Jugoslav Ćosić, direktor programa TV N1 (koja je u vlasništvu United grupe u okviru koje je i provajder SBB) najpre je na Tviteru objavio ova saznanja, da bi nekoliko dana potom N1 u zvaničnom saopštenju naveo da je namera ministarstva da se N1 razdvajanjem od investitora dovede u nemoguće uslove opstanka „i da se novim uslovima dodatno ograniče medijske slobode u Srbiji, koje su ionako ugrožene“.
Ministarstvo informisanja je, kažu, i 2014. godine uoči pokretanja N1 pokušalo da implementira slično zakonsko rešenje, odnosno da razdvoji distribuciju od proizvodnje sadržaja.
„Predlog zakona nije dobio podršku u Briselu, što je uverljiv dokaz da ono nema uporište u evropskoj i svetskoj praksi. U Velikoj Britaniji Sky UK Limited ima svoj kanal Sky News. U Rumuniji – RCS & RDS ima Digi 24 news kanal kao i druge kanale. Svoje kanale imaju i holandski kablovski distributer Ziggo, danski YouSee, estonski STV AS. Američki Turner Broadcasting System takođe ima svoj kanal vesti CNN“, saopštili su iz N1.
Državni sekretar za medije u Ministarstvu informisanja Nino Brajović za Cenzolovku kaže da su ove tvrdnje „neozbiljne“, da ne zna šta će se radna grupa za izradu medijske strategije dogovoriti, ali i da smatra da jeste bolje odvojiti distributere od proizvođača.
Cenzolovka: Kako će novom medijskom strategijom biti regulisana ova oblast, odnosno da li će kablovskim operaterima biti onemogućeno da proizvode sadržaj?
Brajović: Gospodin Ćosić je najpre lansirao tvit da Ministarstvo kulture novom medijskom strategijom želi da „eliminiše N1“, na šta sam odgovorio, a i sada ponavljam, da je to neozbiljna tvrdnja. Strategije se donose radi definisanja razvojnih ciljeva i pravaca razvoja u nekoj oblasti. Srbija nije i neće biti zemlja u kojoj se strategije razvoja sistema javnog informisanja donose radi „eliminisanja“ nekog medija.
Cenzolovka: Ukoliko se u radnoj grupi razmatra uspostavljanje tog novog modela (po kome operateri neće moći da budu i proizvođači sadržaja), koje su njegove prednosti, odnosno zašto bi on bio bolji od ovog koji trenutno važi?
Brajović: Zanimljivo je da iako radna grupa za izradu strategije nije ni formirana, već stiže tvrdnja da joj je cilj „eliminisanje“ nekog medija.
Radna grupa za izradu strategije svakako treba da se bavi zaštitom medijskog pluralizma, a preovlađujuća praksa je da kablovski operatori distribuiraju, a ne da proizvode medijski sadržaj. Posle javne rasprave o Zakonu o javnom informisanju i medijima, u decembru 2013. godine, u članu 46 tog zakona usvojena je formulacija „izdavač medija ne može se istovremeno baviti i distribucijom medija“.
Nije mi poznato ko je i sa kakvim razlogom kasnije promenio član 46 i omogućio da distributer, preko povezanog pravnog lica, bude i proizvođač medijskog sadržaja. Do tada se i RTS osim proizvodnjom medijskog sadržaja bavio distribucijom signala ostalih zemaljskih komercijalnih televizija. Zakon je prinudio RTS da iz svog sastava izdvoji emisionu tehniku i tada je formirano nezavisno preduzeće Emisiona tehnika i veze.
Prednost vlasničkog odvajanja distribucije signala od proizvodnje medijskog sadržaja je u tome da distributer ne bude u poziciji da favorizuje svoje medijske sadržaje. To posebno važi za operatere koji imaju dominantan položaj na tržištu.
Cenzolovka: Ukoliko se zakonska regulativa izmeni na taj način, šta će biti sa kablovskim televizijama poput N1, čiji je proizvođač ujedno i njihov distributer?
Brajović: Ne želim da prejudiciram regulativu pa prema tome ni posledice.
Cenzolovka: Osim TVN1, da li ima još kablovskih televizija koje bi mogle da budu u istom problemu?
Brajović: Kablovski operator SBB osim TV N1 preko povezanog pravnog lica vlasnik je i kanala: Sport klub, Sinemanija, Lov i ribolov, Ultra, Grand, a Telekom Srbija, koji pruža medijske usluge kroz IPTV platformu, istovremeno je većinski vlasnik sportskih kanala Arena. Kopernikus je takođe kablovski operator, ali i proizvođač medijskog sadržaja.
Konacno je moja malenkost i drugi clanovi javnosti, putem ovog teksta, ciji je izvor „Cenzolovka“, saznala da je vlasnik informaciono-komunikacione mreze „N1″ – SBB.
Iako je clanom 22. stav 1. tačka 16) Zakona o elektronskim medijima (ZEM), propisano je da Regulator (REM) vrši analize relevantnog medijskog tržišta, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, u skladu sa metodologijom propisanom aktom koji donosi Regulator, REM nije do sada obavio tu analizu, kao st nije utvrdio ni konacan Predlog strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji, i dostavio ga, poštujući zakonom predviđenu proceduru, Vladi na usvajanje (clan 22. stav 1. tacka 1 ZEM-a).
Takodje, tacno je da, prema clanu 46. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, lice koje se pored delatnosti izdavača medija, bavi i distribucijom medijskih sadržaja, dužno je da delatnost izdavača medija obavlja preko povezanog pravnog lica“, kao i da je, po stavu 2. ovog clana, definisano, definisano sta se podrazumeva pod povezanim pravnim licima u smislu ovog zakona.
Medjutim, ponavljam, pitanje razdvojanja regulacijie informacija (sadrzaja) od regulacije komunikacija (prenosa) resno je valjda u EU i u nasoj zemlji Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama (2010/13/EU) i Okvirnom direktivom (2002/21/EC), kao i odredbama prva dva clana vazeceg Zakona o elektronskim medijima, koje (u smislu samo ovog zakona?!) glase:
„Ovim zakonom uređuju se, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija“.(clan 1)
„Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, uslove i način korišćenja radio-frekvencija za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, kao i na uslove postavljanja, upotrebe i održavanja emisionih radio stanica (radio-difuznih, fiksnih i mobilnih)“ (clan 2).
Iskreno,