S naslovnih strana dnevnih novina najčešće nas gleda Aleksandar Vučić, pokazuje istraživanje Transparetnosti Srbija. U njemu se navodi i da se u najvećem broju slučajeva u pozitivnom tonu pojavljuje upravo on.
Aleksandar Vučić prikazan je u pozitivnom kontekstu 98 puta, Luka Maksimović 27, Saša Janković 18, Vojislav Šešelj 12, Vuk Jeremić 10, a ostali po pet i manje.
U negativan kontekst najčešće su stavljani Saša Janković 40 i Vuk Jeremić 31, a potom i Aleksandar Vučić sa 17, Vojislav Šešelj 8, Boško Obradović 7, a ostali pet i manje pojavljivanja.
Najveći problem i generator neravnoteže u predstavljajnju predsedničkih kandidata u medijima je funkcionerska kampanja, smatra Nemanja Nenadić.
„Ima osnova da se kaže da je ovaj put neravnoteža izrazita i zbog toga sto jedan od kandidata je nosilac visoke javne funkcije, pa je i po tom osnovu na naslovnicama češće nego njegovi protivkandidati. To je razlog više da se uredi pitanje funkcionerske kampanje, jer se ne može sva odgovornost prebacivati na medije, bez obziora na zamerke na njihov rad, nešto mora da bude i predmet čvršćih pravila koja će važiti za javne funkcionere“, kaže Nenadić.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković kaže da danas, za razliku od prethodne predsedničke kampanje pre pet godina, građani Srbije imaju bolje zakone, državu van medija, projektno sufinansiranje, primenu novih tehnologija, a samim tim i mogućnost da biraju šta će da gledaju i kome da veruju.
„Svi smo svesni da ništa ne može da se prećuti i ne postoji više šansa kao u vreme analognih medija, kada možete neku informaciju da skrajnete i potpuno sklonite iz etra. Da li će ona i u kojoj meri doći do svih gledalaca je drugo pitanje, ali ako želite da budete informisani, to zaista možete biti i zaista vam to pre svega omogućuje internet i razvoj novih tehnologija“, kaže Mirković.
Uloga REM
Nenadić dodaje da je značajna i uloga regulatornog tela za elektronske medije, koje je ranije saopštilo da neće pratiti kampanju u medijima. Međutim, REM je zabranio emitovanje spotova Vuka Jeremića zbog neovlašćenog pojavljivanja lika Aleksandra Vučića u njima.
„Zamislimo da se dogodi da je REM uzeo i odredbe koje na primer zabranjuju neistinito i obmanjujuće odglašavanje, da je kroz taj filter proverio oglasne poruke, verovatno bi bilo još malo zabranjenih spotova, pored ovih koji se neće emitovati“, navodi Nenadić.
Nenadić i Mirković slažu se da sami mediji predstavljaju veliki deo probelma – usled znatnog pada standarda u pogledu novinarskog izveštavanja i nepoštovanja profesionalih kodeksa.
Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.
Filmovi o novinarima i za novinare
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
E pa, stvarno. Zar opet Saša Mirković, Vučićev ministar (državni sekretar)za informisanje?! On da hvali „medijske zakone“ koji sada omogućavaju Vučiću da kontroliše SVE nacionalne televizije?! (A i lokalne, na osnovu „projektnog finasiranja“ koje su smislili Mirković i Kremenjakova družina, pa tu rupu sada koristi Studio B.) Pa, Zakon (o elektronskim medijima, „evropski“, „najbolji“) je napisan iznova samo da bi se verifikovalo već uspostavljeno protivpravno stanje: monopol među kablovskim provajderima (SBB) i dominacija kapitala braće Kirjaku u privatnim televizijama, kojima je biskup Porfirije „dozvolio“ da „đuture“ pazare i B92 i Prvu (ranije Zakonom zabranjeno). Da ne govorimo o „zlatnim padobranima“ (i ordenju) koje se „usput“ delilo. Još tome da dodamo poražavajuću ispraznost da, jel’te, „internet mediji“ kod nas mogu da zamene nacionalne televizije?! Da li je bilo tamo nekog novinara da ga pita šta to priča, i još se hvali?