Jedan zakon, mnogi aršini

Višemilionska kazna koju je izdavač Danasa platio zbog nepoštovanja zakona o obaveznom zapošljavanju osoba sa invaliditetom otvorila je niz pitanja. Na neka od njih odgovor je potražila Jelka Jovanović

Izdavač dnevnog lista Danas, preduzeće DAN GRAF, isplatio je najveći deo kazne od bezmalo 50.000 evra, izrečene zbog nepoštovanja zakona o obaveznom zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI). Gro kazne su “penali”, ali i kamate za docnju u njihovom plaćanju.

Činjenica da je i pre stupanja na snagu u Danasu radilo dvoje ljudi koji ispunjavaju sve uslove za kategorizaciju OSI, da su na njihova primanja plaćani pripadajući doprinosi i porezi, te da je 2012. pokrenuta procedura da se njihovo radno angažovanje uskladi sa Zakonom, nije bila dovoljna da se predupredi “slučaj Danas”.

U međuvremenu se saznalo da većina poslodavaca ne poštuje ovu obavezu, te da je onima koje su poreznici uhvatili u nedelu u proseku naplaćeno 1,1 milion dinara. Takođe, “penali” od tri minimalca su ukinuti, pa je čitava priča dobila i političku dimenziju, mada je “danasovci” vide pretežno kao birokratsku bahatost. Ovu koja za isti zakon ima različite aršine.

REDOSLED: Negde na sredini “mandata” Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom 2012. predstavnici DAN GRAF-a pozvani su na razgovor u Poresku upravu o (ne)poštovanju obaveznog zapošljavanja OSI.

“Upozorenje smo shvatili ozbiljno, prvo zato što je zaprećena kazna velika, a drugo zbog činjenice da smo i pre Zakona imali koleginicu u stalnom radnom odnosu i kolegu stalnog honorarnog saradnika. Oni nisu angažovani kao osobe sa invaliditetom, pa nas je bez obzira na činjenicu da oni rade, Zakon kačio”, kaže za Novi magazin direktor DAN GRAF-a Dušan Mitrović.

Usledila je komplikovana procedura – za koleginicu koja živi i radi u jugozapadnoj Srbiji utvrđivanja invaliditeta, a za kolegu koji je već podneo zahtev za invalidsku penziju zapošljavanja: “Za sve to vreme mi smo plaćali sve dažbine na njihova primanja, a kompletnu dokumentaciju smo odneli Poreskoj upravi i u razgovoru sa tadašnjim direktorom ona je prihvaćena. I posle promene direktora PU imali smo istovetan razgovor, ali rezultat je bio suprotan – rešenje o naplati”, objašnjava Mitrović.

“Ova obaveza je svojevrstan paraporez koji država dodatno ubira.”

Po rešenju pristiglom 14. februara 2014. DAN GRAF je na ime penala dugovao 3,324.370 dinara, a na ime kamata za kašnjenje u plaćanju još 1,526.331. Takođe, DAN GRAF je obavezan da sam izračuna i kamate od dana obračuna do dana naplate glavnog duga.

DAN GRAF se žalio, uz obećanje PU da će naplata mirovati dok se ne odluči po žalbi. Usledila je konačna odluka i istog dana Izvršno rešenje – 17. juna ove godine. Da bi izbegli blokadu računa koja bi bila neminovna prinudnom naplatom, DAN GRAF-u je u PU data saglasnost da u određenom roku plati glavnicu duga i deo kamate: “U avgustu nam je preostalo još oko 800.000 duga po kamati, platili smo 100.000, a ostalo ćemo do maja plaćati u ratama, pošto nam je odobren tzv. poreski kredit”.

DAN GRAF je iskoristio i pouku o pravnom leku, pa u roku tužio Poresku upravu.

PORUKE I POUKE: Osim pravnog leka, DAN GRAF je u Danasu obnarodovao priču, a na pitanje zašto, Mitrović odgovara: “Mi sve svoje obaveze prema državi izmirujemo na vreme, nikada nismo kasnili ni dan u plaćanju PDV-a i redovno plaćamo sve poreze i doprinose na plate i honorare. Na pun iznos neto-zarada. Mi radimo ‘na belo’. Ova obaveza je svojevrstan paraporez koji država dodatno ubira.”

