budžeta izdvojeno čak 2.400.000 dinara. Ovakav trošak je pritom izmirivan u devizama.

– Građani Niša su izdvojili i oko 5.500.000 dinara za nabavku, kao i iznajmljivanje tehničke opreme „za potrebe projekata“. Tako pribavljena tehnička oprema nadilazila je potrebe većine projekata koji imaju ovakvu budžetsku stavku, odnosno broj tehničkih uređaja je i znatno veći od broja članova projektnog tima koji bi je koristili. Oprema je, pritom, nabavljena na samom kraju projekata, što otvara pitanje da li je ona uopšte bila neophodna za realizaciju – kaže Valentina Krstić.

Ona dodaje da kod dela medija koji su honorare za rad na projektu isplaćivali preko platnih listića nije u dovoljnoj meri jasno da li ti honorari „menjaju“ celokupne mesečne zarade članova projektnog tima, odnosno da li su članovi tima radili samo na projektu ili su obavljali i druge poslove, te da li su oni za svoj ukupni mesečni rad primali jedino ove honorare ili su honorari bili samo deo većih mesečnih primanja.

Osim toga, ako se imaju u vidu niške medijske prilike, neki mesečni honorari su se mogli smatrati previsokim, poput onog koji je primao projektni menadžer na Televiziji Belle amie (198.000 dinara) ili projektni menadžer Televizije Zona plus (115.000 dinara u bruto iznosu).

– Ima i indicija da je deo novca poreskih obveznika iskorišćen za izmirivanje privatnih troškova osoba za koje se može pretpostaviti da su srodnici, odnosno povezana lica sa vlasnikom Televizije Belle amie Vidosavom Radomirovićem, kao i za izmirivanje troškova koji nemaju direktne veze sa realizacijom projekta. Iz projektnih sredstava plaćana je struja za stambeni prostor čije se brojilo vodi na Katarinu Radomirović, struja za drogeriju čije se brojilo vodi na Draganu Radomirović i struja za električni kotao koji se vodi na Katarinu Radomirović. Budžetskim sredstvima izmirivani su i računi vezani za brojila Republičkog hidrometeorološkog zavoda na Kameničkom visu, kao i više repetitora i drugih objekata ove niške televizije u Tupižnici, Šljivoviku, Velikom Pupavcu ili Brzeći. Na jednom od računa za struju navedeno je, na primer, samo „Kruševac“, tako da se ne zna ni o kakvom objektu je reč – kaže ona.

Fiktivni računi za milione

– Nažalost, ovi računi za struju su, ma koliko ne koristili projektu, bili najuredniji, jer su uglavnom sadržali sve potrebne podatke. Veliki deo ostale dokumentacije bio je nevalidan, odnosno nije na propisan način pravdao troškove, već je predstavljao fiktivnu dokumentaciju, tako da se osnovano može postaviti pitanje da li je do poslova i transakcija koje su navedene u izveštajima medija uopšte došlo – kaže Čedoslava Ristić, finansijski stručnjak, koja je sarađivala u izradi izveštaja.

„Građani Niša su izdvojili oko 5,5 miliona dinara za nabavku i iznajmljivanje tehničke opreme ‘za potrebe projekata’. Tako pribavljena tehnička oprema nadilazila je potrebe većine projekata, a broj tehničkih uređaja znatno je veći od broja onih koji bi je koristili. Oprema je, pritom, nabavljena na samom kraju projekata“ (Valentina Krstić, LAF)

Ona precizira da su, na primer, milionski iznosi televizije, radija i portala Belle amie, ili Narodnih novina, pravdani samo virmanima za prenos sredstava, koji sami po sebi ne mogu biti dovoljni da bi trošak bio priznat za knjiženje u poreskom bilansu. Iznos po jednom nalogu za isplatu putnih troškova u nekim slučajevima prelazio je 350.000 dinara. Ipak, kako nisu priloženi ni nalozi za službena putovanja, ni putni računi, ni izveštaji sa službenih putovanja, potpuno je nejasno da li je tih putovanja uopšte bilo.

