Trg „Politika”

Mi koji radimo u „Politici” volimo da mislimo da ovaj list predstavlja važnu nacionalnu ustanovu. Juče se sa nama složila i Skupština Beograda, čiji su odbornici doneli odluku da se trg na uglu Makedonske i Cetinjske ulice nazove Trg „Politika”

Umesto Makedonska 29, naša adresa uskoro će biti Trg „Politika” 1.

To je istorijsko mesto na kom su Ribnikari podigli prvi dom novinama koje su veoma brzo postale najuglednije i najznačajnije na Balkanu.

Istorijska je i jučerašnja odluka Skupštine Beograda. To je spoznaja činjenice da je list koji su Ribnikari osnovali 1904. godine postao neodvojiv od nacije čiju burnu sudbinu deli poslednjih 112 godina.

Cenimo tu odluku, tim pre što je došla tako brzo nakon silovitog ali neuspešnog pokušaja neprijateljskog preuzimanja našeg lista.

Poistovećivanje Srbije i „Politike” toliko je duboko usađeno u kolektivnu podsvest naroda da katkad donosi neočekivane, ne uvek vesele posledice po redakciju. Tera ljude da nas vole – ili da nas nikako, ali nikako, ne vole.

Čitaoce tera da nam budu stroge sudije, i da nam teško praštaju greške. U vremenu bez konkurencije, kada se u disciplini pravljenja ozbiljnih novina skoro niko u Srbiji više i ne takmiči, takva zahtevna publika dragocenija je od neoliberalnog mita o slobodnom tržištu.

Kad kažem „Politika”, mislim Srbija. A kad kažem neprijateljsko preuzimanje, ne mislim samo na Rodiće i „Kurire” već i na ražalovane šefove CIA i švajcarske firme koje su nekadašnji vodeći srpski politički magazin svele na fantomski NIN.

A onima koji nas ne vole i koji preziru to što predstavljamo i tradiciju koju baštinimo, obećavamo da ćemo ih tek gorko razočarati. Tu mislim na one koji se stide niskog porekla, kojima nije dovoljno da budu to što jesu, koji se klone svake tradicije i rado bi je menjali za nešto kul.

One koji se srame svoje a priželjkuju tuđu izuzetnost. Kao i njihove zapadne kursadžije, pri čemu ne mislim na trećerazredni vodvilj.

Na najboljem smo putu da grdno razočaramo i njihove istočne klonove, koji nam zameraju „kolaboraciju sa izdajničkim režimom”, a tek smo uoči izbora saznali da jedino u saradniku nacista Milanu Nediću ne vide izdajnika već „srpsku majku”.

Šta god da nam digitalna budućnost nosi, ostaće zapamćeno da je postojala „Politika” i da su postojali Ribnikari i da ovaj list nikada nije izlazio pod okupacijom. Ona nije samo izražavala slobodarske težnje u vreme kralja i u vreme Tita. U srpskoj istoriji se uvek znalo – kada „Politika” izlazi, Srbija je slobodna.

Zato Trg „Politika” obavezuje i srpsku prestonicu i srpsku državu, a ne samo redakciju „Politike”.