Vlasnik Ekspresa: Lično sam stopirao intervju sa Zoranom Mihajlović, to nije cenzura

Kako je Cenzolovka pisala početkom decembra, tadašnji glavni i odgovorni urednik nedeljnika Ekspres Branko Miljuš posvedočio je da je vlasnik ovog medija, Goran Veselinović, inače kum Aleksandra Vučića i funkcioner SNS-a, zabranio da intervju sa Zoranom Mihajlović bude objavljen. Zbog toga je Miljuš, kako tvrdi, dao otkaz.

U samom intervjuu, kaže Miljuš, niko nije napadnut, pa je razlog za neobjavljivanje mogao da bude „sama Zorana Mihajlović, a ne ono što je ona rekla“.

Redakcija Ekspresa je nakon tog teksta poslala saopštenje u kome se navodi da vlasnik ima pravo da odlučuje o tome šta će u njegovom mediju biti objavljeno, a šta ne, iako je to suprotno Zakonu o javnom informisanju.

Veselinović tada nije odgovorio na pozive i pitanja Cenzolovke, ali je sada u telefonskom razgovoru rekao da je zabranio intervju jer mu je Miljuš „radio iza leđa“ i objasnio kako on vidi cenzuru.

[povezaneprice]

Veselinović: Napisali ste za Miljuša da ga je neko otpustio zbog nečeg. To nije istina.

Cenzolovka: Ne, napisali smo da je Miljuš rekao da je sam dao otkaz zbog intervjua.

Veselinović: On je dao otkaz dva meseca posle događaja u kome je nešto uradio iza mojih leđa i uzeo pare od nekoga. Je l’ biste vi to trpeli da ste vlasnik nečega? Je l’ to normalno, da vam glavni urednik radi iza leđa, pravi intervjue sa nekim i uzme novac od nekoga i onda vam kaže da to mora da bude objavljeno u novinama. Ja kažem ne može da bude objavljeno. „Pa ne, mora, kao, to je ministarka.“ Pa šta mene boli ku*ac što je ona ministarka u Vladi.

Cenzolovka: Ali to je mešanje vlasnika u uređivačku politiku.

Veselinović: Pa kakvo crno mešanje kad mi neko uradi nešto iza leđa?!

Cenzolovka: Zar ne mislite da bi novinari i urednici trebalo da imaju određenu autonomiju u odlučivanju šta će ići u novine?

Pa znate vi koliko ljudi rade tekstova, intervjua i tako dalje, koji se ne objave u medijima. Gde je tu cenzura? Cenzura podrazumeva ako vi nekoga pustite i izbacite mu nešto. Ili ne date mu da kaže. To je cenzura

Veselinović: A što me onda neko ne obavesti o nečemu, nego ja poslednji treba da saznam nešto? Je l’ to vama normalno da ja treba poslednji nešto da saznam? I onda ispadne da imam intervju s nekim. Ja kažem: a kako si došao do tog intervjua, ne razumem. Kako ja poslednji saznam da imaš intervju s nekim? „Pa ne, al’ to je nama potrebno.“ Šta mi je potrebno? Za koga da promovišem, zašto da to radim? Pa ja nisam osnovao novine da bi bile novine SNS-a. I da bi me neko ucenjivao. Ne razumem šta je tu problem?

Cenzolovka: Po Zakonu o javnom informisanju, vlasnici, menadžeri, ne bi smeli da se mešaju u uređivačku politiku medija.

Veselinović: Pa gde sam se ja mešao?

Cenzolovka: Ako kažete da ne želite da neki intervju ide, to je mešanje. Zar ne?

Veselinović: Pa ja ne želim da ide intervju ako mi neko uradi nešto iza leđa. Je l’ biste vi želeli da vam neko uradi nešto iza leđa i kaže da to mora tako da se završi? To znači da sam ja doveden pred svršen čin. Je l’ to u redu?

Cenzolovka: Ako želite da budete uključeni (u uređivanje), onda nije u redu. Ali pitanje je da li treba da budete uključeni kao vlasnik.

Veselinović: Ja želim da budem obavešten o 20 posto onoga što ima u mojim novinama. Je l’ to mnogo?

Cenzolovka: Kako 20 posto? Ne razumem?

Veselinović: Pa 20 posto onoga što oni rade ja hoću da znam.

Cenzolovka: A šta je tih 20 posto?

Veselinović: Ne znam – o čemu pišu, šta rade, čime se bave. I šta je tu problem, ne razumem? Drugi vlasnici traže 120 posto, ja tražim 20 posto. I onda mi neko proda priču kako ja treba nešto da uradim… Ko je ovde lud? I onda me radi na to zato što je neko iz moje stranke. Pa mene to ne zanima iz koje sam ja stranke. Kakve to veze ima sa životom, i sa novinarstvom? Je l’ ima to veze sa novinarstvom? Nema, ja mislim da nema. Možda neko drugi misli da ima, ja mislim da nema.

Ne možeš da mi radiš iza leđa takve stvari koje nisu normalne. Ako su to normalne novinarske stvari, onda sam ja lud. A ja mislim da nisam lud. I da me neko ucenjuje i da me dovodi pred svršen čin, ja to sebi neću da dozvolim nikad u životu.

