Mediji zanemaruju pravo na privatnost, pretpostavku nevinosti, zabranu diskriminacije. A ni istina im nije svetinja

Ovo su najčešća kršenja Kodeksa novinara Srbije u protekla tri meseca koja su istakli članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu. Istovremeno, REM ćuti o drastičnim kršenjima Kodeksa na nacionalnim televizijama

Komisija za žalbe Saveta za štampu u protekla tri meseca odlučivala je o 26 žalbi na pisanje štampanih medija i u 24 slučaja utvrdila da je prekršen Kodeks novinara Srbije, izjavila je generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da je Komisija donela 12 odluka u slučajevima žalbi na pisanje medija koji prihvataju punu nadležnost Saveta za štampu, a doneto je još 12 javnih opomena za medije koji nisu prihvatili nadležnost Saveta.

Samo u dva slučaja odlučeno je da nije bilo povreda Kodeksa. Gordana Novaković je dodala i da su samo tri slučaja rešena dogovorom van Komisije, odnosno medijacijom.

U 90 odsto slučajeva prekršeno je više tačaka Kodeksa novinara Srbije, odnosno u istom tekstu više puta. Najviše su kršene odredbe iz prvog poglavlja (Istinitost izveštavanja) koje se odnosi na nerazlikovanje činjenica i komentara, kao i odredbe koje se odnose na kršenje prava na privatnost i pretpostavku nevinosti.

Slučaj ubistva pevačice Jelene Marjanović

„U proteklom periodu, u odnosu na neke prethodne, imali smo povećanje broja žalbi i odluka koje se odnose na narušavanje privatnosti, kao i češće kršenje pretpostavke nevinosti, pre svega zbog slučajeva koji su se odnosili na ubistvo pevačice Jelene Marjanović, i u vezi sa slučajem ubistva devojčice iz okoline Zaječara“, kazala je Gordana Novaković.

Ona je rekla da postoji konstantno kršenje odredbe Kodeksa koja govori o zabrani diskriminacije i govoru mržnje, ali da je broj žalbi povećan jer su nevladine organizacije nešto aktivnije i češće ih podnose. Dodala je i da su u poslednjih nekoliko nedelja šest žalbi podneli sami članovi Komisije za žalbe Saveta.

„Najdrastičnije je to što je maloletna ćerka ubijene Jelene Marjanović najviše oštećena i što je takvim pisanjem, danas – u eri interneta, njena budućnost dovedena u pitanje“ (Petar Jeremić)

Član Komisije za žalbe Petar Jeremić podsetio je na to da je bilo mnogo slučajeva drastičnog kršenja Kodeksa novinara, u vezi s kojima Savet za štampu nije imao mogućnost da se oglasi, pa je izmenom Statuta članovima Komisije za žalbe omogućeno da i u takvim slučajevima reaguju i podnose žalbe.

On je rekao da on i članica Komisije za žalbe Tamara Skrozza svakodnevno sprovode monitoring pisanja dnevnih listova u Srbiji.

„Već drugu godinu Savet obavlja monitoring kršenja Kodeksa novinara na nacionalnim nivou i svakodnevno beleži slučajeve njegovog kršenja. U slučaju pisanja o ubistvu pevačice Jelene Marjanović primećen je drastičan broj prekršaja, i to svakodnevno, po više tačaka kršenja Kodeksa novinara“, rekao je Jeremić.

Zbog toga su, kako je objasnio, on i Skrozza podneli žalbe protiv pet dnevnih listova.

Odluke Saveta u slučajevima pisanja o tom ubistvu bile su da je Kodeks prekršen, i to u pogledu istinitosti izveštavanja, predstavljanja nagađanja i pretpostavki kao činjenica, te kršenja prava na privatnost.

„Najdrastičnije u tim slučajevima jeste to što je maloletna ćerka ubijene Jelene Marjanović najviše oštećena i što je takvim pisanjem, danas – u eri interneta, njena budućnost dovedena u pitanje.“

On je rekao i da je nezvanično objašnjenje predstavnika tih tabloida da su oni radili u javnom interesu i da su pomagali policiji koja sumnja na muža ubijene, ali da nema dokaza, „pa bi oni na taj način trebalo njega da slome“. „Novinari to ne smeju da rade“, kazao je Jeremić.

