Upitan da li je o toj temi raspravljalo u okviru radne grupe, on je odgovorio potvrdno. „Raspravljalo se, samo nisu zauzeti konačni stavovi, ali to pitanje mora da ubude rešeno na principijelan način.
Vukosavljević je rekao da će razdvajanje „povezanih lica“ tj distributera sadržaja od prozvođača sadržaja, on je rekao da će to biti predmet razmatranja.
„To je sad pitanje tehnoloških inovacija, pojavljuju se novi oblici i forme, u ranijoj strategiji je bilo jasno naglašeno da se moraju odvajati proizvođači sadržaja od distributera, a praksa je pokazala da postoje rupe u toj logici.. Videćemo kako to da rešimo“, kazao je Vukosavljević gostujući u Novom danu.
Principijeno pitanje glasi, dodao je, da li oni koji stvaraju sadržaj mogu da budu i distributeri sadržaja. „Treba jasno da se razdovoji proizvođač od distributera sadržaja, to je praksa pokazala na primerima u svetu. Tu se misli na svakoga ko bi mogao time da se bavi. Ako ste distributer i pravite sadržaj logično je da će to imati prednost u odnose na druge“, kazao je on.
Na komentar da u svetu ima takvih primera i da su neki od njih Skaj njuz koji ima svoj kanal, CNN, holandski kablovski distributer Zigo, estonski STV AS, Vukosavljević je odgovorio: „Ima primera, ne kažem da ne može i ovde da postoji, već da će pokušati da se nađe neko rešenje“.
Medijska strategija treba da prihvati princip da li distributer i proizvođač sadrzaja mogu da budu isto lice ili suprotni princip, dodao je Vukosavljević.
Na pitanje kakva će biti odluka i da li je N1 u fokusu tog problema, rekao je da je to moguće, ali da je ovde reč o principu. „Ne mogu da prejudiciram odluku komisije, koja je sastavljena od medijskih stručnajaka i predstavnika reprezentativnih udruženja. Biće zauzeto principijelno stanovište. Ne prave se zakoni zbog N1, niti se menjaju zakoni zbog N1, ili ovoga ili onoga“, dodao je ministar.
Na primedbu da bi takva solucija direktno vodila ka gašenju kanala N1, odgovorio je da „nije reč o gašenju kanala“, već je pitanje kako će se tehnički aspekti distribucije rešavati.
„Postojanje televizijskog kanala i frekvencije za njegovo emitovanje je stvar jedne procedure, ne može se trikom zabraniti delovanje neke stanice, naši propisi zabranjuju cenzuru i mediji se osnivaju slobodno. Nije reč o temeljnoj ugroženosti, potencijalno“, kazao je on.
Kako je naveo, reč je o drugoj temi koja bi trebalo da važi za sve i ubuduće i da se ne radi se o konkretnim slučajevima.
„Stvari se u tehnološkom smislu menjaju, jednom zatečeno stanje zahteva da se na njega osvrnu stručnjaci i zakoni i da vidimo da li ćemo zadržavati ta stanja ili ne, a time treba da se bave oni koji će se baviti medijskom strategijom“, kazao je.
Upitan da li će on podržavati „zatečeno stanje“, Vukosavljević je rekao da ne može da se izjasni, ali je dodao i da se ne može dozvoliti da neko po bilo kom osnovu, ima prednost ili monopol na tržištu.
„Imam lično mišljenje, ali ono nije relevantno. Pretpostavljam da će rešenja ići u pravcu osnaživanja i pluralizma medijskih interesa, slobodnog medijskog tržišta koje će davati iste uslove za sve učesnike“, kazao je.
Ministarstvo kulture, kaže, zalaže se za medijski pluralizam i jednake uslove za sve.
„Sve što bude rađeno na tu temu biće transparentno. Niko nema zaveru protiv televizije N1, ni C1 ili G1, apsolutno… barem dok se ja budem pitao i moje kolege i državni sekretar koji na tome radi, mi nećemo dozvoliti ni negativne ni pozitivne orkestracije za nečiji interes ili protiv nečijeg interesa. Stvari moraju biti rešavane principijelno“, zaključio je ministar.
Fotografija na naslovnoj strani: N1
Gornji tekst sadrzi, izmedju ostalih, i sledece interesantne, kljucne recenice:
„Principijeno pitanje glasi, dodao je, da li oni koji stvaraju sadržaj mogu da budu i distributeri sadržaja.“
„Medijska strategija treba da prihvati princip da li distributer i proizvođač sadrzaja mogu da budu isto lice ili suprotni princip, dodao je Vukosavljević.“
„„Postojanje televizijskog kanala i frekvencije za njegovo emitovanje je stvar jedne procedure, ne može se trikom zabraniti delovanje neke stanice, naši propisi zabranjuju cenzuru i mediji se osnivaju slobodno. Nije reč o temeljnoj ugroženosti, potencijalno“, kazao je on.“
Principijeno pitanje, da li oni koji stvaraju sadržaj mogu da budu i distributeri sadržaja, nije se postavljalo pre donosenja Odluka o osnivanju JP ETV i vazenja prethodnomg Zakona o radiodifuziji.
U clanu 4. tacka 8) ovog nevazeceg zakona, „radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: ’emiter’)“ bila je definisana kao fizičko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa.
Usput, za emitovanje (prenos) TV programa preko kablovske distributivne mreze ne koriste se radio-frekvencije.
Jedno preduzece za pruzanje usluge proizvodnje i distribucije medijskih sadržaja — zasto ne?
Mom komentaru od 6. jula 2017. nedostaje, izgleda, i sledeci tekst:
Poslenja recenica Recitala (10) vazece Direktive 2002/21/EC (https://www.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Publications/Reference%20texts/EU%20-%20Telecom/REF%20EU-Dir2002.21.EC.pdf), kao i Recitala (10) Predloga direktive o evropskom elektronskom komunikacionom kodeksu [COM(2016) 590] glas:
„Isto poduzeće, npr. jedan pružalac internetskih usluga, može pruzati oboje, i elektronske komunikacione usluge, kao što je pristup Internetu, i usluge koje nisu obuhvaćene ovom Direktivom, kao što je pružanje sadržaja koji se zasniva na vebu i sadrzaja koji nije u vezi sa komunikacijama.“
Slicno, Recital (11) Predloga direktive o evropskom elektronskom komunikacionom kodeksu [COM(2016) 590] glasi:
„Isto poduzeće, na primer operator kablovske televizije, može istovremeno pruzati neku elektronsku komunikacionu uslugu kao što je prenos televizijskih signala i usluge koje nisu obuhvaćene ovom Direktivom, kao što je komercijalno pruzanje zvucnih i televizijskih radio-difuznih usluga sadrzaja … „