Zatočenica opstipacije

Malo je reći da sam se takoreći strunio pročitavši u Nedeljniku uvodnu rečenicu kolumne LJilje Smajlovićke koja glasi: “možda je došlo vreme da se i ja spremim za aps”.

Zar je dotle došlo, nisu valjda krenuli da apse novinare zapitao sam se sav zabrinut – ali samo kobajagi – jer sam vrlo dobro znao da tu nikakvog apšenja neće biti i da je citirana rečenica samo uvod u još jedno Smajlovićkino prenemaganje, uvlačenje u narodno dupe i mlaćene prazne slame.

Nije ona, kaže LJilja, ni patetična niti se pravi važna samo – takođe kaže – ne zna kako da protumači predlog Vlade Srbije da se zatvorom do pet godina kazni onaj ko umanjuje težinu genocida i ratnih zločina utvrđenih presudom srpskog ili stalnog krivičnog suda u Hagu.

Ako se pitate koja su to zlodela zbog kojih bi Smajlovićka mogla – daleko bilo – dopasti petogodišnje robije, autorka će vam pojasniti stvar. Godinama ona, kaže, tvrdi da opsada Sarajeva nije bila Staljingrad, da Zlata Filipović nije bila Ana Frank, da Srebrenica nije bila Holokaust i da je – i po našoj i po tuđinskoj štampi – ostavila mnoštvo otisaka prstiju u tom smislu.

Nije to, držim, dovoljno za optužnicu, jedva da je dovoljno za sprdačinu na Smajlovićkin račun, iz prostog razloga što svako ko ne naseda na seljačku simboliku dobro zna da Sarajevo nije Staljingrad, da Zlata Filipović nije Ana Frank i da Srebrenica nije Holokaust, ali da isto tako mnogi u Srbiji – ne svi, nažalost – dobro znaju da je Sarajevo bilo varvarsko i besmisleno razaranje jednog grada i sistematsko uništavanje njegovih stanovnika, uključujući i Srbe.

Kao što je i Srebrenica – iako broj njenih žrtava nije ni blizu Holokaustovom – bila gnusan, masovni zločin koji će – ne bude li priznat kao takav, propraćen kažnjavanjem odgovornih i odgovarajućem izvinjenju – ostati trajna mrlja na licu celog srpskog naroda.

Dobro de, ne misli Smajlovićka samo na svoje dupe, zabrinuta je i za “desetine njenih kolega” koje su “izveštavale ili pisale o događajima sa početka građanskog rata u Hrvatskoj, a koje su – neće Smajlovićka propustiti da konkurenciji uvali dubaru – “podvrgnute demonizaciji od strane NUNS-a”. Viđi sad vraga. Nema, naravno, ničeg zazornog u “izveštavanju i pisanju”, ali i te kako ima u načinu pisanja, što će reći – u huškanju na krvoproliće, u propagandnom laganju i širenju zapaljivih dezinformacija, iako bi – ako mene pitate – i sam ogavni stil Smajlovićkine ratne braće i sestara bio dovoljan za višegodišnju robiju.

According to Smajlovićka, postoje samo dva genocida – onaj u Aušvicu, u kome su istrebljivani Jevreji, i onaj u Jasenovcu, u kome su istrebljivani Srbi, dočim su svi ostali luk i voda, sledstveno čemu gospa LJilja neće “da revidira”, a zbog čega bih je ja – da sam počem kadija – osudio ne na pet, nego na deset godina strogog zatvora, ne mislim na Zabelu, nego na crevni zatvor, opstipaciju. Lepše bi mirisale novine, ako razumete šta hoću da kažem.