Soros „upumpava” u Srbiju dvostruko manje novca nego devedesetih

Ne finansiramo protivnike vlasti, godišnji budžet nam je oko šest miliona dolara i od 2008. je nepromenjen, kaže Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji

Hakerski udar na Fondaciju otvoreno društvo Džordža Sorosa još jednom je otvorio polemiku o uticaju ovog američkog milijardera na nevladine organizacije, medije, pa čak i na državne institucije u svetu. Hakeri su na sajtu „Di-Si liks” objavili 2576 poverljivih dokumenata među kojima su beleške, ugovori, donacije i biografije osoblja. Pokretači ovog portala sebe predstavljaju kao američke hakiviste, tačnije hakere i aktiviste, koji „poštuju i cene slobodu govora ”. „Hakivisti” se predstavljaju kao Amerikanci, ali to nije sprečilo obaveštajne službe SAD da ovaj hakerski napad pripišu Rusima.

Dokumenti koje je objavio „Di-Si liks” dokazuju da je ovaj milijarder na račun organizacija i institucija u našoj zemlji uplatio 391 miliona dinara, tačnije oko 3,9 miliona dolara od 2011. do 2013. godine.

Jadranka Jelinčić, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, naglašava da su podaci koji su objavljeni na sajtu „Di-Si liks” ispravni, ali da ne vidi razlog za „dizanje prašine” jer je reč o informacijama dostupnim javnosti. Barem kad je u pitanju njihovo delovanje u Srbiji. Ona naglašava da je besmislena tvrdnja da Džordž Soros finansira rušenje aktuelne vlasti i uvođenje „totalnog haosa” u Srbiju.

– Takođe, nije tačno da se naš budžet drastično uvećao 2013. i 2014. godine kad je Aleksandar Vučić došao na vlast. Već osam godina imamo isti godišnji budžet koji iznosi oko šest miliona dolara. Najveći deo novca dobijamo od gospodina Sorosa, ali imamo i donacije Evropske unije. Sredstva raspodeljujemo organizacijama građanskog društva, državi i lokalnim samoupravama – izjavila je Jadranka Jelinčić za naš list.

Spisak Sorosevih donacija koji je procurio u javnost pre tri dana potvrdio je pisanje „Politike”. Krajem prošle godine, u tekstu „Ko su najveći donatori srpskog civilnog društva”, objavili smo, pozivajući se na bazu podataka američkog Fondacija centra, da je Fond za otvoreno društvo Džordža Sorosa drugi na listi najvećih donatora naših nevladinih organizacija.

Tad smo naveli da Soros izdvaja značajne novčane svote za finansiranje Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht, Grupe 484, Centra za interaktivnu pedagogiju, agencije „Beta”, Udruženja tužilaca Srbije, Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji osnovana je 1991. godine, a Jadranka Jelinčić naglašava da su devedesetih godina imali dvostruko veći budžet na raspolaganju. Polovina novca, kako kaže, ide na humanitarnu pomoć, a ostatkom su finansirane organizacije civilnog društva koje su se mahom bavile opozicionim delovanjem. Nakon toga budžet je smanjen, ali je Otvoreno društvo počelo da finansira državne projekte tako da su davanja za građansko društvo, kako kaže naša sagovornica, značajno smanjena.

Nakon izborne pobede SNS, civilno društvo zadržalo je uticaj na vlast, a premijer Aleksandar Vučić sastajao nekoliko puta sa njihovim predstavnicima ističući značaj saradnje nevladinog sektora i države. Nakon demokratskih promena, mnoge organizacije civilnog društva počele su da se finansiraju, ne samo od stranih donacija već i iz budžeta. Jedna od njih je i Nacionalna alijansa za lokalni i regionalni razvoj (NALED) organizacija koja okuplja moćne privrednike i opštine koji joj uplaćuju godišnje članarine koje iznose najviše dve hiljade evra. Upravo je NALED dobio 7,3 miliona dinara od Džordža Sorosa za izdavanje sertifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ovo je najveća pojedinačna uplata koja se može videti na spisku Sorosovih donacija Srbiji na sajtu „Di-Si liks”.

O uticaju ove organizacije na vlast dovoljno govori činjenica da je nekadašnja predsednica UO NALED-a Ana Brnabić prošle nedelje postala ministar za državnu upravu i lokalne samoupravu.

Pregledom spiska projekata koje Soros finansira u Srbiji jasno je da najviše novca izdvojeno za podršku medijima, LGBT populaciji, Romima, ali i organizacijama koje se bave kulturom, pozorišnim predstavama, izdavačkim kućama.

Na račun Centra za interaktivnu pedagogiju, organizacije koja se bavi promocijom dečjih prava, podrškom dečici sa smetnjama u razvoju, za različite projekte uplaćeno je čak 22,1 milion dinara. Jadranka Jelinčić objašnjava da je reč o jedinstvenoj organizaciji u Srbiji koja se bavi dečjim pravima, istraživačkim radom i sprovodi projekete u saradnji sa Ministarstvom prosvete.

Takođe, Helsinšski komitet za ljudska prava dobio je oko 2,5 miliona dolara, a Transparentnost Srbija i Poverenik za zaštitu ravnopravnost po oko 1,2 miliona dinara.

Soros je imao sluha i za Udruženje građana Sretenje čije aktivnosti je pomogao sa 1,5 miliona dinara, ali i Udruženje Rudnjanskih domaćina (1,3 miliona dinara). Njegovim novcem finansirano je i delovanje Udruženja Hartefakt, Biljane Srbljanović, sa oko milion dinara.

Medijski kolač

Što se tiče medija novac je raspodeljen mahom između organizacija i udruženja koji se rado nazivaju „nezavisnim” i kritički nastrojenim prema aktuelnoj vlasti. Vrednost projekata Medija centra, čiji je osnivač NUNS, osim Evropske komisije, prepoznala je i Soroseva organizacija. Otvoreno društvo najviše novca izdvojilo je upravo za projekte Medija centra ( oko 5,5 miliona dinara). Reč je o tri projekta od kojih su dva posvećena Romima, a jedan je nazvan „Građani za medije – za narednih 20 godina”. Svi ovi projekti ostvareni su 2013. i 2014. godine kada je i nedeljnik „Vreme” dobio oko tri miliona dinara za projekte nazvane „Građani za medije – samoregulacija i regulacija u onlajn sferi” i „Obrazovanje za 21. vek”.

Značajna svota stigla je i na račun ANEM-a (3,9 miliona dinara) za pravni monitoring medijske scene u Srbiji, a RTS je za Toplički centar za demokratiju i ljudska prava od Sorosa dobio 2,9 miliona dinara. Ova organizacija finansirala je dramu „Siti” radija „Tolerancija u 10 činova” sa 2,1 milion dinara, a Udruženje Eutopija, osnivač portala „Pištaljka”, dobilo je 1,9 milion dinara za istraživanje poslovanja TANJUG-a. Više od milion dinara dobili su Udruženje građana Njuz.org, pokretači satiričnog portala Njuz.net (1, 2 miliona dinara), Udruženje građana Peščanik (1,2 miliona dinara), Novosadska novinarska škola koja se u javnosti često povezuje sa NDNV-om (1,1 milion dinara ) i organizacija Media Art Content za časopis „Link” čiji je jedan od osnivača i UNS (1,1 milion).

Foto: Investopedia