Janković: Država umesto da uređuje zakone, ona uređuje medije

Janković je istakao da je, kada je došao na funkciju zaštitnika građana 2007. godine, u Srbiji vladala era entuzijazma kada se o Evropskoj uniji govorilo kao o „vozilu koje će nas dovesti do evropskih vrednosti“.

Prva epizoda u kom je vladavina prava doživela prvi ozbiljan udarac bila je reforma sudstva, navodi Janković i dodaje da je posle perioda korupcije koji je u Srbiji nastupio, usledio period rušenja vladavine prava.

„Deset godina kasnije, taj entuzijazam nas nije doveo do boljeg stanja u državi“, rekao je Janković i dodao da je sada na delu otvoreno kršenje vladavine prava, za koje smo naznake imali u periodu korupcije. Danas je na delu, smatra, otvoreno kršenje.

„Ne treba da čitamo propise danas, nego naslove u štampi. A poenta vladavine prava je da mi možemo unapred da predvidimo kako će proći onaj ko poštuje neko pravilo, a kako neko ko ga ne poštuje. Pravila se donose preko noći i ne važe za sve. I to je sve ono što sam mislio da neću pričati deset godina kasnije pred studentima“, rekao je.

Većina pritužbi građana na pravosuđe i administraciju

Na pitanje šta smeta građanima, zaštitnik navodi da je većina pritužbi građana vezana za pravosuđe, a kao drugu stvar navodi nezadovoljstvo administracijom i ostvarivanjem ekonomskih prava.

„Treća grupa, koja preuzima primat nad prve dve grupe, je pitanje ostvarivanja prava iz ekonomskog korpusa. Građane muči siromaštvo, osećaj nepravde, kada se iseče struja romskom naselju u Nišu koje ne može da plati struju jer nema, dok na drugoj strani imamo klubove i firme koje imaju milione dugova i država ništa po tom pitanju ne radi. I to građani treba da vide kao fer odnos. A to nije fer“, istakao je.

Nerazmatranje izveštaja zaštitnika u Skupštini loše za građane

Više građana Srbije zna šta je zaštitnik građana i koje su mu nadležnosti, nego što to znaju građani Švedske, ocenio je Janković.

„Retko je u svetu da ombudsman predlaže zakone, a to je u našem regionu praksa, to je dodatni mehanizam za korigovanje zakonskih problema. Iako je predlog izmene zakona konkretan primer političkog akta, ja to radim samo ako sam siguran da će zakon u proceduri proizvesti ili proizvodi kršenje prava“, objasnio je zaštitnik.

Na pitanje zašto Skupština ne razmatra izveštaj zaštitnika već dve godine, Janković kaže da je to pitanje za parlament, a da je ta praksa svakako loša za građane Srbije.

Srbija nije osuđena da bude nesrećna zemlja

Sa „rušenjem tri barake“ u Savamali nisu srušeni ti objekti, nego vladavina prava, zakonitost u radu državnih organa i poverenje građana u državu, smatra Janković i dodaje da moramo da se vraćamo na to sve dok se ne ispravi, jer se mnogo toga radi sa idejom da će biti zaboravljeno posle određenog vremena.

„Savamala i Novi Pazar su veoma ilustrativni primeri da ono što je u zakonu ne mora da bude u realnosti, da ono što su nečije nadležnosti nije sprovedeno u delo i to nas kao građane stvara nesigurnim. Ja jesam optimista, jer Srbija nije zemlja gde se u nedogled prihvataju takve situacije. Neće postati zemlja fantomki i straha, što ne znači da se neće dešavati. Srbija nije osuđena da bude nesrećna zemlja“, poručio je studentima.

Vlast ne sme neistomišljenike da proglašava plaćenicima

Povodom otvorenog pisma koje je uputio predsedniku Vlade Srbije, Janković navodi da je to primer neobične forme komunikacije dva državna organa.

„To je bio odgovor zaštitnika građana i to je bilo nužno. Zašto je bio odgovor zaštitnika građana, a ne Saše Jankovića samog? Zato što ne sme da bude dve Srbije, tri Srbije. Republika Srbija je jedna i ostaće jedna, ali u njoj ne sme da bude jednoumlje. Moraju postojati različiti pogledi kako neka pitanja rešavati. Onog momenta kada bilo ko od nas, a posebno oni sa vlasti, dozvoli sebi da zbog toga što se sa nekim ne slaže ima pravo da tog nekog proglasi izdajnikom i stranim plaćenikom, mrziteljem sopstvenog naroda, mora se istaći da to ne sme da se radi. Predsednik Vlade je sebi dopustio ekskurziju u nedopustivo, a ja sam imao dužnost da ga vratim“, zaključio je zaštitnik građana.

Država umesto da uređuje zakone, uređuje medije, navodi Janković i dodaje da gde su mlade institucije, kao u Srbiji, jako je važno ko je u tim institucijama.

Na pitanje da prokomentariše polemike u parlamentu o visini plate zaštitnika građana, on navodi da je njegova plata jednaka plati predsednika Ustavnog suda i da to utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine.