Vukosavljević: Veća pažnja zaštiti novinara i njihovog rada

Veću pažnju treba posvetiti profesionalnizaciji, zaštiti novinara i njihovog rada, a Srbija u procesu priključenja EU čini velike napore ka harmonizaciji propisa, stvaranju standarda, mostova saradnje i odlučno će nastaviti u tom pravcu, izjavio je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević

Veću pažnju treba posvetiti profesionalnizaciji, zaštiti novinara i njihovog rada, a Srbija u procesu priključenja EU čini velike napore ka harmonizaciji propisa, stvaranju standarda, mostova saradnje i odlučno će nastaviti u tom pravcu, izjavio je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

„Problemi sa kojima se suočavaju novinari i mediji nisu problemi koji postoje samo u Srbiji, ima ih u EU kao celini i u zemljama EU i to ukazuje da smo zajedno na istom poslu. Srbija tek treba da dostigne još veće standarde i da se dodatno približi nivou standarda koji postoje u najvećem broju zemalja EU i da harmonizuje propise“, rekao je Vukosavljević.

Ministar je, na konferenciji “U susret savremenoj medijskoj politici”, rekao da se dosta daleko odmaklo na tom putu, ali i naglasio da to nije razlog za zadovoljstvo, budući da i dalje ima pojava koje se mogu oceniti kao zabrinjavajuće, štetne, kojima treba posvetiti posebnu pažnju, pogotovo kada je reč o ugrožavanju fizičkog integriteta novinara.

Napominjući da se ceo svet nalazi u uzburkanom medijskom dobu, on je rekao da to ukazuje na pojačanu potrebu da se „medijska udruženja, ustanove sistema države, snažno organizuju i harmonizuju, ne samo deklarativno, već i u pogledu konkretnih akcija, jer kada je reč o zaštiti prava novinara na rad, to su zakonom garantovana prava, fizička bezbednost takođe je garantovano pravo“.

„U praksi svedoci smo, nažalost, slučajeva koji nisu dovoljno istraženi, postoji prostor za poboljšanje, potrebna je briga države“, rekao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, Srbija u rešavanju tih problema nije usamljena, „nijedna država u Evropi nije ostrvo“, a položaj novinara i medija je manje- više sličan, s tim što je u nekim državama bolje obezbednjen, ima veću zaštitu, a u nekim zemljama postoji prostor za poboljšanje zaštite.

„To mora biti jedan od naših zajedničkih primarnih zadataka”, rekao je ministar i naveo da „na nama leži teret poboljšavanja uslova rada i položaja novinara, konsolidovanja nove medijske politike i donošenja nove medijske strategije, i ako je potrebno, donošenje nove legislative koja će urediti to osetljivo polje“.

„Iako smo svi na zajedničkom zadatku, svako prvo da se pobrine za svoje dvorište i da sredi situaciju u svojoj kući, kako to najbolje može, a kao takav onda da se priključuje širim organizacijama, uz poštovanje opšte prihaćenih principa“, rekao je Vukosavljević.

On je kazao da je Ministarstvo koje predvodi spremno da sa svojim kapacitetima učestvuje u različitim osetljivim fazama složenih procesa.

„U nama će predstavnici medija i medijskih udruženja uvek imati jasnog, glasnog, trpeljivog sagovornika, i naša vrata uvek će biti otvorena za sve što se tiče medija, novinara, medijske politike u užem i širem smislu“, rekao je ministar.

Glavni savetnik za civilno društvo i medije Generalnog direktora Evropske komisije za pregovore o proširenju i susedsku politiku Andris Kesteris rekao je da u nedavnom izveštaju EK nema ničega novog u pogledu razvoja događaja na medijskoj sceni i da je pre tri godine rečeno da nema nikakvog napretka.

„Ne bih zauzeo katastrofičan pristup. Tokom proteklih 5-6 godina, Srbija je vodeća zemlja, primer na Balkanu u pogedu načina na koji se hvata u koštac sa slobodom izražavanja, započet je razvoj na izradi medijske strategije, koja je usvojena, izrađivani nacrti zakona koji su usvojeni, poglavlje 23 otvoreno u pregovorima, pripremljen detaljni akcioni plan, to su bili inspirišući događaji. Ali od tada, malo se desilo i EK zaključuje u izveštaju da nije bilo puno napretka u odnosu na prošlu godinu”, rekao je Kesteris.

On je ocenio da je sloboda izražavavanja “nešto bolja nego pre 10 godina” i ukazao na “tektonske promene u medijskom pejzažu koje je izazvala ekonomska kriza” koja je otkrila probleme sa ulogom profesionalnih novinara.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Orizio naglasio je da je proces reformi, modernizacija veoma važni važni i da je medijska politka centralna za taj proces.

„Verujemo veoma jasno da svi zajedno moramo ostvariti napredak po tom pitanju. OEBS to posmatra u širem smislu, kroz prizmu bezbednosti zemlje u širem smislu. Mi želimo da pomognemo u zakonodavnom procesu koji je veoma važan, centralan u tom smislu. No, implementacija je tu najvažnija i koordinacija na svim nivoima potpomoći će taj proces i doprineti uspehu i zbog toga OEBS je spreman da nastavi sa saradnjom, želimo da olakšamo taj proces, koji će biti veoma koristan, rekao je Orizio.

Konferencija “U susret savremenoj medijskoj politici” organizatora Takso i OEBS-a, uz podršku Delegacije EU, ima cilj da se razgovara o nalazima istraživanja, koja su se bavila primenom medijskih strategija prethodne dve godine, šta buduća medijska politika treba da sadrži, kako bi mediji napredovali.

