Mediji bili pod političkim uticajem u predizbonoj kampanji

Tokom predizborne kampanje najviše medija u Srbiji izveštavalo je pod političkim uticajem, a nije bilo debate i otvorenih javnih rasprava političkih protivnika, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja o ponašanju medija u predizbornoj kampanji

Predstavnica Novosadske novinarske škole, koja je sprovela istraživanje, Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je jedna od odlika predizborne kampanje i to što je počela pre raspisivanja izbora, kao i da se odvijala u glavnim informativnim emsijama.

„To je bila i državna kampanja, jer su to samo stranke na vlasti mogle da koriste. Tokom kampanje stranke su više govorile o negativnim karakteristikama protivničkih stranaka, nego o svojim programima“, rekla je Valić Nedeljkovićeva.

Prema njenim rečima, dominirao je i „rat saopštenjima“, u čemu su prednjačile Srpska napredna stranka (SNS) i Demokratska stranka (DS), a pojedini mediji su otvoreno favorizovali samo jednu politiku opciju.

„Zbog našeg prigovora, ukinuta je piratska radio stanica Grmeč, koji je aktivno učestvovala u predizbornoj kampanji pokreta Drina–Dinara–Dunav i njihove liste‚ Narodni pokret 3D – Tomislav Bokan‚ za novosadski parlament“, rekla je Valić Nedeljkovićeva.

Ona je dodala i da je u svim medijima najviše prostora imala SNS, a zatim DS, Socijalistička partija Srbije (SPS), a ostale stranke u zavisnosti od dela Srbije.

„Što se tiče kampanje, poplave u martu su došle u pravo vreme, jer su ih pojedine liste iskoristile za kampanju“, rekla je ona i dodala da su se mediji manje bavili procedurama, zbog čega su stanovnici Vojvodine ostali uskraćeni za informaciju da se model izbora promenio.

Valić Nedeljkovićeva je rekla i da su mnogi mediji iskoristili činjenicu da su pravila Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o ponašanju medija preopšta, tako da su mogli da se izbegnu prigovori.

„Kampanja je protekla u lošem kontekstu kada se radi o regulaciji, jer je REM radio u nepotpunom sastavu – bez člana nevladinih organizacija i člana iz Vojvodine“, rekla je Valić Nedeljkovićeva.

Stefan Janjić, koji je radio monitoring elektronskih medija, kazao je da je u fokusu većine medija bilo isticanje pozitivnih osobina vladajuće stanke i ekonomija, dok su obrazovanje, kultura i izbeglička kriza bile malo ili nimalo tematski prisutne.

„Od stranaka, na RTS-u su najzastupljeniji bili SNS – sa 25 odsto, zatim DS i SPS sa sedam odsto, dok su na RTV-u takođe najzastupljeniji bili SNS – 31, a SPS – 6 odsto, a malo prostora je dato manjinskim strankama“, rekao je Janjić.

Kao drastične primere, on je naveo specijalne emisije emitovane na TV Prva i TV PINK – o poseti Vučića Bugojnu i o mitingu SNS-a emitovanom u Nacionalnom dnevniku, ali i dvočasovni intervju s Vučićem, tokom koga je voditeljka rekla samo „najavu, odjavu i možda još koju rečenicu“.

Govoreći o online medijima, Janjić je kazao da su zahvaljujući njima pojedine stranke prešle cenzus.

„Nisu imale medijski prostor na tradicionalnim medijima, pa su koristile portale za svoju propagandu, zahvaljujući čemu su dobili više glasova“, rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, još jedna karakteristika kampanje je i to što su vladajuće stranke koristile državne aktivnosti za političku propagandu, a kao primer naveo je brojna polaganja kamena temeljca za fabrike.

Novosadska novinarska škola je posebnu pažnju tokom istraživanja posvetila lokalnim medijima, za koje je utvrdila da je na njihovo izveštavanje uticalo finansiranje o strane lokalnih vlasti, odnosno novac dobijen na medijskim konkursima.

Tako su u Kikindi i Nišu mediji koji su dobili velike sume novca na medijskim konkursima, izveštavali tokom kampanje afirmativno o vladajućim strankama, mada je bilo i medija koji su izveštavali balansirano.

U Nišu je bilo još više specifičnosti, rekao je Dušan Raković iz Centra za humanističke studije, koji je kazao da je od pet proučavanih medija, četiri u vlasništvu članova ili simpatizera SNS-a, poput TV Zona plus, čiji je vlasnik sin Bratislava Gašića.

Istraživanje Novosadske novinarske škole rađeno je 30 dana pre izbora i tokom njega, a proučavano je ponašanje 107 medija, od čega 40 nacionanih, regionalnih i lokalnih televizija, osam radio stanica, 30 štampanih medija i 29 online portala.

Istraživanje je rađeno u 17 gradova, a u njemu je učestvovalo devet organizacija i 50 posmatrača.