Pravo na medije: Kako postati medijski pismen?

Šta znači biti medijski pismen i zašto je ova veština, sa razvojem savremene tehnologije, postala tako važna? Šta je spinovanje i kakve su manipulacije moguće u TV montaži? Koje trikove koristi štampa, a koje onlajn mediji da bi privukli što veću pažnju korisnika? Odgovore na ova pitanja nudi emisija “Medijska pismenost” Produkcijske grupe Mreža.

Medijska pismenost je prva od deset tema kojima se bavi PG Mreža u pričama pod nazivom “Pravo na medije”. Cilj emisija je da ukažu na važnost poštovanja medijskih sloboda, da unaprede znanje publike o načinu na koji mediji funkcionišu, kao i o ljudskim pravima koje su mediji dužni da poštuju u svom radu.

Proizvodnja: Produkcijska grupa Mreža.

Režija: Miloš Petričić i Isidora Veselinović.

Autor: Maja Divac.

Kako postati medijski pismen?

Prvu Veliku školu u Beogradu, koju je 1808. osnovao Dositej Obradović pohađali su oni koji su znali da čitaju, pišu i računaju. U Velikoj školi budući ministri, pisari i sudije, sticali su viša znanja kako bi uspešno upravljali Srbijom i približili je razvijenim evropskim zemljama.

U XXI veku, u eri napredne tehnologije, digitalnih medija i ekonomije nije više dovoljno biti samo pismen i imati visoka i specifična znanja. Da bismo unapredili svet u kome živimo i bili aktivan učesnik današnjeg informacionog društva neophodno je da budemo i medijski pismeni.

Šta znači biti medijski pismen?

Endi Radok, profesor na Univerzitetu Monaš, Australija:

„Medijska pismenost je sposobnost da se razume šta se dešava na ekranu pred vama i da se razvija sposobnost da se komentariše ono što je omogućilo da se taj sadržaj nađe na ekranu, kao i ono što će uslediti nakon gledanja tih slika i snimaka. Medijska pismenost nije toliko tehnička veština, to je pre veština da se misli kritički.“

Da bismo tu kritičku veštinu razvili moramo da razumemo šta su medijski sadržaji i kako nastaju i da znamo ko ih je napravio i sa kojim razlogom.

Važno je razumeti da su medijski sadržaji tvorevine, konstrukcije koje se sastoje iz mnoštva izabranih delova. Birajući određene delove njihovi kreatori se vode svesnim, ali i nesvesnim motivima. Oni koriste različite tehnike i ideje kako bi privukli pažnju publike.

Tako npr. štampa pokušava da privuče pažnju čitalaca ne samo bombastičnim napisima već često i netačnim naslovima, koji tvrde različito pa čak i suprotno od onoga što piše u samom tekstu.

Štampa

Jedan od članaka u kome naslov ne odgovara sadržini teksta, objavljen je februara 2016. u štampanom i onlajn izdanju dnevnog lista “Blic”, pod naslovom “Žene ubice na Balkanu ređe ubijaju od muškaraca, ali su njihovi zločini monstruozniji”. U naslovu se pravi jasno poređenje sa ubistvima koja su počinili muškarci, međutim potvrde takve teze nema i u samom tekstu, u kome se uopšte i ne govori o zločinima muškaraca. Suprotno tvrdnji iznetoj u naslovu je i ocena psihologa, navedena u tekstu, da nema mnogo razlike između ubistava koje čine žene i onih koje počine muškarci.

Na isti način postupa i dnevni list “Srpski telegraf”, aprila 2016, u tekstovima “Gejevi šire sidu po Srbiji” i “Gejevi su bolesni. Taj problem se mora iskoreniti”. U istraživanju koje list navodi u tekstu nema dokaza za tvrdnje iznete u naslovu i podnaslovu. I u ovom slučaju uredništvo lista u naslovu plasira proizvoljna nagađanja kao utvrđene činjenice.

Među štampom koja piše u tom maniru je i dnevni list “Informer”. Jedan od brojnih slučajeva kada naslov nije odgovarao sadržaju je i članak, iz januara 2015. čiji su navodi naneli ozbiljnu štetu predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašnu Obradoviću, i doveli u pitanje i njegovu bezbednost.

