IREX-ov Indeks održivosti medija: Stanje u medijima u svakom pogledu sve gore

„Novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, napadima i omalovažavanju, uz blage reakcije pravosudnog sistema. Uprkos zakonima, urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana“, rekao je Goran Cetinić, autor godišnjeg izveštaja MSI, na konferenciji za novinare

Prema Indeksu održivosti medija (MSI) za 2015. godinu, stanje u medijskom sektoru u Srbiji najlošije je u poslednjih pet godina, a profesionalnost izveštavanja na najnižem nivou od 2001. godine.

Indeks održivosti medija je metodologija IREX-a kojom se već 15 godina meri razvoj i održivost medijskog sektora u oko 80 zemalja. Indeks meri slobodu govora, primenu profesionalnih standarda, pluralnost izvora informisanja, ekonomsku samodovoljnost i rad medijskih institucija (novinarska udruženja, državne institucije i tako dalje).

Poslednjih pet godina u Srbiji je stanje u razvoju medijskog sektora i njegovoj održivosti pogoršano u svih pet posmatranih oblasti, ocenjeno je na predstavljanju rezultata godišnjeg izveštaja Indeksa održivosti medija za 2016. godinu.

„Što se tiče slobode govora, novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima, omalovažavanju, uz blage reakcije pravosudnog sistema. Uprkos zakonima, urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana. Sloboda govora je ugrožena uprkos ustavnoj i zakonskoj zaštiti“, rekao je Goran Cetinić, autor godišnjeg izveštaja MSI, na konferenciji za novinare.

On je dodao i da je održivost medijskog sektora 2016. primetno niža nego što je bila 2001. godine „kada se izašlo iz medijskog mraka Miloševićevog režima“.

Tabloidni sadržaji preovlađuju

Cetinić je rekao da je u pogledu slobode govora ocenjeno da su zakonske norme u toj oblasti dobre, ali da je problem to što se one ne primenjuju.

On je naveo i da je izveštavanje sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju, te da u medijima prevladavaju tabloidni sadržaji.

„Profesionalno izveštavanje je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. U 2015. godini u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta“, kazao je Cetinić.

On je rekao da u medijima ima malo analitičkih i istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.

„Pritisci na medije imaju za rezultat cenzuru i samocenzuru, što je dovelo do pada standarda izveštavanja, a tabloidni sadržaji preovlađuju nad dokumentarnim, informativnim, analitičkim i istraživačkim. U dominantnim medijima istraživačko novinarstvo je nestalo, ali česti su napadi vlasti na nekoliko mreža istraživačkog novinarstva koje se uglavnom bave korupcijom i kriminalom“, rekao je Goran Cetinić.

Socijalne mreže postale su manje-više pouzdan vox populi, odnosno izvor informisanja o temama koje tradicionalni mediji izbegavaju, dodao je Cetinić.

„Pluralnost izvora ima opadajući trend. Glavni problem je sadržaj vesti. Često se kopiraju vesti i često je nelegalno korišćenje izvora, zbog čega se gubi pluralizam medijskog sadržaja. Imamo uniformnost vesti“, naveo je istraživač IREX-a i dodao da je prisutan i pad ekonomskog poslovanja medija i da je glavni razlog to što postoji 1.600 registrovanih medija na 7,5 miliona ljudi.

„Na 4.500 ljudi dolazi jedan medij, što je apsurdno. Neodrživost je očigledna. To je kao da u jednoj ulici imate hiljadu apoteka. Pored toga što ih ima mnogo, mediji su suočeni i sa sužavanjem tržišta oglašavanja“, kazao je Cetinić.

„Neodrživost je sasvim očigledna, a to je jasno svima sem političarima, a posebno REM-u i nadležnom Ministarstvu kulture i informisanja, koji ovakvo stanje podržavaju umesto da situaciju urede“, rekao je on.

Štampani mediji su u najlošijem položaju, a u 2015. prvi put je prodati dnevni tiraž pao ispod 500.000 primeraka (30 odsto manje nego u 2013. godini). Samo jedne novine imaju tiraž preko 100.000 primeraka.

Projektno kofinansiranje umesto da popravi medijske sadržaje, kako je zamišljeno, narušeno je korupcijom i političkim interesima, jer medijski sadržaj i javni interes nisu bili prioriteti kod odlučivanja opštinskih organa o raspodeli državnih fondova kako je to zakon propisao.

Tokom 2015. godine eskalirale su sistematske kampanje protiv novinara i u njihovoj odbrani su medijska udruženja bila aktivna, ali i često izložena kritikama vlasti.

Ocenjeno je i da pozitivnu ulogu u prevazilaženju medijskih problema imaju poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman, kao i da nedostaju sindikati i udruženja zaposlenih u medijima koji nisu novinari. U 2015. godini zabeležen je i dalji pad mogućnosti edukacije novinara, navodi se još u godišnjem izveštaju.

Građani razočarani i bez iluzija

Zoran Sekulić, predstavnik Asocijacije medija, ocenio je da „nikada nije bilo više debata o medijima i novinarima, a da je stanje u medijima sve gore“.

„Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima“, rekao je Sekulić.

On je kazao da proces povlačenja države iz medija u velikoj meri nije završen ili je u nekim slučajevima izveden netransparentno, zakasnelo, kao i da je zloupotrebljen.

Ocenjujući da su građani razočarani u medije i „bez iluzija“ u pogledu očekivanja, Sekulić je ocenio da je od ključne važnosti povratak kredibiliteta medija.

Tamara Skrozza, predstavnica Komisije za žalbe Saveta za štampu, navela je da je u pogledu novinarske etike, koja je takođe loše ocenjena, sada stanje mnogo gore nego protekle godine, navodeći da Komisija beleži sve veći broj kršenja novinarskog kodeksa. Prema njenim rečima, od marta ove godine umesto 300–400 prekršaja Kodeksa mesečno, sada imamo 500–600 takvih slučajeva.

Ona je kritikovala rad REM-a i Ministarstva kulture i informisanja i ocenila da ćutanje Ministarstva zabrinjava i pokazuje ili slabost ili interese koji su u suprotnosti sa interesima medija.

„Kriza u medijima nije svojstvena samo Srbiji, ona se, nažalost, svugde u svetu pogoršava“, rekla je Gordana Janković iz OEBS-a, ocenjujući ipak da je ohrabrujuće to što se o problemima medijskog sektora u javnost sve više govori i što je sve više zajedničkog rada na odbrani profesije.

 Foto: Medija centar Beograd