Zamislite, sad vi radite intervju ne znam sa kim i kažete svom vlasniku u 5 do 12 da treba to da objavite na vašem sajtu. I on kaže: pa dobro, što me nisi obavestio da to radiš? I zašto me dovodiš u situaciju da ja sad to ne znam, a ti kao radiš nešto? A ti meni objašnjavaš kako je to dobro. Ja ti kažem nije dobro. Zašto bih ja to radio?

Ja nisam pravio stranački bilten. Da sam hteo da pravim stranački bilten, drugačije bih se organizovao u životu. Je l’ tako? Gde je tu sad moja greška? To što nisam hteo da pustim da me neko uradi, a neko je uzeo pare od nekog? Pričamo o nekim stvarima koje ovde nisu normalne.

Cenzolovka: Dobro…

Veselinović: Ja ne znam šta je dobro, osim što sam ja stalno kilav. Ja nikoga nisam ni cenzurisao. Da bih nekom nešto cenzurisao, znači da treba da pustite da nešto izađe, isečete taj intervju i da mu izbacite nešto što je on rekao.

Cenzolovka: A ako uopšte i ne objavite intervju koji je pritom već urađen, da li je to cenzura?

Veselinović: Pa kako mogu da objavim nešto za šta ne znam? Kako to da objavim, ajd objasnite mi?

Ko je ovde lud? I onda me radi na to zato što je neko iz moje stranke. Pa mene to ne zanima iz koje sam ja stranke. Kakve to veze ima sa životom, i sa novinarstvom? Je l’ ima to veze sa novinarstvom? Nema, ja mislim da nema. Možda neko drugi misli da ima, ja mislim da nema

Cenzolovka: Čekajte, jeste li vi stopirali taj intervju sa Zoranom Mihajlović ili ne?

Veselinović: Ja sam lično rekao da ne može da se objavi nešto zato što mi je neko nešto uradio iza leđa.

Cenzolovka: Da li je to cenzura? Zato što je glavni i odgovorni urednik odlučio jedno…

Veselinović: Pa znate vi koliko ljudi rade tekstova, intervjua i tako dalje, koji se ne objave u medijima. Gde je tu cenzura? Cenzura podrazumeva ako vi nekoga pustite i izbacite mu nešto. Ili ne date mu da kaže. To je cenzura.

Cenzolovka: A ovo nije?

Veselinović: Pa kako se zove kad vam neko uradi nešto iza leđa? Kako se zove? Prevara? I uzme pare od nekog. Kako se to zove?

Cenzolovka: Ali ako je glavni i odgovorni urednik odlučio da je u javnom interesu da intervju bude objavljen…

Veselinović: Ako je glavni urednik uzeo pare, a nije mi rekao, a ja sam vlasnik svega, ko je tu budala, ja ili on? Ko, ajde recite mi? Ko je tu budala?

Cenzolovka: Ko je uzeo pare za taj intervju?

Veselinović: Pa vi to mora malo da razmislite ko je uzeo pare.

Cenzolovka: Glavni i odgovorni urednik Miljuš?

Veselinović: Taj intervju se objavi u nekim drugim novinama. Identičan. Sa svim slikama i tako dalje. Ko je tu lud? Ja ili on?

Pa 20 posto onoga što u redakciji rade ja hoću da znam – o čemu pišu, šta rade, čime se bave. I šta je tu problem, ne razumem? Drugi vlasnici traže 120 posto, ja tražim 20 posto

Cenzolovka: Dakle, kažete da je Miljuš uzeo pare za taj intervju sa Zoranom Mihajlović, ako sam vas dobro razumela.
Veselinović: Znate šta, vi morate kad nešto radite, da nešto istražite mnogo dobro, a ne da se orijentišete zato što je neko rekao ovako jer mu je bio interes takav da bi mogao da se proda nekoj trećoj strani da bi mogao da radi neki treći posao. Taj intervju je objavljen u izdanju ili reviji Privredne komore, taj isti intervju, sa svim mojim fotografijama, znači ljudi su me pokrali najgore, i objavili. Sve to što je on radio i dogovorio s tom ženom je objavio tamo. Pošto je istovremeno bio glavni i odgovorni urednik i jedne stvari i druge, i uzimao pare na dve strane, je l’ vama to normalno?

Ja imam dokaz za to, uzmite lepo, nađete reviju, NPR se zove revija iz Privredne komore, videćete intervju Zorane Mihajlović, videćete fotografije, videćete sve živo, to je sve moje. A to što je moje, neko mi je radio iza leđa. I pokušao mene da dovede pred svršen čin i rekao da to mora da izađe pošto je ona iz moje stranke. Pa šta mene briga što je ona iz moje stranke.

Ja nisam pravio novinu da bih imao stranački bilten. I što bih ja to radio, ne razumem? Koja je tema, povod cele priče? Neko mi radi iza leđa. Šta ja mogu da pomislim? Da neko uzima novac i da ima dogovor s nekim trećim. A onda sve to osvane tu, tamo gde je on takođe glavni i odgovorni urednik.

Pa ko je ovde lud? A ja kao vlasnik nemam pravo ništa. Što znači da samo treba da plaćam. Pa gde to ima? U kapitalizmu, Evropi, svetu, u Americi? Gde to ima? Nema nigde.

Svako treba da bira u životu šta mu je bolje, ali nemoj da mi radiš iza leđa nešto što nije u redu, što nije pošteno, a da se pozivaš na moju partiju da nešto moram da uradim. Ja ne moram, bre, ništa da uradim. Ja nikome nisam ništa dužan niti ću da uradim. Je l’ to pošteno? Jeste.