Povratnička BK TV biće kanal za predsedničkog kandidata?

Prijava promene vlasničke strukture televizije Nova (Nova.rs Television), koju je prema najavama biznismena Bogoljuba Karića, kupila njegova kompanija, nije još podneta Regulatornoj agenciji za elektronske medije (REM), navode u REM-u za Fairpress.

Vođenje Registra medijskih usluga, koji bi trebalo da sadrži i podatke o odgovornom licu pružaoca medijske usluge, obaveza je koja stoji i u Zakonu o elektronskim medijima.

To što zapravo ne znamo ko se krije iza kupovine TV Nove, prevashodno je pokazatelj krajnje voluntarističkog odnosa prema primeni zakona koje donosi država, a ne pokazatelj njihovog boljeg ili lošijeg kvaliteta, smatra potpredsednik Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić.

„Možete da imate kakve god hoćete zakone, ali ako nemate državne i druge organe spremne da ih primenjuju i slede njihov duh, nećete ništa dobro napraviti. Podsećam da u Zakonu o javnom informisanju koji je na snazi piše da država ne može da bude vlasnik medija, a da i dalje imamo uticajne medije sa udelom državnog kapitala, uključujući i zvanično ukinuti Tanjug. Jako je loša poruka ako se zakoni ignorišu u onim slučajevima u kojima to državi ili nekim drugim centrima moći odgovara“, ističe Janjić za Fairpress i dodaje da ga ne bi iznenadilo ni to da firma u stečaju (kompanija Braća Karić) kupi jedan medij.

Stav o ovoj, do kraja nejasnoj situaciji u vlasništvu nad TV Novom, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović nije želela da iznosi, jer, kako je rekla, o tome ne zna dovoljno, a “nije od onih novinara koji se bave spekulacijama”.

Bogoljub: Kupili smo TV Novu!

Bez obzira na to što Regulator nema podatke o promenama u vlasništvu Nove TV, jedan od predstavnika čuvene imperije Karić, vrlo samouvereno najavljuje veliki povratak ugašene BK televizije, upravo preko TV Nove.

Uključujući se nedavno uživo u emisiju “Novi dan” televizije N1, biznismen Bogoljub Karić, koji se nalazi u egzilu u Moskvi, izjavio je da provodi vreme sa ljudima iz ruskog državnog medija “Russia Today” i da biraju kadrove koji će raditi na “povratničkoj” BK televiziji, odnosno formalno i dalje TV Novoj.

Koliko je taj medij koštao, Karić za N1 nije otkrio jer je to, kako je rekao, poslovna tajna. Njegov brat Dragomir Karić nedavno je izjavio da je za povratak BK TV već kupljena najmodernija oprema i da je u toku obuka mladih ljudi. Rekao je i da “TV BK neće biti konkurencija nijednoj televiziji, da neće imati šou programe”, već “svoj porodični program”, kao i to da će obezbediti nacionalnu frekvenciju.

Ovakav način povratka, pompeznim najavama bez detalja, novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, koja se bavi medijskim pitanjima, vidi i kao deo imidža braće Karić.

„Naravno, ne sumnjam da će oni učiniti sve da se vrate na domaću scenu, baš kao što ne sumnjam da će u tom smislu imati podršku aktuelne vlasti – oni su, uostalom, deo vladajuće koalicije. Ni nacionalna frekvencija neće biti problem kada za to dođe vreme, pošto je Savet REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) koji o tom pitanju odlučuje u potpunosti politizovan i radi i odlučuje ‘kako gazda kaže’, tj. onako kako to SNS želi“, uverava Skrozza i dodaje da je Savet REM-a pre deset godina, kada je ugašena BK TV, makar glumio da poštuje zakone, trudio se da to tako „spolja deluje” priseća se ona.

„U ono doba (2006. godine kada je BK TV ugašena), Karići su naprasno postali neprijatelji režima, takoreći ‘disidenti’. Danas su oni promovisani u nacionalne heroje koji su nepravedno osumnjičeni, nepravedno optuženi i nepravedno ‘proterani’. Pozicija im je danas, dakle, daleko bolja i pogodnija za način poslovanja na koji su naviknuti i koji im je omogućio da se obogate“, podseća Skrozza.

