Foto: Medija centar Beograd
Tokom petogodišnje primene medijske srategije, dokumenta kojim je država definisala glavne ciljeve u podršci medijima i predvidela velike promene u toj oblasti, privatizacija lokalnih medija jeste dosledno sprovedena, kaže Brajović i dodaje da to povlačenje države iz medija „nije donelo ništa dobro“.
On navodi podatke prema kojima je do 2016. godine finansijska podrška medijima sa svih nivoa vlasti iznosila 25 miliona evra, da bi 2016. godine pala na sumu od osam do deset miliona evra, što za posledicu ima „pravi pomor lokalnih medija“.
„Ne možete očekivati da opstane Radio-televizija Kragujevac čiji su dugovi veći od 85.000 evra koliko je plaćena, obavezna garancija kupca državi iznosi 150.000 evra, obavezna ulaganja novog vlasnika su još tolika, a dve godine nakon privatizacije lokalna samouprava ne raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata. To je neodrživ model i opstanak medija u tim uslovima je nemoguć“, smatra Brajović.
Pokazalo se, kaže, da je najbolje rešenje za medije bio prenos kapitala na zaposlene, bez naknade, jer „mediji u ovim uslovima ne donose profit i interes za njihov opstanak je najizraženiji kod zaposlenih“.
„Zaposleni u svojim medijima vide ne samo egzistenciju nego i ono što se može nazvati životnom misijom. Uostalom, zašto se u privatizaciji lokalnih medija posle 2014. godine ni u jednom slučaju nije pojavio strani kapital kao zainteresovan?“, dodaje Brajović.
„Ni projektno sufinansiranje nije dalo rezultate; menjaćemo zakon“
Ministarstvo se, ističe državni sekretar, slaže s delom stručne javnosti da tokom primene medijske strategije, projektnim sufinansiranjem nije postignuto dovoljno, posebno kada su u pitanju lokalne samouprave. Zato, kaže, treba menjati zakon.
„Zbog zloupotreba u sastavu komisija, zbog prakse da značajan broj lokalnih samouprava ne raspisuje konkurse za projektno sufinansiranje ili za tu namenu izdvaja simbolična sredstva, moraćemo da menjamo Zakon o javnom informisanju i medijima. Na tome, kao i na rešavanju statusa Tanjuga, radićemo ne čekajući da se donese nova strategija. To su nedovršeni ili loše urađeni poslovi obuhvaćeni prethodnom medijskom strategijom“, navodi Brajović.
„Tanjug nije ugašen, opstaje zahvaljujući borbi kolega“
Objašnjavajući još uvek nejasan status državne agencije Tanjug, iz čijeg je vlasništva država takođe trebalo da izađe, Brajović je napomenuo da je to bio loše urađen posao obuhvaćen prethodnom strategijom.
On kaže da ova agencija nije ugašena i da funkcioniše na osnovu Odluke Vlade Srbije o pravnim posledicama prestanka rada, „ali da produžavanje takvog stanja nije prihvatljivo“.
„Tanjug opstaje zahvaljujući borbi kolega novinara za egzistenciju i misiju. Vlasnik je država koja je svojoj agenciji uzela arhivu, ne finansira joj plate, ostavila joj je opremu za rad i dozvolila da radi kao da je privatna firma. Ministarstvo kulture će tražiti rešenje za formiranje Tanjuga kao privrednog društva, pretežno u javnoj svojini“, kaže Brajović.
Šteta je, zaključuje on, što nakon dva kruga neuspešne privatizacije Tanjuga nije raspisan i treći i što nije omogućen besplatan prenos kapitala onima koji su ovu agenciju stvarali.
„MEDIJSKA STRATEGIJA VRVELA OD NEOSTVARIVIH CILJEVA“
Brajović generalno ocenjuje da je prethodna medijska strategija bila preambiciozan, pa samim tim i nerealan i loše utemeljen dokument, usvojen u vreme velike recesije u svetu i pada društvenog proizvoda u Srbiji.
„To je trebalo da bude dokument koji se bori za spas i opstanak medija. Umesto toga, strategija je vrvela od nabrajanja neostvarivih ciljeva krunisanih obavezom prihvatanja regulatornog okvira Saveta Evrope i Evropske unije“, dodaje on.
Od ciljeva su, kaže, dosledno sprovedene privatizacija lokalnih medija i digitalizacija zemaljske televizije.
Ipak, digitalizacija je okončana sa dosta kašnjenja, Tanjug nije privatizovan, a država nije prodala svoj kapital ni u Politici ni u Večernjim novostima.
Brajović je u izjavi za Cenzolovku ranije najavio da će u februaru biti formirana radna grupa za izradu nove medijske strategije, koja bi trebalo da bude doneta do sredine godine i koja bi trebalo da bude osnov za rešavanje zaostalih i novih problema u medijima.
Inače, prethodna medijska strategija, odnosno Strategija razvoja sistema javnog informisanja, doneta je 2011. godine i bila je na snazi do kraja 2016. godine.
Ovaj dokument je omogućio privatizaciju medija, kao i projektno sufinansiranje medijskih projekata, kojima bi trebalo da bude ostvarivan javni interes.
Neki od njenih ciljeva, koji su manje ili više ispunjeni na kraju petogodišnje primene strategije i dvogodišnje primene seta medijskih zakona, bili su i digitalizacija, podsticanje i očuvanje medijskog pluralizma, transparentnost vlasništva i sprečavanje medijske koncentracije.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Nisu valjale drustvene i drzavne medijske organizacije, pa su privatizovane ili „ugasene“. Posto povlačenje države iz sektora javnog informisanja nije donelo ništa dobro, kako kaze novi državni sekretar za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović, pa u ovom tekstu (on) zakljucuje:
„Pokazalo se, kaže, da je najbolje rešenje za medije bio prenos kapitala na zaposlene, bez naknade, jer ‘mediji u ovim uslovima ne donose profit i interes za njihov opstanak je najizraženiji kod zaposlenih““.
Posle ovog najnovijeg predloga (resenja) novog drzavnog sekretara za pretvaranje svojine u sektoru javnog informisanja, mislim da bi ovi mediji mogli da se zovu „zadruzni mediji“, a odgovarajuce organizacije – „zadruzne medijske organizacije“, u skladu sa clanom 86. stav 1. recenica 1. Ustava Republike Srbije.
Taj isti Brajović se svim silama zalagao za privatizaciju medija, odnosno izlazak države iz njih. Kod mnogih nije uspela, kao šro se i očekivalo i kao što je ranija praksa pokazala, drugi nisu ni dobili šansu za prodaju, pa su se jednostavno ugasili.Ljudi na ulici, tradicija i kvalitet zgaženi.
I šta sada imamo? Imamo to da je država izašla iz medija koje je osnovala, a ušla u privatne medije, koji su postali “njeni“. Nema tog “državnog “ medija koji je agitovao za vlast više nego što to privatni mediji promovišu i štite Vučića i SNS, zbog toga što dobijaju pare iz lokalnih budžeta po “projektnom“ finansiranju.
Toliko o naporima da se uguše lokalni mediji čiji su osnivači opštine, kako bi se promovisali nezavisni “slobodni“- privatni. Bravo za Srbiju koja se guši od pritiska na “sklobodne“ medije.