Slična je situacija i kod nabavke tehničke opreme. Za potrebe rada 23 člana projektnog tima Narodnih novina, recimo, nabavljena su 32 „tehnička uređaja“, i to tek u poslednjem mesecu projekta. Pritom, računi i otpremnice nisu overeni i potpisani, ne zna se ko je predao a ko primio robu, nema registarskog broju vozila ili imena vozača koji je isporučio robu, a reč je o milionskoj vrednosti, kaže ona i dodaje da sve to „budi sumnju da li je ovog prometa uopšte bilo“.

– Iz uvida u dokumentaciju nameće se utisak da je u „niškom slučaju“ budžetski novac za medijske projekte u velikoj meri otišao u ruke jedne porodice (Radomirović, prim. aut.). Stoga nije neumesno pitati da li budžetski novac ide za projekte i ostvarenje javnog interesa u informisanju ili ide u džepove privilegovanih pojedinaca bliskih vlastima – kaže Ristić.

Sociolog Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI-ja, tvrdi da ovakvi podaci pokazuju da je „država, ako je uopšte ima, u Nišu bila suspendovana“, a da su političke stranke „zarobile gradove“. Član LAF-a Đokica Jovanović, takođe sociolog, dodaje da je projektno finansiranje jasno pokazalo da država nije izašla iz medija „jer ona tu nije ni bila, već su u medijima oduvek bili samo politički centri moći, odnosno stranke, koje su i danas tu ostale“. On smatra da bi se „umesto takozvanog projektnog finansiranja, koje se pokazalo kao potpuni debakl, trebalo sistemski opredeliti za programsko finansiranje“.

Nisu obavešteni, sve je regularno

U Televiziji Belle amie, Radiju Belle amie, portalu Belle amie i Narodnim novinama pak tvrde da su regularno trošili budžetski novac dobijen na konkursu. Na pitanja koje im je Cenzolovka uputila na više elektronskih adresa, odgovor je stigao sa adrese Vidosava Radomirovića, vlasnika ili direktora svih ovih medija, ali bez njegovog potpisa.

– Neophodna tehnička oprema za realizaciju projekta preuzimana je tokom realizacije projekta, a krajem 2015. godine je samo plaćena u dogovoru sa dobavljačem, imajući u vidu da je grad Niš kasnio sa izvršenjem svoje obaveze, pošto je sredstva u celosti isplatio tek sredinom februara ove godine. Prikazani troškovi u revidiranom budžetu, pa između ostalog i troškovi interneta, predstavljaju stvarne troškove realizacije projekta, koji su u celosti opravdani. A račune za električnu energiju Televizija Belle amie je plaćala kako za svoje sedište, tako i za izdvojene jedinice na drugim lokacijama, gde je poslovnu delatnost obavljala kao zakupac, pošto je projekat realizovan u svim njenim poslovnim jedinicama – navodi se u odgovoru.

„Račune za električnu energiju Televizija Belle amie je plaćala kako za svoje sedište, tako i za izdvojene jedinice na drugim lokacijama, gde je poslovnu delatnost obavljala kao zakupac, pošto je projekat realizovan u svim njenim poslovnim jedinicama“ (Vidosav Radomirović, TV Belle amie)

U ovim medijima tvrde da nisu imali bilo kakva saznanja da je Stručna komisija za ocenu projekata iznela primedbe da su „određene pozicije u medijskom budžetu neprihvatljive i da ih treba izbaciti“. Oni „nisu imali nikakve kontakte“ sa Stručnom komisijom, već su komunicirali isključivo sa Upravom za kulturu.

I Zvezdan Milovanović, vlasnik Televizije Kopernikus, tvrdi da od Stručne komisije nisu dobili bilo kakvo upozorenje da su troškovi programske trase Niš – Beograd – STN Slovenija „neprihvatljivi“. Ni u konkursu koji je raspisan, a ni u rešenju za dodelu sredstava nije navedeno ograničenje u pogledu takvih troškova, kaže on za Cenzolovku.