Sve i da program bude emitovan samo preko kablovskih operatera, i za to je potrebno dobiti potvrdu o raspoloživosti “mesta u multipleksu za potrebe terestričkog digitalnog prenosa”, podsećaju za Fairpress u REM-u koji te podatke pribavlja od operatera, dok dozvole za emitovanje na nacionalnom nivou daju na osnovu javnog konkursa. Dakle, u oba slučaja neophodna je “saradnja” sa istim onim telom, samo u nešto drugačijem sastavu i pod drugim nazivom (tada Republička radiodifuzna agencija) koje je pre deset godina i ugasilo signal BK TV.

Kao glavni i odgovorni urednik, suštinski BK TV, a formalno-pravno TV Nove, u medijima se pominje Milan Nedić, aktuelni glavni urednik Nove. Kada će ta kuća početi da realizuje BK uredničku politiku, za Fairpress Nedić nije mogao da otkrije. Za sada je sve, kako tvrdi, samo u fazi pripreme.

„Ne mogu da pričam ni o konceptu, jer čekamo da se reše neke stvari i da se usvoji i programski i biznis plan i tada će moći nešto konkretno da se kaže. Program TV Nove trebalo bi da se razvija i da postane nešto što je nekada bila BK“, rekao je kratko Nedić.

Propast i ostaci imperije Karić

U slučaju kompanije Braća Karić, preduzeća za proizvodnju, trgovinu i pružanje usluga d.o.o. Beograd, čija su specifičnost građevinski radovi, rešenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren je stečajni postupak 2010. godine, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Telefon koji je na portalu Agencije naveden kao kontakt te firme, nije u funkciji, kao ni adresa za elektronsku poštu.

BK u formi televizije ne postoji već deceniju, jer joj je u aprilu 2006. godine, nakon odluke Saveta republičke radiodifuzne agencije, oduzeta dozvola za emitovanje programa zbog kršenja propisa o radiodifuziji. Ali, privremeno! Bilo je to najbučnije gašenje signala jedne medijske kuće na ovim prostorima. U noći kada je BK TV prestala da emituje program, u njihovu redakciju ušla je i policija, a svoja radna mesta, kao i program pokušali su da odbrane zaposleni koji su se te večeri okupili u holu zgrade. Tvrdili su da je odluka RRA nelegitimna i ta kuća je još samo tokom te večeri uspela uživo da emituje zbivanja u sopstvenoj zgradi.

Međutim, nakon odlaska policije, potpredsednik BK grupe Dragomir Karić, prisutnima je rekao da idu kući, a pravnici koji su zastupali RTV BK, tvrdili su da je policija sprovodila “nelegalno rešenje”. Na odluku RRA o nedodeljivanju frekvencije BK televiziji, uticao je poslovni (ne)uspeh. Uvidom u registar Narodne banke Srbije bilo je, navodno, utvrđeno da su računi te kuće blokirani, a zamereno im je i to što su kroz program favorizovali Bogoljuba Karića i njegovu partiju Pokret snaga Srbije.

Glas protiv gašenja jednog medija uz asistenciju policije, javno su digli novinari pojedinci kao i medijske asocijacije, jer su u tome videli gušenje slobode izražavanja, kao i to da je odluka RRA zapravo politička. Ipak, iz tadašnje Vlade Srbije, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije, stigao je stav da Vlada nema nikakve veze sa odlukom Saveta RRA. Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je čak i da ne vidi ništa sporno u tome što je policija boravila u redakciji, ali i naglasio da je BK TV sama doprinela svom gašenju, zbog načina na koji je izveštavala i da se ne seća da su udruženja reagovala kada je taj medij “linčovao javne ličnosti” među kojima i političare.

Kao dokaz da je taj proces bio politički, Bogoljub Karić je prošle godine, u direktnom uključenju iz Moskve za TV Pink, pokazao dokument za koji je tvrdio da je presuda Suda za ljudska prava u Strazburu, doneta 2005. godine i u kojoj stoji da se radi o političkom procesu.

Provere poslova porodice Karić, odnosno braće Bogoljuba, Dragomira, Sretena i Zorana, i njihovih firmi među kojima su bili i BK televizija, Mobtel, Astra banka, Evropa osiguranje i mnoga druga preduzeća, počele su pre zatvaranja televizije. Dva meseca pre odvođenja televizije u mrak, mediji su pisali da je prvi čovek BK grupe Bogoljub Karić pobegao iz Srbije, a da je pre njega to učinio i njegov brat Sreten, što se dovodilo u vezu sa početkom saslušanja po optužbama za utaju poreza.
Nakon toga, njihova imena će se naći na crvenoj Interpolovoj poternici, a 2010. godine je beogradsko Više tužilaštvo u Beogradu podiglo i optužnicu protiv Bogoljuba i Sretena Karića kao i protiv još 14 osoba osumnjičenih da su oštetili Mobtel za više od 60 miliona evra. Optužnica je 2013. godine zbog promene Zakona o krivičnom postupku prekvalifikovana u delo zloupotreba odgovornog lica.

Od bekstva 2006. godine do danas Bogoljub Karić se nalazi u Moskvi, a njegova građevinska firma i dalje posluje na području Rusije i Belorusije.

Jedan od dva postupka protiv Bogoljuba Karića obustavljen je sredinom septembra 2016. godine, što je potvrdilo i beogradsko Više tužilaštvo. Međutim, protiv njega i još nekoliko osoba vodi se još jedan postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i tiče se privatizacije Mobtela. Zastarelost za taj proces može da nastupi već sledeće godine, ali i dalje postoji istraga. Uprkos tome, Bogoljub je svoj povratak u Srbiju već najavio, u čemu pojedini analitičari vide i priliku da bude jedan od kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, u čemu se već oprobao 2004. godine.

Nakon gašenja 2006. godine, televizija više nikada nije pokrenuta, ali je u decembru 2011. osnovan portal BKTV News čiji je vizuelni identitet isti kao onaj kakav je imala ta televizijska kuća. Uz obećanja iz kancelarije urednika ovog portala da će neko odgovoriti na naša pitanja o kupovini TV Nove i tome ko tačno stoji iza toga, ni posle uzastopnog pozivanja deset dana, niko nije odgovorio. Ista je situacija i u Karić fondaciji koja inače deli adresu sa redakcijom sajta. Naše višednevne pozive i poruke ignorisao je i Dragomir Karić, koji je sada poslanik u Skupštini Srbije, sa liste vladajuće Srpske napredne stranke, inače uz brata Bogoljuba jedan od osnivača stranke Pokret snaga Srbije.

Zbog toga što su Karići sada praktično deo vlasti, novinarka Tamara Skrozza kaže da ne razume šta će vladajućoj koaliciji još jedno glasilo, kada već ima dovoljno svojih.

„S druge strane, marketinški budžeti su radikalno umanjeni, pa i postojeće televizije jedva opstaju. Naravno, ako se sve ovo događa u cilju promovisanja Bogoljuba ili nekog drugog Karića kao kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, sve dobija drugu dimenziju i postaje daleko razumljivije“, naglašava ona.

Međutim, čak i kada taj medij ne bi poslužio samo za sprovođenje kampanje, procene su da je na malom tržištu, kakva je Srbija, koncentrisano previše medija, pa je i zbog toga opravdano pitanje ima li potrebe za još jednom televizijskom stanicom.

Za ograničavanje broja medija administrativnim kriterijumima, Dragan Janjić iz NUNS-a nije.

„Ali, pravila po kojima ti mediji rade, počev od regulisanja nedozvoljene koncentracije na tržištu, pa do poštovanja javnog interesa kao osnovnog vrednosnog kriterijuma moraju da budu čvrsta, a tela i organi zaduženi za sporovođenje tih pravila odlučna i efikasna. Na žalost, to u Srbiji nije slučaj. Da jeste, ne bismo imali ovako izraženu dominaciju rijaliti programa i drugih sličnih sadržaja. Da se razumemo, ne mislim da te sadržaje treba ukidati. Mislim da držva i društvo u cenili treba da se pobrinu da se poveća proizvodnja kvalitetnijih sadržaja u svim medijima. To, naravno, podrazumeva i izdvajanje novca za finansiranje projekata od javnog interesa. A podrazumeva i efikasno delovanje nezavisnog regulatora u odnosu na medije čiji programi nisu u skladu sa javnim interesom“, objašnjava Janjić.