Drugi, možda još važniji razlog, jeste činjenica da je Danas kao list okrenut manjinskim grupama i socijalnim temama, a DAN GRAF kao preduzeće nikada nije diskriminisalo osobe sa invaliditetom. Naprotiv, dvoje kolega koji su sada u žiži nisu jedini koji su bili angažovani da rade na raznim poslovima: “Nemojte zaboraviti ni na činjenicu da smo zbog krutosti Zakona morali da podvrgnemo neprijatnoj proceduri ljude koji su radili ne po sili zakona, već po svom kvalitetu”.

Dalje, smatra sagovornik Novog magazina, čitav slučaj je pokazao nameru države da deo svojih socijalnih obaveza prevali na privatna preduzeća, pri čemu nije napravljena razlika u delatnostima.

Dalje, smatra sagovornik Novog magazina, čitav slučaj je pokazao nameru države da deo svojih socijalnih obaveza prevali na privatna preduzeća, pri čemu nije napravljena razlika u delatnostima. Činjenica da PU ne odgovara na pitanje koliko javnih preduzeća i ustanova (ne)ispunjava obavezu to dodatno potkrepljuje. Napokon, angažovanje OSI je skupo kada je reč o ljudima u kolicima, jer se moraju prilagođavati ulazi i zajedničke prostorije učiniti dostupnim.

Mitrović naglašava nesposobnost države da obezbedi uslove za pravilnu primenu zakona i usaglašenost propisa, a kao rečit primer navodi preduzeće čiji je direktor tražio od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) da mu pošalju odgovarajuću osobu sa invaliditetom. Nisu to učinili, što PU nije sprečilo da ga kazni i kaznu prinudno naplati.

“Mi smo sada u glupoj situaciji da odgovaramo na pitanje ima li političkog pritiska na Danas. Šta da odgovorim? Čitav postupak je počeo u vreme kada nije vladala ova koalicija, a završen je nedavno. Sa druge strane, nikoga ne interesuje to što je zakon krut i neprimenljiv, a birokratija neumoljiva. Ne mogu ja da se svađam sa Poreskom upravom niti dogovaram o promeni i primeni zakona”, kaže Mitrović i dodaje: “Tačno je da mi nismo bili dovoljno pažljivi u primeni zakona, da jesmo možda smo mogli da predupredimo kaznu. Ali, zašto penali kad mi Zakon poštujemo i bez naredbe, a pokazali smo jasnu nameru i volju da slučajnu grešku ispravimo? U redu da je neka mandatna kazna u razumnom iznosu. Dali bismo taj novac bez reči, pa dajemo ga svojoj državi? Zato što nismo bili pažljivi, iako stoji primedba da preduzeće ne treba da rešava socijalne probleme”.

Sa druge strane, za ove četiri godine otkako je Zakon na snazi stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, a DAN GRAF nikoga nije otpustio. Takođe, kako je PU saopštila odgovarajući na jedno od Danasovih pitanja, tek svaki šesti poslodavac u Srbiji ispunjava obaveze ove vrste: 6.153 poslodavca zapošljava OSI, a 5.100 to čini uplatom sredstava u iznosu od 50 odsto prosečne mesečne zarade u RS u budžetski fond. Podataka o kažnjavanju nema, bar ne dovoljno javno, pa se stiče utisak da se zakon selektivno primenjuje, što čini “vrlo relativnim” odgovor na pitanje ima li ili nema političke konotacije u svemu.

Posebno svetlo na čitavu priču baca paradoks na koji je ukazala Svetlana Budimčević iz pravnog sektora Unije poslodavaca Srbije u izjavi za Radio Slobodna Evropa; na evidenciji NSZ nema onoliko OSI koliko bi bilo potrebno da svaki poslodavac ispuni tu obavezu. Važan je i fakat da “penali” skidaju ljudima sa invaliditetom prihode koje imaju po tom osnovu, pa mnogi i ne žele da se prijave za posao.