Tvrdnje iznete u naslovu teksta “Ima razumevanje za “ubistvo” Vučića!” i podnaslovu: “Sramotno ponašanje predsednika NUNS-a” nisu imale nikakvo utemeljenje u činjenicama, već su bile samo odraz uređivačke politike zasnovane na jeftinom senzacionalizmu i nameri da se predsednik novinarskog udruženja degradira.

Uz ovakve naslove, prve stranice tabloida, po pravilu, objavljuju reči koje imaju ulogu mamaca za publiku a koje glase – šokatno, ekskluzivno, intrigantno, neverovatno… Tekstovi koji se reklamiraju na ovaj način najčešće su usmereni na najniže ljudske porive i po pravilu sadrže nepouzdane informacije.

Malobrojna kvalitetna štampa sledi sasvim suprotne kriterijume. Mamac za čitaoce nije iskonstruisani senzacionalistički naslov već kvalitetan sadržaj koji ispunjava poverenje publike, kaže šef deska dnevnog lista Danas.

Milovan Vasović, šef deska, “Danas”:

“Naslov je naš izlog, zapravo naslov je poruka publici šta mi to imamo u našem proizvodu, odnosno u našoj radnji i zato se bira najjača tema i od nje pravi naslovni blok za naslovnu stranu. Vrlo je važno da je naslov tačan, jer ako je naslov tačan onda i to što ima unutra poziva kupca da mu veruje i da se sutra ponovo opredeli za vaš proizvod. Ja znam da ima i onih medija u kojima naslov i sadržaj teksta nemaju veze jedni sa drugima i prosto se pitam kako je moguće da kupite jednom jednu novinu i da vidite da ste prevareni i da je opet kupite.”

Ovakva vrsta obmanjivanja javnosti zabranjena je zakonom, kao i novinarskim profesionalnim i etičkim kodeksom. Međutim, tabloidna štampa koristi ove nedozvoljene metode kako bi probudila radoznalost i izazvala emociju kod širokog auditorijuma. Publika koja ne vlada kritičkim veštinama medijske pismenosti nema mogućnosti da sagleda pozadinu tako plasiranih informacija i postaje lak plen za “lovce na tiraž”.

Uređivački koncept lista “Kurir”, koji širom zemlje osvane u tiražu od preko 100 hiljada primeraka, baziran je na intrigantnim vestima i naslovima. Tako je 9. juna 2016. u “Kuriru” tema broja bio tekst pod naslovom: “Sram te bilo! Ministarka na mufte legalizuje stan na Dedinju”. Dobar primer da, čak i kada naslov odgovara sadržini, štampa ima tendenciju da zvuči senzacionalistički i da koristi kolokvijalan jezik neprimeren za pristojnu komunikaciju. Šta čitalac saznaje iz teksta?

Milan Rašević, zamenik gl. urednika,“Kurir”:

“Nemamo problem da čak i nekom ministru, odnosno u ovom slučaju ministarki kažemo da nije uradila po zakonu. Pokušavamo da koristimo rečnik koji bi i sam čitalac koritio, dakle, nekako da se stavimo na njegovu stranu. Sagledavamo životne okolnosti većine naših čitalaca, a to su ljudi srednjeg sloja, koji nisu u prilici da koriste privilegije kao što je koristila ministarka Mihajlović.”

Spinovanje

Sve je prisutniji i fenomen medijskog spinovanja – nametanja “izrežiranih” tema, kako bi se plasirale poželjne informacije ali i neistine i kako bi se ključne teme, od javnog značaja, stavile u drugi plan. Primeri su brojni. Neposredno nakon izborne noći u Srbiji 24 – 25. aprila 2016-te, kada su nepoznate osobe sa fantomkama srušile objekte u beogradskoj Savamali, umesto insistiranja na pitanju odgovornosti, ova tema je stavljena u drugi plan, dok je u prvi izbila priča o potencijanim mitinzima i kontramitinzima, koji je trebalo da budu održani u Banjaluci. Za medijske stručnjake – to je bio jedan od očiglednih primera spinovanja publike.

Milovan Vasović, šef deska, “Danas”

“Sećate se kada je bila ona priča sa mlekom, kada je bilo mleko neispravno. U tom trenutku se pojavila priča u nekim novinama, kako to nije ništa, ali što je strašno – pronađena je neka bakterija u ribi na Savi negde kod Šapca. Hoću da kažem, eto jedna ozbiljna se pokušala zatrpati nekom nebitnom. Šta gledalac ili čitalac treba da sebe pita? Treba da sebe pita, mogu li ja u to da verujem što mi mediji ili političari serviraju i druga ključna stvar koliko je to za mene važno?

