Sedam načina na koje su prekršeni zakon i ugovor u slučaju RT Kragujevac

Vlasnik Radio-televizije Kragujevac, kruševački biznismen Radoica Milosavljević, prema izjavi ministra privrede Gorana Kneževića, početkom 2017. ostaće bez ovog medija, pošto je Ministarstvo utvrdilo da on ne ispunjava obaveze iz ugovora. Sudeći prema tom ugovoru, izgleda da je osnova za raskid privatizacije bilo mnogo ranije.

Izdvajamo najznačajnije neregularnosti u proteklih 14 meseci od kada je ova televizija privatizovana.

1. Popisana imovina

Na javnom nadmetanju 6. decembra prodata je najvrednija imovina RT Kragujevac, tri kompjutera za grafičku obradu i montažu, celokupan vozni park i jedna kamera. Imovina je prodata da bi se namirila potraživanja zaposlenih koji su zbog neisplaćenih zarada tužili ovu medijsku kuću.

Polovinom decembra privatni izvršitelji popisali su i ostalu imovinu, koja će biti prodata na sledećoj licitaciji. Time je, kako tvrde u Granskom sindikatu za kulturu i medije Nezavisnost, prekršen član 6 ugovora o kupoprodaji, koji je zabranio otuđivanje imovine ove televizije, makar to bilo i putem prinudnog izvršenja.

2. Umesto 150.000 evra – dve polovne kamere

Iako je članom 8 ugovora Milosavljeviću bilo naloženo da u prvoj godini poslovanja investira u RT Kragujevac 150.000 evra, on do isteka roka (13. oktobar ove godine) ni dinar nije uložio u usavršavanje tehnike i proizvodnju medijskih sadržaja. Zaposleni su od novog vlasnika dobili samo dve polovne kamere.

3. Prekinuli emitovanje programa

Novinari RT Kragujevac prestali su 7. decembra da emituju program, jer zbog prodaje velikog dela imovine televizija više nije mogla normalno da funkcioniše. Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja je po članu 9 ugovora jedan od uslova za raskid privatizacije.

4. Bez plata šest meseci

Radoica Milosavljević zaposlenima na RT Kragujevac duguje šest plata. Tokom proteklih godinu dana radnici su plate primali neredovno, pa su čak stupili u generalni štrajk u martu 2016. godine. Takođe zbog neisplaćenih zarada, zaposleni su od polovine novembra sprovodili jednosatni štrajk upozorenja, tokom koga nisu emitovali program.

5. Ne zna se kada je dostavio bankarske garancije

Prema članu 14 ugovora, Milosavljević je imao pet dana da Agenciji za privatizaciju dostavi 150.000 evra na ime bankarskih garancija za dobro izvršenje posla.

On to nije uradio, već je tražio produženje roka, i to, prema pisanju Centra za vladavinu prava, tek 13. januara, odnosno tri meseca nakon kupovine.

Ministarstvo privrede se po ovom pitanju izjasnilo tek u martu, rekavši da je Milosavljević isplatio bankarske garancije, ali javnosti nije predočeno da li ih je isplatio u predviđenom roku, kao ni kada je tražio njegovo produženje.

Na ovo pitanje nije odgovorio ni kruševački biznismen, jer je u izjavi za UNS istakao da je garancije sigurno isplatio, ali da se ne seća kada.

Zakon o privatizaciji predviđa da se kupcu mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za ispunjenje jedne ugovorne obaveze.

6. Kupio televiziju, dobio i zgradu

Radoica Milosavljević je sa Agencijom za privatizaciju potpisao ugovor o prodaji kapitala, što znači da je postao vlasnik kapitala, ali ne i imovine televizije.

Lokalna Služba za katastar je kao vlasnika poslovnog prostora od oko 600 kvadrata u centru grada upisala Radio-televiziju Kragujevac.

Pre privatizacije ova zgrada bila je u vlasništvu Republike Srbije i ona ju je ustupila na korišćenje ovoj televiziji.

7. Pare bez konkursa

Grad Kragujevac je 24. oktobra 2015. godine Radio-televiziji Kragujevac dodelio 30 miliona dinara – van konkursa. Time je polugodišnji budžet ovog medija uvećan sa 44,5 na 74,5 miliona.

U obrazloženju je stajalo da je novac dat ovom javnom preduzeću da bi se omogućilo njegovo nesmetano funkcionisanje do prodaje, budući da je rok za privatizaciju medija produžen do kraja oktobra 2015. godine.

Međutim, u trenutku donošenja takve odluke, televizija je već bila prodata Radoici Milosavljeviću i nije bila javno već privatno preduzeće.

Inače, uz obrazloženje da nema para za medije, Grad Kragujevac poslednje dve godine nije raspisivao konkurse za sufinansiranje i tako nije izdvojio ni dinar za ostale medije u gradu.