BK donosi ruski uticaj

A kada se ponovo ustoliči na domaćoj medijskoj sceni, BK TV pod tim ili nekim drugim imenom, može biti i kanal za širenje ideja proruski orijentisanih interesnih grupa, smatra novinarka Skrozza. “Između ostalog – da, mislim da bi taj kanal mogao i za to da posluži. Suviše fokusirane na unutrašnjopolitičke debate, provladine televizije daleko zaostaju za štampanim medijima kada je u pitanju širenje ruske propagande. Možda će BK TV efikasno nadomestiti taj nedostatak”, smatra Skrozza, koja je inače i članica Komisije za žalbe u Savetu za štampu.

Veze sa Rusijom, koje su obezbedile Bogoljubu Kariću da sve ove godine nesmetano tamo živi i radi, su očigledne, dok je Dragomir Karić, između ostalih član i skupštinske grupe prijateljstva sa Rusijom, a predsednik grupe prijateljstva sa Belorusijom.

Kada je reč o novinarskom timu koji će imati zadatak da povrati stari sjaj kuće, koja je nekada bila sinonim za modernu televiziju, za sada se mogu čuti samo nagađanja. Međutim, ako se menaždersko-urednička ekipa bude držala stare prakse, možda može da se dogodi da se ponovo okupe visokoprofesionalna novinarska imena. Mnogi novinari i novinarke koji su činili prvu postavu BK TV i danas su ugledni članovi novinarske zajednice, poput Bojane Lekić, Miloša Milovanovića (sada N1), Zorana Baranca (sada TV Prva), Slavka Beleslina (sada na B92)…

„BK TV je imala respektabilne novinare i u vreme kada je Bogoljub pričao priče o salati i oživljavanju fabrika, pa i u vreme kada je bio najbliži saradnik Slobodana Miloševića. Ti novinari jesu bili neobjektivni kada je u pitanju Bogoljub Karić llično, ali su svoj posao u velikoj većini slučajeva radili profesionalno. Međutim, čini mi se da su šanse za tako nešto minimalne, ako ih uopšte i ima. Plašim se da će na mesta uglednih novinara ovaj put biti dovedeni poslušnici, ljudi bez integriteta, želje i volje da se suprotstave gazdi u ime profesionalnih standarda. Samo takvi novinari, naime, danas odgovaraju dinastiji Karić. Sve drugo bio bi politički i poslovni rizik za koji oni trenutno nisu spremni“, zaključuje Skrozza.

Bivša direktorica i glavna urednica BK televizije Bojana Lekić, kako kaže, ništa ne zna o povratku medija za koji je radila. Zbog privatnih razloga nije u toku sa dnevnim zbivanjima, pa tako za Fairpress nije želela ni da komentariše povratak BK TV.

Od Bogoljuba i Dragomira Karića u medijima se moglo čuti da ćemo sadržaje te kuće krajem ove godine već uveliko gledati. Međutim, sva je prilika da ćemo za razotkrivanje toga u čije “najslabije karike” će “pucati” povratnička BK, a čiju “zlatnu žicu” će čuvati (Najslabija karika i Zlatna žica bile su emisije BK TV), sačekati januar sledeće godine, što je period kojeg je u kratkom razgovoru za Fairpress, urednik TV Nova Milan Nedić označio kao mogući start stare – nove, porodične BK TV/TV Nove.

TV Nova još nije isplatila potraživanja bivših radnika

Odvojeno od procesa protiv Karića i stečajnog postupka njihove kompanije i TV Nova ima svojih nerešenih problema iz prethodnog pokušaja da opstane na domaćoj medijskoj sceni. Naime, sporovi koje je pokrenulo nekoliko otpuštenih te kuće, a zbog neisplaćivanja otpremnine, još nisu gotovi. U jednom od četiri postupka zaključeno je poravnanje, isplaćen je novac, a u ostalim slučajevima se čeka presuda Apelacionog suda, odnosno potvrda prvostepene presude, potvrdila je za Fairpress punomoćnica bivših zaposlenih na TV Nova Danijela Koštan Kovačević. U zavisnosti od predmeta, potraživanja su od 120 do 150 hiljada dinara, rekla je ona.

Podsećamo, TV Nova je otpustila većinu zaposlenih u junu 2014. godine, jer ni posle više pokušaja nije dobila nacionalnu frekvenciju. Radila je samo pola godine, a na otvaranju su bili i tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm, jer je vlasnik bio Nemac Bernd Matijas Ditel. Prema pisanju medija, Nemci su u taj posao uložili šest miliona evra, dok je planirano bilo 18 miliona.