Iako su novinari dužni da se odupru svakom vidu pritiska na slobodno izveštavanje, svedoci smo brojnih primera kršenja novinarskih profesionalnih i etičkih standarda. Baš zbog toga je važno da publika bude medijski pismena, da ima visok stepen kritičnosti prema medijskim sadržajima i na taj način bude kočnica za neprofesionalno, a motiv za kvalitetno izveštavanje. Da bude publika koja ne samo prima već i koja kritički promišlja informacije!

Suprotno standardima profesije, pojedini mediji objavljuju informacije koje su u funkciji ispunjavanja ekonomskih i političkih interesa određenih grupacija ili samih vlasnika nekog medija. I dok neki mediji namerno plasiraju određene informacije, drugi se samo nađu u opasnoj mreži spinovanja.

Lila Radonjić, glavni i odgovorni urednik, PG Mreža

“Recimo, kako to ide? Pusti se prvo prica da nece biti smanjenja plata i penzija, onda se pusti polemični ton da možda treba, ali ipak Vlada nece to dozvoliti, pa onda da će da bude za 30% smanjenje, pa onda za 20% i na kraju dođete do 10%. U medjuvremenu sve spinovane informacije potpuno smiruju javno mnjenje i grade jednu pomirljivu atmosferu u kojoj se onih deset posto tretira kao velika pobeda. I slave i penzioneri kojima je smanjena penzija, a i političari koji su uspeli to da odrade na bezbolan nacin.”

TV manipulacije

Mediji koji i dalje ima najveći uticaj u našem regionu je bez sumnje televizija. Gledaoci po pravilu ne dovode u pitanje ono što vide na TV-u sopstvenim očima. Zato je i moć manipulacije ovog medija najopasnija. Današnja tehnologija pruža brojne mogućnosti. Za medijsku pismenost važno je poznavati bar osnovne tehnike moguće manipulacije u TV montaži.

Dok prate TV, gledaoci ne razmišljaju o tome da su kadrovi koji čine emisiju izabrani između mnoštva drugih. Da su oni subjektivan izbor reditelja, novinara, montažera. Ne razmišljaju ni o tome da tehnologija omogućava korišćenje različitih efekata i trikova, koji mogu biti i zloupotrebljeni kako bi se stvorila lažna slika.

Tri primera TV manipulacija:

1. Biranje kadrova

Najjednostavnija manipulacija snimljenim materijalom može se izvesti biranjem kadrova. Dakle, biramo ili odbacujemo kadrove kako bi potkrepili informaciju koju želimo da plasiramo.

Biranjem kadrova isti događaj može da se prikaže na dva različita načina. Kao ilustraciju izmontirali smo dva kratka klipa sa istog događaja, sa protesta zbog smena na Radio televiziji Vojvodine. Prvi klip stvara utisak da je na protestu bilo svega stotinak građana… Drugi klip prikazuje kako je protest zaista izgledao.

Devedesetih godina režimska televizija je često gledaoce obmanjivala na ovaj način. Mnogi se sećaju da je tadašnji RTS sa protesta na kojima su učestvovale desetine hiljada građana izveštavao govoreći da je reč o šačici demonstranata. (snimak vesti RTS-a 1996.).

2. Dodavanje ili smanjivanje broja ljudi na nekom skupu

Svi znamo da se u holivudskim filmovima koriste razni specijalni efekti. Slični trikovi ponekada se koriste i na televiziji. Sad ćete videti kako se u montaži može povećati broj ljudi koji je učestvovao na nekom skupu.

3. Manipulacija nečijom izjavom

Prethodna dva primera su pokazala kako se može manipulisati slikom, a sada ćemo videti kako se to može činiti i sa tonom. Videćete kako se u potpunosti može promeniti smisao nečije izjave.

Prvo ćemo vam pustiti originalnu izjavu koju smo snimili.

„Mi smo zadovoljni rezultatima koje je naša stranka ostvarila na ovim izborima. NE nameravamo da podržimo rad buduće vlade sve dok se ona ne izjasni o svojoj politici prema članstvu Srbije u NATO-u.“

Iz originalne izjave izbacićemo samo jednu reč, rečcu „ne“ i potpuno promeniti smisao izjave. Da bismo sakrili da smo izbacili deo izjave na to mesto ćemo staviti jedan neutralan kadar, u ovom slučaju kadar sveske, tako da gledaoci neće moći da primete da smo na bilo koji način intervenisali na originalnom materijalu.