– Projekat je osim emitovanja priloga i obaveštenja podrazumevao i emitovanje 48 polučasovnih emisija, odnosno 24 „premijere“ i 24 reprize. Osim na lokalu, te emisije su emitovane kroz kablovske sisteme u Srbiji, IPTV, OTT i preko satelita. Iznos od 2,4 miliona dinara predstavlja realan trošak programske trase za slanje signala iz studija u Nišu, preko Beograda, do Slovenije, gde se preuzimao od strane firme STN i dalje slao na satelit, što je dalje omogućilo preuzimanje signala svuda u svetu i emitovanje kroz te uređaje i mreže KDS-a – kaže on.

Milovanović precizira da je budžetski trošak za programsku trasu od 50.000 dinara po emisiji isplaćivan devizno firmi STN d.o.o. Slovenija i dinarski SBB d.o.o. Beograd. Televizija Kopernikus je, međutim, kaže, sama plaćala 60.000 dinara po emisiji za zakup satelita firmi STN Slovenija, što je iznosilo 2.880.000 dinara.

– Osnovni cilj našeg projekta bilo je prezentovanje svih potencijala Niša i okoline izvan granica Srbije, što je navedeno i u njegovom narativnom delu, te je zbog toga i plaćano emitovanje kroz kablovske sisteme u Srbiji, IPTV, OTT i preko satelita. Da uslugu koju smo dobili od STN Slovenija pruža neka domaća firma pod istim uslovima, naša televizija je sigurno ne bi plaćala u devizama stranoj firmi – kaže Milovanović i dodaje da je Televizija Kopernikus „nezavisna televizija u čijem finansiranju budžetska sredstva grada učestvuju u najmanjem procentu u odnosu na sve ostale medije u Nišu“.

A gde su tu uopšte građani?

Za Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, međutim, nema sumnje da je na ovom niškom konkursu bilo nekih vidova zloupotrebe javnih sredstava. On je ubeđen da bi za način trošenja sredstava od strane budžetski podržanih medija morali ozbiljno da se „zainteresuju“ ne samo niška Uprava za kulturu već i tužilaštvo, interni revizor i budžetska inspekcija. Ipak, ne veruje da će do toga doći, jer svi oni „prećutkuju zloupotrebe novca i štite jedni druge, složno radeći protiv javnog interesa i interesa građana“.

Stručna komisija je posebno upozorila na „neprihvatljivo visoke“ troškove interneta. Za ovu namenu Televiziji Belle amie je iz budžeta za šestomesečni projekat plaćeno ukupno 936.000 dinara, odnosno 156.000 dinara mesečno, a Narodnim novinama ukupno 432.000 dinara, odnosno 72.000 dinara mesečno

– I to je koren ovog problema. Projektno sufinansiranje medija u Srbiji je političko-medijsko-tajkunska operacija koja služi interesima političara i vlasnika medija, a ne građanima. Vlast kroz ovakvo sufinansiranje dobija promociju, vlasnici medija novac i sve privilegije koje on nosi, a građani su iz svega isključeni i nevažni, iako je njihov interes u fokusu ovih konkursa – kaže Dobrašinović za Cenzolovku.

Na prošlogodišnjem niškom Konkursu za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja podeljeno je 51.128.200 dinara, a taj novac je dobilo 16 medija. Prema dostupnim podacima, bio je to najveći konkurs te vrste u Srbiji.

Stručna komisija za ocenu projekata i Uprava za kulturu odlučile su da više od 86 odsto sredstava dobiju mediji koji su u Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije u februaru 2015. godine, označeni kao mediji koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.

Mediji čiji su osnivači članovi porodice Radomirović dobili su skoro 61,5 odsto ukupnih sredstava (31.486.000 dinara), a Televizija Zona plus, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića – 8.152.200 dinara (15,9 odsto). Televiziji Kopernikus, kojoj se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije pripisuje programska i finansijska bliskost sa Srpskom naprednom strankom, pripalo je 4.500.000 dinara (8,8 odsto). Svi ostali mediji dobili su 14 odsto ukupnih sredstava.

 

*****

Autorka je novinarka lista Danas i članica LAF-a (izuzeta je iz rada na ovom izveštaju)

 Foto: N1