Tviter i cenzura u Nemačkoj

Poslednjih nedelja je cenzura na Tviteru pojačana. Tviter je još pre gotovo četiri godine najavio kakve sadržaje će uklanjati – radilo se o pozivima na zločine svih vrsta, kriminalne aktivnosti i „jezik mržnje“. Tako je bilo i u Nemačkoj – međutim, tek ovih dana je veliki broj korisnika počeo da se žali da Tviter pojačano cenzuriše sadržaje u kojima se kritikuju nemačka vlada i politički mejnstrim. Za ovu situaciju je tipičan slučaj popularnog i kontroverznog blogera Kolje Bonkea koji je od početka izbegličke krize u svojim postovima uglavnom oštro kritikovao vlast i iznosio slučajeve kriminalnih radnji u koje su umešani novopridošli stranci u Nemačkoj, uz određenu dozu ironije i sarkazma.

Bonke u tim postovima nije pozivao na zločin, niti je direktno vređao bilo koga – on je uporno ukazivao na propuste vlasti kada je reč o izbegličkoj politici i zbog toga je Tviter pre oko godinu dana već jednom blokirao njegov nalog, da bi ga posle žestokih reakcija na toj društvenoj mreži i Bonkeove žalbe ipak deblokirao. Sada je, međutim, po mišljenju kontrolora na Tviteru, „prevršio meru“, pa je ponovo blokiran – i to zauvek. Prema navodima samog Bonkea, u obrazloženju blokade piše da je on otvorio više naloga sa namerom „zloupotrebe“, bez drugih detalja, iako je on objavljivao tvitove sa jednog jedinog naloga i to pod punim imenom i prezimenom i sa svojom fotografijom.

„Kontrolori činjenica“ na delu

Iz Bonkeovih tvitova je lako zaključiti da se on zalaže za ograničenje broja stranaca koji smeju da uđu u Nemačku, za kontrole na granicama i da smatra da je u Nemačkoj veliki broj kulturno neprilagođenih izbeglica stvorio poveći haos i nesigurnost a da je za to kriva pre svega aktuelna vlada. Njegovi stavovi su bliski onima za koje se zalaže desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Sadržaji njegovih tvitova ne razlikuju se mnogo od onih koje postavlja ta stranka, koja se takođe nalazi na meti žestokih napada vladajućih struktura.

Bonke ni izdaleka nije jedini koji ima problema na najpopularnijoj svetskoj društvenoj mreži za svakoga ko želi da informiše svet o nečemu sa 140 slovnih znakova po poruci. Probleme su imali i novinari poput Rajnera Majera ili Ronalda Tihija, kao i druge njihove kolege koje ne čine nikakvu ideološki homogenu grupu već kao slobodni autori objavljuju tekstove u raznim listovima i magazinima ili na sopstvenim blogovima. No, i oni, i svi ostali korisnici Tvitera, odnedavno se nalaze pod kontrolom timova sa kojima je vlada sklopila dogovor o saradnji. Ti timovi primaju žalbe korisnika Fejsbuka i Tvitera u kojima se ukazuje na govor mržnje i slično, i mogu da reaguju instrukcijom provajderu da zbog „nezakonitih sadržaja“ zabrani određenim korisnicima dalje korišćenje njegovih servera. glavni „kontrolori činjenica“ na internetu su članovi grupe istraživačkih novinara Korektiv, koju finansiraju institucije i mediji bliski nemačkoj vladi. Politički mejnstrim je tako prisvojio monopol na istinu.

Šta je to „očigledno nezakonito“?

Ministar pravde Hajko Mas je u martu ove godine predstavio svoj novi nacrt zakona prema kojem društvene mreže kao što su Fejsbuk i Tviter moraju da računaju sa visokim novčanim kaznama ukoliko ne obrišu sadržaje sa „govorom mržnje“. Taj nacrt je izazvao oštre reakcije u javnosti; kritikuju ga i Reporteri bez granica, i pojedine stranke, i aktivisti grupa za zaštitu podataka o ličnosti, i industrijski savez Bitkom. Čak je i Evropska unija skeptična – tako je komesar za digitalno tržište Andrus Ansip, rekao da su „lažne vesti loše, ali da je stvaranje Ministarstva za istinu još gore“. Masova inicijativa je bila i tema kritičkog teksta u Njujork tajmsu pod naslovom „Nemačka protiv Tvitera“. I pored toga, poslednjih nedelja se pokazalo da Tviter sprovodi takozvano „skriveno blokiranje“ određenih korisnika, što je otkriveno slučajem.

Tvitovi mnogih korisnika su bili vidljivi samo za one koji prate njihove poruke, a ne i za druge korisnike. Prilikom pretrage, pa i uz korišćenje „haštaga“ takvi tvitovi ne mogu da budu nađeni. Ukoliko neko retvituje tvit korisnika koji je „skriveno blokiran“, sa namerom da ga pokaže i onima koji ne „prate“ tog korisnika, takav tvit neće biti vidljiv kao citat – sve dok se na njega ne klikne kao na link. Na taj način su mnogi korisnici postali „nevidljivi“ iako nisu prekršili nikakav zakon. Nakon višestrukih žalbi, Tviter je saopštio da je bila reč o grešci u algoritmu. Pod „skrivenom blokadom“ je ostalo još uvek mnogo korisnika koji moraju da se žale i sačekaju da se „greška otkloni“. Postavlja se pitanje: da li je Tviterov algoritam već „podešen“ prema instrukcijama „ministarstva za istinu“? Moguće je da Tviter, u strahu od milionskih kazni, radije blokira više nego manje. Jer u novom nacrtu zakona ministra pravde Hajka Masa sadržaji koji moraju biti obrisani prepoznaju se po tome što su „očigledno protivzakoniti“ – a to je formulacija koja je, kao što je to konstatovao list Frankfurter algemajne cajtung, „izdajnički neprecizna“.