Originalna verzija je premontirana i sada sadrži suprotnu tvrdnju:

„Mi smo zadovoljni rezultatima koje je naša stranka ostvarila na ovim izborima. NE Nameravamo da podržimo rad buduće vlade… sve dok se ona ne izjasni o svojoj politici prema članstvu u NATO-u.“

Ovo je najjednostavniji vid manipulacije video zapisom.

Onlajn mediji

Savremena tehnologija i novi onlajn mediji su promenili način na koji se informišemo. Medijski sadržaji i tradicionalnih i novih medija danas se mogu konzumirati u svako doba i na svakom mestu.

Glavni imperativ onlajn informativnih portala je brzina, ali i što veći broj klikova čitalaca i gledalaca, od čega zavisi zarada ovih medija.

Glavni i odgovorni urednik jednog od najposećenijih informativnih portala u Srbiji – sajta B92, objašnjava da je web novinarstvo često u tesnoj vezi sa korporacijama i biznisom. Redakcije onlajn medija se najviše vode brzinom, ali i željom za profitom.

Pavle Zlatic, glavni i odgovorni urednik, sajt B92:

“Ono što onlajn medije u osnovi odvaja od tradicionalnih jeste ta brzina. Mi u redakciji donosimo i uredničke i novinarske odluke bukvalno iz minuta u minut, dok u tradicionalnim medijima ipak može da prođe neko vreme do emitovanja priloga, do štampanja novine, do emitovanja priloga na radiju, na webu sve vreme traje taj jedan uređivački kolegijum, u kom su za razliku od drugih medija mnogo više uključeni sami novinari, prosto zato što je intenzitet posla takav. Druga stvar koja je jako važna za razumevanje ponašanja internet medija, kako velikih tako i malih, je da je web definitivno biznis! To je vrlo važno za razumevanje kako funkcionisu mediji.”

Portali, slično tabloidima neguju praksu da sa naslovima kao što su, “neverovatno”, “ovo nikada niste videli”, “nećete verovati šta se dogodilo” – namame publiku da “kliknu”. Glavni i odgovorni urednik Cenzolovke – portala koji informiše javnost o pitanjima značajnim za slobodu medija, objašnjava da je praksa “bombastičnih” naslova postala svakodnevna.

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik, Cenzolovka:

“Tako je u naslovu Hrvatska optužena da uništava srpski jezik, a to se uopšte ne pominje u tekstu, u tekstu se čak samo u jednoj reči pominje Hrvatska i to kada se nabraja broj njihovih lingvističkih predstavništava u svetu. Tu je nastala mala afera, zbog toga što je jedna od sagovornica u tekstu bila naša ugledna lingvistkinja, koja je reagovala, međutim novinarka je rekla – ja sam novinarka, ja ne odlučujem o naslovima, a urednici vole bombastične naslove.”

U trci sa vremenom, često se dogodi da se u onlajn izveštavanju prenese pogrešna, neproverena informacija ili da zbog izostanka samo jedne reči, vest dobije potpuno drugačije značenje.

Pavle Zlatić, glavni i odgovorni urednik, sajt B92:

“Mi smo imali primere da je na Banovom brdu eksplodirala bomba ispod dzipa i da je čovek raznet nasred ulice i da se onda ispostavi za sat vremena provera, a zaista tu ima gomila šum informacija sa svih strana, da je čovek živ i zdrav i da je sam otišao u Urgentni centar. Bilo je mnogo takvih primera.”

Botovi

Važna novina u onlajn medijima je da publika postaje aktivan učesnik. Otvaranjem prostora za povratnu reakciju publike, stvoren je i novi fenomen – botovi – ljudi koji rade za određene interesne grupe. Njihov zadatak je da pišu ciljane komentare i da na taj način promovišu ili kritikuju određene ideje, kao i da plasiraju poželjna mišljenja.

Reč “bot” označava veštačku inteligenciju – odnosi se na one koji “ne misle svojom glavom”. Među njima postoji hijerarhija, imaju jasno utvrđene zadatke i koordinirano napadaju internet stranice.

Čitaoci koji vladaju veštinama medijske pismenosti danas ih lakše mogu prepoznati. Njihovi nekada suptilni komentari postali su sve uočljiviji.

