Jesu li umanjenje PDV-a vlasnici štampe u Hrvatskoj vratili redakcijskim slobodama?

Novinarski bojkot obrazložen je drastičnim kršenjem redakcijskog Statuta, a time i Zakona o medijima koji propisuje da za glavnog urednika može biti imenovana osoba koja ispunjava opšte uslove propisane Zakonom i Statutom medija, a vlasnik „Novog lista“ upozoren je da rizikuje višu stopu poreza koja može ugroziti finansijsku stabilnost tih novina.

UNS se zainteresovao za ovu temu i zabeležio da je u hrvatskom Zakonu o medijima iz 2013. godine definisano postojanje Statuta redakcije, koji je „samoregulatorni akt, kojim se utvrđuje način učestvovanja novinara u postupku imenovanja i razrešenja glavnog urednika“. Statut propisuje i odnos između izdavača, glavnog urednika i novinara, kao i njihova međusobna prava i obaveze.

Iste godine je, prema Zakonu o porezu na dodatnu vrednost, u Hrvatskoj doneta odluka da se „PDV obračunava i plaća po sniženoj ceni od 5 odsto na isporuke novina, novinskog izdavača koji ima Statut medija, otisnut na papir koji izlazi dnevno, osim onih koji u celosti ili većim delom sadrže oglase ili služe oglašavanju“.
Dakle, manji porez na štampane medije u Hrvatskoj, 5 umesto 25 odsto, izdavači mogu ostvariti ukoliko garantuju redakcijsku autonomiju i omogućuju novinarima mehanizme samoregulacije.

Predsednik Redakcijskog veća „Novog lista“ Denis Romac rekao je za sajt UNS-a da baš redakcijsko telo koje vodi ima nadzornu ulogu i reaguje na kršenje redakcijskog Statuta, ali da, ipak, sistem nema kazni kada do uočenog kršenja dođe.

„Redakcijsko veće je telo koje je regulisano Statutom redakcije. U ‘Novom listu’ ga čini 5 novinara. Redakcije ne moraju da imaju Redakcijsko veće, ali bi trebalo da imaju neko drugo aktivno telo koje će da nadzire poštovanje Statuta kojim su određena osnovna pravila u redakciji, a među kojima je i ključna stavka – uticaj novinara na izbor glavnog urednika“, rekao je Romac.

Romac kaže da Redakcijsko veće „Novog lista“ reaguje na svako kršenje Statuta, ali da ne postoje posledice zbog kršenja, koje bi trebalo da uslede.

„Kada unutar redakcije, na primer, urednik ne poštuje Statut, mi reagujemo. Zbog nepoštovanja mi pretimo da ćemo se žaliti Ministarstvu kulture. Iako se žalimo, oni ne reaguju, što im i nije obaveza prema Zakonu, i upućuju nas na Ministarstvo finansija, koje je nadležno za poreze i koje ne želi da se meša u novinarske stvari“, objašnjava Romac.

Predsednik HND-a Saša Leković rekao je za sajt UNS-a da ukoliko novine imaju Statut medija, prema Zakonu, njihova stopa PDV-a treba da bude smanjena sa 25 na 5 odsto.

Na pitanje UNS-a da li je ova poreska olakšica pomogla razvoju štampanih medija i boljem položaju novinara, Leković je objasnio da iako plaćanjem manjeg PDV-a medij štedi, taj novac se ne ulaže u razvoj medija.
„Trebalo bi da postoji Zakon prema kome bi se taj novac ulagao u novinare, rad i zaposlene. Novinari i novinarstvo su ugroženi, a izdavači preusmeravaju novac u druge poslove“, rekao je Leković.

On je naveo da je ta odluka sa sniženim PDV-om bila i politički potez tadašnje vlasti, kako bi navodno došlo do razvoja medija, ali da izdavači i dalje ne ulažu novac u razvoj novinarske profesije.

Glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Glas Slavonije“ Bojan Divljak rekao je za sajt UNS-a da su i oni 2013. godine, kada je donet Zakon, uveli Statut kako bi imali manji porez, kao i mnoge druge redakcije koje su u tom trenutku pohitale da to urade.

Da li su poreske olakšice i uvođenje Statuta od pomoći redakciji Divljak ne može da kaže jer je u redakciji poslednjih godinu dana i ne može da uporedi period rada pre smanjenja PDV-a sa ovim, ali, siguran je, manji porez dovodi do boljeg poslovanja lista.