Prema rečima direktora ove službe Zorana Martinovića, na evidenciji NSZ 31. jula 2014. bila je 21.962 osoba sa invaliditetom: 15.619 želi posredovanje u zapošljavanju, a ostali su privremeno sprečeni za rad i traženje posla. Ova služba ne raspolaže podatkom koliko se poslodavaca odlučilo da plaća penale.

Na pitanje da li je Zakon ispunio svrhu, Martinović odgovara potvrdno: „Pre donošenja zakona prosečno se godišnje zapošljavalo između 200 i 300 osoba sa invaliditetom.“

Martinović, koji je donedavno bio državni sekretar u resornom ministarstvu (za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku), objašnjava i proceduru, odnosno procenu radne sposobnosti.

„Postupak se pokreće kod izabranog lekara opšte prakse koji na osnovu postojeće medicinske dokumentacije utvrđuje ima li osnova za upućivanje lica na procenu i popunjava predloga za veštačenje sa izveštajem i mišljenjem o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti. U postupku procene učestvuju tri institucije – NSZ, Republički fond za PIO, Institut za Medicinu rada Srbije – iz kojih se stručna lica imenuju za članove komisije za procenu preostale radne sposobnosti. Postupak procene vodi se u prostorijama NSZ predviđenim za komisijsko veštačenje i na osnovu ‘Nalaza, ocene i mišljenja Komisije’ donosi se rešenje kojim se utvrđuje stepen preostale radne sposobnosti“, kaže Martinović.

Pravo na procenu imaju nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ, kao i zaposlena lica ukoliko imaju zdravstvene probleme koji umanjuju radnu sposobnost. Od trenutka kad zaposleno lice podnese zahtev za procenu, poslodavac na osnovu njega pravda zakonsku obavezu zapošljavanja OSI. Od 01. juna 2010. do 31. maja 2014. godine doneto je 21.892 rešenja kojima se utvrđuje stepen preostale radne sposobnosti.

Napomena: Tekst je deo projekta “Školovanje, zapošljavanje I stanovanje osoba sa invaliditetom u ogledalu štampe”, koji sprovodi NUNS u saradnji sa Novim magazinom, a uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Prečna kazna 1,1 milion dinara

U Srbiji je registrovano 114.000 preduzeća; 26.669 ima više od 20 zaposlenih. Odredbama zakona podleže i oko 3.000 preduzetnika, dok stanje nije čisto u javnim preduzećima, pošto država nikako da izračuna gde je sve poslodavac i koliko ljudi zapošljava.

Za kontrolu “ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu iznosa od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u RS, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike”, nadležna je Poreska uprava. I za kažnjavanje. Zakon je obavezu utvrdio na tri minimalne zarade, to su famozni penali, koji su u međuvremenu ukinuti, a bili su osnov za odmeravanje kazne DAN GRAF-u.

Tokom 2013. penale vredne 310 miliona dinara uplatilo je 389 firmi, a ove je naplaćeno oko 50 miliona dinara. Desetinu ubranog platio je DAN GRAF. Lane je bilo 368 kontrola i doneto je 125 rešenja sa 159,5 miliona dinara u penalima, kažu u PU. Prosečna kazna je 1,1 milion dinara.

Iz zakona

Status OSI imaju ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, ljudi kojima je izvršena kategorizacija i drugi kojima je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom, oni kojima je u skladu sa propisima o PIO utvrđena kategorija preostala radna sposobnost i oni kojima se ovim zakonom proceni radna sposobnost.

Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih obavezan je da zaposli jednu OSI, koji ima 50 i više zaposlenih najmanje dve i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavac koji ne zaposli OSI plaća penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Penali se plaćaju na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Srbije prilikom isplate zarada, a najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec. Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kojem je poslodavac zaposlio propisan broj OSI. Zakon omogućava i oslobađanje od cele obaveze ili dela ukoliko je preduzeće aktivno u merama za rehabilitaciju i zapošljavanje OSI.