Pavle Zlatić, glavni i odgovorni urednik, sajt B92:

“Nekada se to radilo drugačije, metoda je bila drugacija, bio je manji volumen komentara, ali su komentari delovali iskrenije, bili su raznovrsniji i onda su na taj jedan, da kažemo, perfidniji način usmeravali ili pokušavali da usmere javno mnjenje.”

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik, Cenzolovka:

“Imali smo pre par dana otkriće vezano za Pink i njihovo finansiranje državnim parama, ali se odmah posle toga, istog ili sledećeg dana pojavi neko ko isforsira nekakvu drugu temu i onda ta tema pokrije ovu priču i to je u stvari domen koji botovi mogu da imaju. Oni jednostavno reaguju i pokušavaju da preusmere ili da relativizuju i da učine u svesti čitalaca tu temu nebitnom ili netačnom.”

Da ne bi bila prevarena – publika mora da se osposobi da takve komentare prepozna, kako bi mogla da razdvoji relevatne informacije od onih koje se plasiraju sa određenim ciljem.

Pavle Zlatić, glavni i odgovorni urednik, sajt B92:

”Nije svejedno da li je ovaj portal pustio ovakav naslov ili je onaj portal pustio onakav naslov, nije svejedno da li je ova agencija potencirala ovo ili je ovaj čovek rekao ovo, dakle iza svega danas u medijskom svetu postoji jasna namera. Ali izmedju svih redova, znači nije više između dva reda, nego je sada između deset redova se nađe ono što je zaista poruka!”

Slično tradicionalnim, i onlajn medijima publika treba da pristupa sa oprezom i da stalno preispituje verodostojnost i kredibilnost izvora, kao i postojanje eventualnih skrivenih namera. Sa takvim pristupom, onlajn mediji postaju dragocen izvor informacija. Upravo onlajn portali danas pružaju novu dimenziju medijske slobode, i postaju novi kanal za brzo i kvalitetno informisanje.

Medijska pismenost mladih

Da biste unapredili svoju medijsku pismenost dobro je kopirati ono što rade novinari. Oni za svaku informaciju potraže više izvora, proveravaju kredibilnost izvora informacije, razmišljaju šta stoji iza objavljivanja neke vesti ili priče, konsultuju se sa poznavaocima teme o kojoj je reč i na osnovu svega toga formiraju svoje mišljenje.

Želeli smo da proverimo koliko su mladi ljudi medijski pismeni. Otišli smo u jednu srednju školu i maturantima dali zadatak da pročitaju i analiziraju dva novinska teksta. Jednoj grupi smo dali instrukcije na šta treba da obrate pažnju, dok je druga grupa radila po sopstvenoj proceni.

Đaci su dobili zadatak da analiziraju tekstove iz dnevnog lista Informer i sa sajta televizije N1, koji su se bavili istom temom: Kako se finansiraju građanski protesti koje organizuje inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”.

Učenici su se prvo upoznali sa sadržajem tekstova.

U izveštaju Televizije N1 ključne informacije glase:

– da je građanska inicijativa “Ne davimo Beograd” počela da organizuje proteste nakon rušenja objekata u Savamali, i to zbog kršenja zakona i neadekvatne reakcije policije i vlasti.

– da se ova građanska inicijativa finansira od donacija građana.

U tekstu Informera ključne informacije su:

– da se građanski protesti finansiraju iz stranih fondova zapadnih zemalja,

– da je organizacijama civilnog društva za proteste u proteklih mesec i po dana isplaćeno milion i 367 hiljada evra.

List tvrdi i da je cilj Zapada da se ovi protesti radikalizuju i pretvore u nasilne demonstracije kako bi se srušila aktuelna vlast.

Grupa A napušta učionicu, a grupa B ostaje na kratkom kursu medijskog opismenjavanja. Učenici dobijaju uputstva o čemu treba da vode računa kada procenjuju istinitost informacija.

Važni saveti glase da treba voditi računa da li je informacija potkrepljena verodostojnim i proverljivim izvorima i da li je potvrđena iz bar dva različita izvora informisanja. Jedno od uputstava je i da uvek treba uzeti u obzir ko je vlasnik medija i kakvu reputaciju taj mediji ima.

Dok je grupa B učestovala na kratkom kursu medijskog opismenjavanja, đaci iz grupe A samostalno su analizirali tekstove.

Zatim su se vratili u učionicu kako bi pred kamerama izneli svoja zapažanja.

