Vratiti „Sport“ redakciji

„Sport“ je iškolovao na stotine vrhunskih novinara. Sve je to za nepunih 11 meseci srušio čovek kome se nije smelo dozvoliti da uđe u medije, u kojima se ponaša kao da je na nekoj trećerazrednoj estradnoj sceni

„Sport“, najstariji sportski list na Balkanu, odlukom odnedavnog vlasnika Saše Mirkovića, estradnog menadžera – od subote, 17. septembra, prestaje da se štampa.

Iznenađenje i šok za armiju čitalaca najuglednijeg dnevnog sportskog lista ne samo na ovim prostorima.

Da podsetimo, firma „Beoton R“ iz Bora kupila je 1. oktobra 2015. godine za 82.000 evra „Sport“ od Kompanije Novosti u čijem je sastavu ovaj dnevni list poslovao. Novi vlasnik je, između ostalog, preuzeo uz obavezu da će štampanje nastaviti narednih pet godina, da neće biti otpuštanja radnika sledeće dve godine. Ostalo je od ovog ugovora samo slovo na papiru. Nepoštovanje dogovora počelo je odmah na startu, pretnjama i omalovažavanjem novinara. Plate su kasnile, isplaćivane bez troškova za prevoz, da bi potom izostalo plaćanje zarada i doprinosa. Radnici su ostali i bez zdravstvene zaštite. Tek na intervenciju inspekcije isplaćivane su mrvice. Dugovanja su bila višemesečna, poslednja isplata je bila prvi deo aprilske plate. Uz to, Saša Mirković je izmišljao razloge za disciplinske kazne zaposlenima, što je kulminiralo otpuštanjem sa posla svih zaposlenih – čitave redakcije, zaključno sa 26. avgustom. Ostala su samo dva novinara i dva tehnička saradnika, koji su u danu 16. septembra preko sekretarice Saše Mirkovića obavešteni da „Sport“ više ne izlazi.

Saši Mirkoviću ne trebaju zakoni papiri i pisani dokumenti. On porukom ruši „Sport“, tradiciju dugu 70 godina, a da pritom nema hrabrosti da dođe na više puta obećane razgovore u redakciju.

Agonija „Sporta“ praktično počinje od prvog dana u kompaniji „Beoton R“. Nameće se pitanje, odakle estradni menadžer u medijima. Sumnje da će uništiti srpski sportski brend, jedan od najstarijih sportskih listova u Evropi, obistinile su se. Saša Mirković i njegovi nekompetentni saradnici menjali su koncepciju novine, da bi potpuno izgubili prepoznatljivost „Sporta“, njegovu informativnost, ekskluzivnost, brzinu reakcije, autentičnost i druge kvalitete. Menjanjem cene u više navrata kao i nepostojanjem marketinga uništili su novine. Ukidanjem plaćanjem dopisnika potpuno su ugasili dopisničku mrežu. Sve svoje slabosti i propuste prebacivao je na aktuelnu vlast, posebno na premijera Vučića, zato što je koristio svoje medije u propagandne svrhe.

Mirković je ukinuo i ćirilično pismo, oteo dušu „Sportu“. Za čudo ni tada od nadležnih organa ili makar Udruženja za zaštitu ćirilice nije bilo reakcije.

Nameće se pitanje ko je dozvolio Saši Mirkoviću da kupi „Sport“ – sinonim sportskog novinarstva posebno ako se zna da je pre toga uništio svaki medij koga se dotakao.

„Sport“ je u kontinuitetu 72 godine afirmisao sportiste, širio sportsku kulturu i razumevanje. Bio je na svim svetskim meridijanima gde su bili sportisti i sport. Radile su to generacije najboljih novinara i sportskih poslenika, „Sport“ je bio škola novinarstva i iškolovao je na stotine vrhunskih novinara. Sve je to za nepunih 11 meseci srušio čovek kome se nije smelo dozvoliti da uđe u medije, u kojima se ponaša kao da je na nekoj trećerazrednoj estradnoj sceni.

S pravom očekuje se reakcija šire javnosti i odgovarajućih državnih organa. Najpre, reakcija Kompanije Novosti koja je prodala „Sport“ zbog nepoštovanja ugovora, a zatim nadležnih ministarstava od Ministarstva za sport i omladinu, inspekcijskih organa, Udruženja novinara UNS, NUNS, sportista koje je „Sport“ afirmisao.

Saša Mirković je zauzeo čitav sprat u nekadašnjoj zgradi „Borbe“. Možda mu je i to bio cilj, ako je i mogao zbog nekih svojih ciljeva, pa makar i oni bili naslonjeni na neukost i neznanje da ugasi „Sport“ , treba ga deložirati – vratiti „Sport“ redakciji koju je nezakonitim otkazima oterao.

Autor je penzioner, bivši novinar, urednik i sekretar redakcije lista „Sport“