Politikine politike politika

Kao što se moglo i očekivati – i kao što su upućeni u stvar i predvideli – nakon Smajlovićkinog (polu)dobrovoljnog demisioniranja sa pozicije glodura, najstariji se dnevni list na Balkanu – koji sada kupujem jednom nedeljno, čisto da vidim šta ta divna stvorenja pišu – survao u teško sivilo, mada je zadržao Smajlovićkinu uređivačku koncepciju „dobar dan čaršijo na sve četir strane“, što će u prevodu reći – neka cveta stotinu cvetova, ali u debeloj senci cveta (bilo koje) vlasti. Crven bi moj Ban Politika poživela ovako dugo da oduvek nije tako radila.

Kao što se se na ovoj stranici imali priliku višekratno obavestiti, moja malenkost nije Smajlovićkin fan, daleko od toga, ali bez obzira na otrovne strele koje sam odapinjao u pravcu pomenute dame, nikada joj nisam osporavao volju i umeće da koliko-toliko ustalasa ovdašnju učmalu javnost i da – svejedno koliko pogrešno i površno – pokrene bitne teme koje već vekovima trunu ispod tepiha.

Držim da su Politikini pokušaji da se Radomir Konstantinović ospori mnogo bolji od Politike za koju je Konstantinović špansko selo, kao što je dušekorisnije pokrenuti temu drastičnog opadanja nataliteta, makar je sa grbače katastrofalnih politika svalili na nejaka pleća anonimnih tridesetogodišnjakinja koje sede u kafićima i neće da rađaju decu. Zamene teza ništa ne škode tezi, ako razumete šta hoću da kažem.

Osim toga i lično sam pogođen Politikinim upodobljavanjem sveopštem štampanom sivilu. Za Ljiljinog, recimo, vakta najstariji dnevni list na Balkanu beše neiscrpno vrelo moje inspiracije, a pogledajte je sada – umesto rečitog i vehementnog Abu Ćirjaka, nešto prašine pokušava da podigne najnovija Politikina zvezda, Dragomir „Bucko lazmisla“ Anđelković, ponekad čak i uspe u tome, ali se na kraju pokaže da je to samo perut.

Ja Bucku Anđelkoviću ne osporavam ustavom zagarantovano pravo da piše šta hoće i da objavljuje gde može – neka, je li, cveta stotinu cvetova – ali držim da bi za autore poput njega i njemu sličnih prirodno stanište trebalo da bude – ako ne baš matuška Rusija – a ono Informer, Kurir i srodne publikacije, nipošto list koji bi za Srbiju trebalo da bude ono što je Tajms za Britaniju.

Kako, dakle, Bucko pokušava da podigne prašinu, pardon – perut? Evo kako. Boško Jakšić, recimo, napiše tekst o skandaloznosti vređanja ambasadora Davenporta, a Bucko odmah otpiše da je u stvari EU ta koja vređa (i bombarduje) Srbiju da sve to vodi ukidanju Republike Srpske i priznavanju Kosova, što je politička filozofija za koju ne morate kupovati Politiku, jer je možete – možda i bolje artikulisanu – čuti na svakoj pijaci.