Dragana Trkulja, učenica, grupa A: “U tekstu čiji je izvor N1, imamo više informacija o tome kako se građani osećaju povodom toga što se njihov grad ruši, tačnije, ovde konkretno, rušenje objekata na Savamali. Dok je drugi tekst, čiji je izvor Informer ima više informacija i više se bavi time ko finansira proteste i zašto ti protesti uopšte postoje. Zato je, prema mom mišljenju, drugi tekst informativniji, možemo više toga da saznamo iz teksta Informera.”

Ana Stojmenović, učenica, grupa A: “Ja se slažem sa tekstom N1 televizije, zato što oni tvrde da su građani ti koji žele da saznaju istinu, da su građani tragači istine, jer ih zanima, ko tako bespravno ruši neke objekte. A ovaj drugi tekst više gleda temu sa aspekta da je narod marioneta, kome neko upravlja”.

Melita Ranđelović, profesor građanskog vaspitanja – “Ko stoji iza protesta, ko ih finansira?

Ana Stojmenović, učenica, grupa A: “Moj zaključak je da finansiraju strane kampanje, koje ulažu kao u ljudska prava, a zapravo žele da utiču na vlast, tako žele da ostvare uticaj na našu vlasti.”

Komentari grupe A razlikovali su se, samo donekle, od razmišljanja učenika iz grupe B koji su prošli kratku obuku.

Melita Ranđelović, profesor građanskog vaspitanja: “Koliko su ovi tekstovi različiti i koliko ti daju različitih informacija?”

Momčilo Mijović, učenik, grupa B: “Velika je razlika, zato što je Informer davao mnogo informacija i fokusirali su se više da opišu pozadinu celog tog događaja, dok se N1 usredsredio na samog organizatora i ljude koji su učestvovali u samom tom događaju.”

Stefan Stošić, učenik, grupa B: “Ja mislim da postoji baš velika razlika između ova dva teksta. Jedan tekst se više bazira na optužbama, nisu saslušane sve strane, a iznete su neke velike uvrede, optužbe.”

Melita Ranđelović, profesor građanskog vaspitanja: “Ko stoji iza protesta, ko ih finansira?”

Momčilo Mijović, učenik, grupa B: “Informer optužuje Evropsku uniju i SAD, dok N1 govori o tome kako postoji i žiro račun, najverovatnije i neki sponzori koji stoje iza cele te organizacije…”

Stefan Stošić, učenik, grupa B: “Zavisi sa koje strane gledam. Kada bih na primer samo gledao sa strane Informera, sigurno bih pomislio da je to tako nešto finansirano iz Evropske unije, ali ja lično mislim, to je neki moj lični stav, da oni nemaju nikakve veze sa tim, da je to bila samo dobra volja građana i da su samo ustali da pokažu nezadovoljstvo.”

Ohrabrujuće je da su đaci iz obe grupe jednoglasni u tome da je za objektivno i verodostojno informisanje neophodno konsultovati više izvora.

Da bi mladi mogli da razumeju ali i da menjaju svet oko sebe neophodno je da budu medijski pismeni. Sticanje ove veštine još uvek nije na adekvatan način zastupljeno u našem obrazovnom sistemu, a njeno uvođenje u školski program u vidu nastavnog predmeta nije predviđeno aktuelnom Strategijom obrazovanja.

Poruka za kraj

Mediji svojim sadržajima presudno utiču na društvena i politička zbivanja, oni kreiraju vrednosti, životne stilove, ideje.

Samo ako razvijamo svoju medijsku pismenost možemo razumeti poruke koje mediji šalju, razumeti uticaj koji oni imaju i biti aktivni građani. Razvijanjem medijske pismenosti učimo kako da mi koristimo medije za unapređenje kvaliteta naših života i sveta u kome živimo i sprečavamo da mediji koriste nas.

 

Proizvodnja PG Mreža, 2016.
Režija: Miloš Petričić i Isidora Veselinović
Snimatelji: Slaven Miljuš, Dejan Derajić, Vladimir Mićunović, Dušan Krivec, Milan Antić, Bojan Marjanović
Montaža: Irena Petričić Dimitrijević, Dragan Ćirjaković
Grafička obrada: Nebojša Pavlović
Organizator: Suzana Sekulić
Narator: Vladan Radosavljević
Novinar: Maja Đurić
Konsultant: Lila Radonjić
Autor: Maja Divac