Slučaj ubistva devojčice kod Zaječara

Drugi slučaj u vezi sa kojim je Komisija rešavala žalbe jeste pisanje o ubistvu devojčice kod Zaječara, kada je Kodeks takođe prekršen po više tačaka.

Komisija je tu imala značajnu pomoć Kancelarije poverenika Rodoljuba Šabića.

„Ne znam ni za jedan primer da je REM izrekao bilo kakvu kaznu za kršenje novinarske etike, što je jako važno za nas koji se bavimo ovim poslom“ (Stojan Marković)

„On je dokazao da su se novine pozivale na nezvanična saznanja iz istrage, koja uopšte ne stoje u papirima iz istrage.“

Stojan Marković, koji predsedava Komisiji za žalbe, rekao je da će Komisija uskoro izaći sa zvaničnim predlogom da joj se nadležnost proširi i na elektronske medije.

„Ne postoji razlika između Kodeksa novinara koji se treba primenjivati u štampi, onlajn izdanju ili elektronskim medijima.“

„Državna regulatorna tela, a to vidimo na primeru Regulatornog tela za elektronske medije, ne funkcionišu dobro u tom smislu“, kazao je Marković.

„Vidimo kako funkcioniše REM danas u Srbiji i koliko je tu primedaba. Ne znam ni za jedan primer da su izrekli bilo kakvu kaznu za kršenje novinarske etike, što je jako važno za nas koji se bavimo ovim poslom.“

Savet za štampu je i u praksi pokazao da ne podleže pritiscima, pre svega onim političke prirode, nego se rukovodi isključivo Kodeksom i novinarskom etikom, što nije slučaj kod državnog regulatornog tela.

Radni dokument Kodeksa za onlajn medije

Član radne grupe Saveta za izradu uputstva za primenu Kodeksa novinara u onlajn izdanjima Miloš Stojković rekao je da će radni dokument tog uputstva uskoro biti dostupan javnosti, jer će radna grupa završiti svoj posao sledeće nedelje.

Postoji konstantno kršenje odredbe Kodeksa koja govori o zabrani diskriminacije i govoru mržnje, ali je broj žalbi povećan jer su nevladine organizacije nešto aktivnije i češće ih podnose

Cilj uputstva nije da predvidi nova pravila, već da pojasni kako treba primenjivati Kodeks u onlajn okruženju, objasnio je Stojković.

„Polazna osnova bilo je drastično kršenje Kodeksa i u onlajn svetu, koje nekad možda ima i veće posledice u pogledu čestog objavljivanja dezinformacija i kontinuiranih povreda prava, poput autorskih prava i prava u pogledu zaštite ličnih podataka.“

„Pokušali smo da, prateći strukturu Kodeksa, napravimo najbitnije specifičnosti koje ćemo primeniti u onlajn okruženju. Taj dokument, koji je još u fazi nacrta, uskoro će biti na javnoj raspravi. Radna grupa planira da ga završi već sledeće nedelje, a već sada imamo određenu strukturu“, rekao je Stojković.

Uputstvo ima i deo koji se bavi specifičnostima isključivo u vezi sa onlajn okruženjem: ustanovljava pravila koja se odnose na objavljivanje odgovornih informacija na internetu, na korišćenje informacija sa društvenih mreža i onih koje potiču iz elektronske komunikacije, kao i na to kakav je tretman moderacije komentara i sadržaja koje stvaraju korisnici.

Ovaj dokument, kako je rekao Stojković, treba da pomogne Komisiji pri odlučivanju i da pruži putokaz onlajn medijima, ne samo tradicionalnim medijima koji imaju svoja internet izdanja već i svim ostalim portalima koji imaju strukturu medija i objavljuju medijske sadržaje.

 Foto: Press centar UNS