Šta povezuje ubistvo Dade Vujasinović i pogibiju radnika RTS-a

Postoji izvesna turobna podudarnost u dva slučaja iz mandata Komisije za istinu o ubijenim novinarima – u istrazi smrti Dade Vujasinović i odgovornosti za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja, a to je da je prvo potrebno dokazati da je ubistva bilo, odnosno da zgrada televizije nije evakuisana namerno.

Kada je pre skoro dve godine pokrenuta inicijativa da se formira Komisija, zastupnik porodice Vujasinović, advokat Branislav Tapušković, za Danas je podsetio na dugu istoriju tog slučaja.

– Učestvovao sam u postupku u kome smo 15 godina „gurali“ sve dok nismo dokazali definitivno da nije reč o samoubistvu, nego o ubistvu, da su bila dva hica ispaljena iz puške i da ne ponavljamo već sve detalje koji su poznati javnosti. Kad smo konačno definisali da je reč o ubistvu, znači da nadležni organi treba ubistvo i da razreše, to je posao koji treba vrlo ozbiljno shvatiti i svaka pomoć u tome je dobrodošla – rekao je Tapušković.

Novinarka nekadašnjeg uticajnog magazina Duga Dada Vujasinović pronađena je mrtva u aprilu 1994. i slučaj je sve do istrage 2009. vođen kao samoubistvo. U međuvremenu, svojevrsna borba porodice i kolega da se slučaj istraži do kraja obeležena je svojevrsnom forenzičkom odisejom, ali i povremenim „nalazima“ u javnosti koji su upućivali na moguća razrešenja. U štampi su se povremeno pojavljivali napisi o tome da u zaplenjenim dnevničkim beleškama nekadašnjeg komandanta VRS i haškog optuženika Ratka Mladića postoje saznanja „ko je ubio Dadu“. Ili recimo, godinu dana pre formiranja Komisije, u hrvatskoj štampi je objavljeno da je u istrazi ubistva tinejdžerke Antonije Bilić osumnjičeni Dragan Paravinja naveo sličnu tvrdnju – „da zna ko je ubio Dadu“.

– Superveštačenje treba prvo da da odgovor da li je reč o samoubistvu ili ubistvu, ali to znači i da se pokrene pitanje odgovornosti onih koji su utvrdili da je reč o samoubistvu. Imali smo problem sa forenzičkim superveštačenjem, ali očekujemo i tu rezultate i pomake, izjavio je za Danas Pravo Veran Matić, predsednik Komisije, odgovarajući na pitanje da li sada postoji konkretni pomak u utvrđivanju istine.

 Kao što je već mnogo puta objavljeno u serijama tekstova i u dokumentarnim filmovima, porodica Vujasinovićeve na svoju inicijativu zapečatila je i čuvala deo forenzičkih dokaza, pobijajući zvaničnu verziju da je novinarka mogla da iz puške određenog kalibra povuče okidač i puca u sebe.

Rezultati superveštačenja forenzičkog Instituta u Hagu se očekuju. Kao što je već mnogo puta objavljeno u serijama tekstova i u dokumentarnim filmovima, porodica Vujasinovićeve na svoju inicijativu zapečatila je i čuvala deo forenzičkih dokaza, pobijajući zvaničnu verziju da je novinarka mogla da iz puške određenog kalibra povuče okidač i puca u sebe.

Veran Matić je ranije u izjavi za Radio Slobodnu Evropu decidno naveo da postoje i novi nađeni dokazi.

„To su dokazi koji su izgubljeni iz 1999. To su delovi patrone od koje je izgubila život Dada Vujasinović, onda papirni delovi i delovi takozvane gramlije – to je ono što je prikupljeno posle ubistva 1994. godine i što je trebalo da se čuva u prostoru Kriminalističke policije. Međutim, od 1999. nije postojalo saznanje gde se nalazi. Pronašli su ih policajci u prostorijama u kojima se inače čuvaju. Prema njihovom svedočenju, to je bilo zabačeno u nekom delu u kojem do sada nisu mogli da primete, da vide, i na taj način su sa većim brojem ljudi koji su tražili – uspeli da pronađu“, rekao je tada Matić.

Sumorna podudarnost u pronalaženju dokaza do kojih pre formiranja Komisije nije bilo moguće doći, postoji i u slučaju pogibije 16 radnika RTS aprila 1999.

– Podsetiću da je tu bilo procesuiranja (nekadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović odslužio je zatvorsku kaznu), ali i na to da nisu svi dokumenti bili poznati. Praktično, oni su se nalazili u domenu vojnih službi bezbednosti, bili su klasifikovani, i nisu bili dostupni. Sa promenama u vojnim službama očekujemo da utvrdimo da li je postojala još nečija odgovornost zato što zgrada RTS nije bila evakuisana, ističe Veran Matić.

Prema njegovim rečima, Bezbednosno-informativna agencija dala je odgovore, ali se i dalje očekuju odgovori od Vojno-bezbednosne agencije. „Postoje indicije da je određeni fajl sa dokumentima na neko vreme „nestao“, ali verujemo da ćemo i o tome moći da dobijemo sve odgovore“, smatra predsednik Komisije.

Inicijativa u Njujorku

Veran Matić podseća da je podneo inicijativu predstavnicima Komiteta za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, da se 16 ubijenih kolega RTS najzad uvedu u svetski registar ubijenih medijskih radnika, koji vodi ta organizacija. „Postoje sporenja o ovom slučaju i dobio sam uveravanja da će ova inicijativa naše Komisije biti ozbiljno razmotrena. A ja se nadam i usvojena, jer ne vidim da postoje bilo kakvi racionalni razlozi da bude drugačije“, ističe on.