Uraditi sve moguće zbog pretnji novinarima

Ministarstvo kulture i informisanja snažno osuđuje svaki pokušaj ugrožavanja slobode govora, fizičkog i moralnog integriteta i svih drugih prava koje novinari imaju i potrebno je uraditi sve što je moguće u vezi sa pretnjama novinarima, izjavio je ministar kulture.

„Kada je reč o konkretnim delimam, pretnjama novinarima N1, za to nažalost ne znam u ovom trenutku, ali svejedno, to je veoma neprijatna stvar. Oko tih neprijatnosti moraju da vode brigu i drugi državni organi, kao što su MUP, Tužilaštvo, sudovi“, rekao je Vukosavljević novinarima na marginama konferencije „U susret savremenoj medijskoj politici“.

Ministar je naglasio da cela država mora da bude uključena u ostvarivanje prava novinara u okviru medijski definisanog prostora, koji je normativno zaštićen, ali i rekao je da u praksi, nažalost, postoje incidenti.

Od toga nisu izuzete ni zemlje EU, gde takođe postoje napadi na novinare, ali to nije nikakvo opravdanje i konačno, nas ne treba da interesuje da li se prava novinara štiti bilo gde. Bitno je da se štite u Srbiji, rekao je Vukosavljević.

U svakom slučaju, naglasio je on, Ministarstvo kulture i informisanja uvek najoštrije osuđuje takve slučajeve i ohrabruje sve subjekte čija je nadležnost da takve događaje spreči, ako se već dese, da ih kažnjavaju, da to čine u punoj meri i bez prestanka.

Odgovarajući na pitanje o oceni izvestioca Evropskog parlamaneta Dejvida Mekalistera, koji je rekao da je zabrinjavajuća situacija u pogledu slobode izražavanja, Vukosavljević je rekao da bi voleo da on i drugi koji izriču takve ocene budu konkretniji u davanju podloge za takve ocene.

„Ako je neka situacija obeshrabrujuća i ako nije dovoljno dobra, reč je o vrednosnom sudu, bez sumnje i naravno mi ćemo pokušati da razaberemo šta to stvarno znači. Naravno, znamo značenje te ocene, ali ne i na šta se odnosi, tako da mi sa svoje strane, kao država, moramo da insistiramo da vidimo šta to tačno znači, na koje slučajeve se odnosi, ko je odgovoran i kako te stvari funkcionišu“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, ocene su ocene, ali moraju biti dopunjene konkretnim primerima, inače je to teren političke frazeologije.

„Ovo nije alibi odgovor, već samo poziv i želja da se bude što konkretniji u svim situacijama, kada je reč o bilo kakvom ugrožavanju i sloboda bilo govora, poslovanja, fizičkog integriteta“, rekao je Vukosavljević.

Svaki primer ugrožavanja slobode medija je zabrinjavajući

Situacija u vezi sa slobodom medija u Srbiji nije idealna, ali je solidna, vrlo dobra u pogledu propisa koji štite okolnosti, prava i slobode, ali čak i jedan izuzetak ugrožavanja sloboda je zabrinjavajući, izjavio je ministar.

„Uvek je zabrinjavajući, a kamoli ako ih ima više, a nažalost, ponekad ih ima više“, rekao je Vukosavljević novinarima, napominjući da slobode medija u Srbiji ima, zagarantovane su ustavom i propisima, te je, prema tome, u normativnom smislu, ta zona potpuno uređena.

„U faktičkom smislu, pravom životu, nesumnjivo da u ad hok situacijama, manje ili više brojnim, te slobode bivaju ugrožene, ali zadatak svih nas je da na takve slučajeve ukazujemo i ohrabrimo svakoga da učinimo najviše što možemo da ih nema“, rekao je ministar.

Odgovarajući na pitanje zašto država ne reaguje zbog „medijskog linča protiv određenih medija, NVO, koji se sprovodi u drugim medijima, gde se proglašavaju izdajnicima i stranim plaćenicima“, Vukosavljević kaže da mu treba konkretnije gde to država propušta da učini bilo šta, u limitu zakonskih ovlašćenja, da se omogući sloboda medija.

„Mi mislimo da činimo sve. Reč je o pojedinačnim ocenama, medijska sfera i u Srbiji i u Evropi i globalno jeste sfera varničenja, oštrih intonacija, nepristojnih polemika“, kaže ministar i dodaje da obeshrabruje sve takve pokušaje i svaku praksu tog tipa.

„Ali ne može Ministarstvo kulture i informisanja biti odgovorno za svaki pojedinačni slučaj kada neki privatni medij vrši inkriminaciju. Te stvari se dokazuju na sudu pod tužbom za klevetu, to su delikatne stvari“, naglasio je Vukosavljević.

On podseća da postoje sudovi i zakoni koji takve stvari sankcionišu i da je u nekoliko navrata isticao da Ministarstvo neprestano poziva na kulturu javnog govora u medijima, da poziva na poštovanje zakona.

„Morate razumeti, u ovoj temi Ministarstvo kulture i informisanja ima svoja ovlašćenja i granice ovlašćenja. Nema tog alata koji možemo da upotrebimo protiv nekog medija, nekog novinara, urednika u nekom mediju, koji po našem mišljenju nekad ne zadovoljava etičke standarde za koje se zalažemo. Ne vidim šta država propušta da učini u tom slučaju“, jasan je ministar.

„Ne ohrabrujem, niti podržavam bilo kakav slučaj uvredljivog saobraćaja u govoru. Jednostavno, to je stvar individualnog vaspitanja, političkih stranaka, njihove kulture govora. Naša politička scena vrlo često je veoma kontaminirana“, rekao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, i predstavnici vladajuće koalicije i sada i u prethodnim epohama, i predstavnici opozicije isto tako, u velikom broju slučajeva nisu birali reči, niti su vodili računa o argumentima u međusobnim optužbama u političkoj borbi.