Najveći deo medija u Požarevcu ne piše o važnim temama

Bila je ovo prva u seriji debata o kvalitetu informisanja u osam gradova Srbije, kako bi se utvrdilo stanje lokalne medijske scene, šta ne valja i kako može biti bolje, rekao je Ilir Gaši, izvršni direktor Slavko Ćuruvija fondacije.

Prema njegovim rečima, Požarevac je prvi u nizu od osam gradova u kojima će Fondacija razgovarati o stanju u lokalnim medijima sa novinarima, urednicima i vlasnicima medija, kao i predstavnicima lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva i građanima.

„Svaka od tih grupa ima određen uticaj na to kako funkcionišu mediji. Cilj je da se stekne uvid u ono šta građani očekuju od lokalnih medija i koliko od toga oni uspevaju da ispune“, precizirao je Gaši.

„Govorićemo i o uticaju medijske reforme, poput projektnog sufinansiranja i privatizacije medija. Hoćemo da vidimo šta se zaista dogodilo, da li su ciljevi proklamovani u Medijskoj strategiji ispunjeni i kakvi su efekti medijskih reformi“, dodao je Gaši.

On je istakao da je lokalna samouprava u Požarevcu bila zatvorena i da gradski čelnici nisu bili spremni za razgovor o stanju javnog informisanja.

„Ni kod medija nismo uspeli da dobijemo reprezentativni uzorak. Naš utisak je da postoji bukvalno opipljiva zatvorenost za diskusiju“, zaključio je Gaši.

Novinar požarevačkog radija Boom 93 Uroš Urošević istakao je da je glavni zadatak medija da informišu građane, ali i dodao da na problematične stvari koje se tiču lokalne vlasti i negativnih dešavanja u gradu ima veoma malo reakcija.

„Već godinama pišem o budžetu Požarevca i nastojim da privučem pažnju građana“, rekao je Urošević i konstatovao da se takve teme, poput budžeta, moraju približiti građanima, da bi oni razumeli kako se troši njihov novac.

„U Požarevcu imamo sedam-osam informativnih medija i svi oni izveštavaju na isti način i prate pseudo-događaje koje političari organizuju. Novinari moraju da razumeju potrebe građana i da budu most između njih i lokalne vlasti“, napomenuo je Urošević.

On je ocenio da je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobar vid finansiranja, ali je ukazao na to da mediji još nisu osposobljeni da pišu projekte i da pojedini očekuju da će, kao favoriti lokalnih vlasti, dobiti novac, bez obzira na kvalitet projekta.

„To se uglavnom i dešavalo“, rekao je Urošević.

Dodao je i da je ove godine u Požarevcu jedan medij za praćenje rada lokalne samouprave, kroz postupak javne nabavke, dobio više novca nego što taj grad godišnje ukupno izdvaja za projektno sufinansiranje medija.

Administratorka grupe Požarevac na FB (Fejsbuku) Saša Tomić istakla je da njena grupa ima 16.000 članova i da građani članstvo u grupi uglavnom objašnjavaju time da u medijima ne mogu da dobiju informacije koje ih zanimaju, kao što su problemi s pijaćom vodom i rad aktuelne vlasti.

„Mi nismo medijska kuća i nismo novinari, ali informacije do građana stižu svakodnevno. Nemamo novinare ni medijske ekipe, već dajemo građanima informacije“, objasnila je Saša Tomić. Ona smatra da su lokalni mediji zakazali u pogledu informisanja građana, „osim Radija Boom 93, koji objavljuje kritičke tekstove“.

„Naša grupa na Fejsbuku nastala je kao jedan proces. To se nije odmah desilo“, objasnila je ona i navela da se grupa Požarevac na Fejsbuku stalno povećava i da građani objavljuju razne informacije, pre svega one komunalne.

Vlasnik Radija Boom 93 Milorad Tadić ocenio je da su medijske reforme u Srbiji realno propale.

„Dobro je što je sprovedena digitalizacija. Privatizacija je, hvala bogu, završena, ali apsurd je da Tanjug još postoji“, ocenio je Tadić.

On je ukazao na to da u Srbiji nije napravljen adekvatan medijski okvir, jer su nacionalni emiteri ponovo svi dobili dozvole iako nisu primenjivali ono na šta su se obavezali u programskim elaboratima.

Tadić smatra da Regulatorno telo za elektronske medije ne radi svoj posao i da bi ga trebalo raspustiti.

U Srbiji danas imamo 1.900 registrovanih medija, od čega 500 elektronskih, ilustrovao je Tadić. On smatra da „imamo i bujanje portala i veliki broj štampanih medija“.

Svi mediji u Srbiji se bore za marketinški kolač od 170 miliona evra, od čega čak 40 miliona dolazi od države, rekao je Tadić i dodao da medijska reforma nije uspela da spreči upliv države u kadriranje u medijima i u uređivačkoj politici.

Ipak  je istakao da je, uprkos nedostacima, projektno sufinansiranje najbolji model i da ne vidi na koji drugi način bi se dodeljivala sredstva koja daje država. Ocenio je i da je problem to što se na konkursima za projektno sufinansiranje pojavljuju uglavnom „lake teme“ kojima se mediji ne sukobljavaju s vlašću.

Debata je organizovana zahvaljujući podršci Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).