I to treba ceniti.
Naravno, priznao je da je ispao magarac zato što na vreme nije shvatio da će Vučić ispasti magičan, pa je u radikalima ostao duže nego Vučić. I kako to obično biva među naprednjacima: može se desiti da vi napustite radikale, ali će radikal teško napustiti vas.
Martinović, dakle, zagledan u fotografije kako privatna vojska SNS mlati po trgu Nikole Pašića rekao je koleginici sa TV N1: „Danas je već otkrio te nasilnike. Šta ja tu da kažem? Znači, Danas je i sud i tužilaštvo. Šta će nam onda državne institucije kad imamo Danas?“
Bila je to pokazna vežba – kako izgleda prosečan naprednjak kad mu pod nos turiš dokaze, koje je pod nos u stvari trebalo da mu turi tužilaštvo, ali mu ih nije turilo, dok Danas nije objavio fotografije te grupice uterivača straha iz familije „bison bonasus“ (latinski).
Vlast je prvi put bila totalno zbunjena razvojem događaja, jerbo je njihov koncept vladavine i zasnovan na pretpostavci da to što je protiv njih uglavnom niko ne sme da objavi.
I onda je krenula klasična priča o pravdi u Vučićevoj Srbiji: pošto ne umeju da objasne po kom osnovu njihov član iz familije „bison bonasus“ koji ima 170 kila, može da maltretira našu novinarku koja ima 60 kila, kako dva njihova člana iz familije „bison bonasus“ mogu da dave sitnog foto-reportera koji ima 18 godina, i tom slično, predsednik Srbije je lično do’vatio da pokazuje kako je jedan od davljenih demonstranata – pijanac. I džaba što Marko Radosavljević, učitelj iz Zemuna, danima objašnjava kako je slika na kojoj on pije ispod školske klupe deo pozorišne predstave, kada je taktika Informera, Pinka i naprednjaka jasna: nikada vi ne možete imati slike bolje od naših!
A mož’te misliti predsednika jedne države koji pokazuje slike iz pozorišne predstave (koje mu je dostavio njegov lični potrčko iz Informera) kao krunski dokaz da je glumac hulja.
Često nas ovih dana pitaju: otkud to da list Danas baš sad „dobije“ fotografije onih srpskih naprednih siledžija koje su davile, uvrtale ruke i raznosile novinare, fotoreportere i građane na mitingu podrške Aleksandru Vučiću. I niko ne veruje da je ceo poduhvat zbog koga je i sam Vučić pokazao primetne znake letnje fjake koštao oko 50 evra.
– Znači, Vučić može da se sruši za 50 evra! Ahaaaa! – kaže mi ironično poznanik koji, naravno, ne veruje da je onih pet fotki, koje su se pojavile na potpuno javnom sajtu za prodaju fotografiju, baš toliko koštalo.
– Moja procena je da bi cela operacija rušenja Vučića koštala do 100 evra, naravno, ukoliko neko nekada ponudi na prodaju originalne slike rušenja u Savamali – objasnim mu moju procenu troškova tog istorijskog trenutka.
– Ali, burazeru, gde da nađem 100 evra! – požali mi se poznanik.
I ode nekuda.
Sta znaci rec AUTOVAN? To se pita i mudri Basara u kolumni u ovonedeljnom dvobroju Danas-a/. Rusenje autoritarnih rezima najbolje uspeva „iznutra“ /sto je za AV-a vec pocelo/. Sudbina Ane Brnabic mogla bi se uporediti sa „sudbinom“ Sase Radulovica ili Lazara Krstica, koji su bili nestranacki ministri i kojih se bilo lako ratosiljati. Cini se da Ana Brnabic ipak ima neku jaku podrsku i ne smeta joj sto to nisu parlamentarne politicke stranke. Naprotiv.