Ali, hajde da se ipak ne lažemo ovde. Koliko god bio grešan u ovoj stvari, Janković se nimalo nije razlikovao od svog neposrednog okruženja, od ljudi s kojima se viđa i sarađuje, pa i od onih koji su glasali za njega. Jer, u majčici Srbiji, uprkos šminkanju rodno senzitivnim bojama – patrijarhat, seksizam i mizoginija neće skoro nestati. Ovde su čak i najviđeniji levičari i levičarke u stanju da vas “sastave sa zemljom” zato što ste rodili dete, zato što se ne uklapate, zato što ste ovakva ili onakva, zato što ne možete ili ne želite da se ponašate kao muško.
Iz Jankovića je samo isplivalo ono što je u Srbiji i dalje vrlo živahno i što se ne da uvek sakriti ispod ove ili one građanske oblande. Čovek se na kraju izvinio i to je – nažalost – najviše što u ovom trenutku možemo da očekujemo od političara. Mnogi se nisu udostojili čak ni to da urade.
[povezaneprice]
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.