Adio, Politiko, gde god da si

Ako vam do sada nije bilo jasno šta sve mogu da budu „lažne vesti“ ili, kako je već odomaćeno, vrhunci fake news industrije, sada možete da naučite još jednu lekciju. Predavač je „najstariji dnevni list na Balkanu“, kako se sam predstavlja, a lekcija je vrlo jednostavna, samo mnogo, mnogo zastarela. Otprilike kao nastavni program informatike i kompjuterskih nauka u osnovnim školama. Samo što nam se nudi i trešnjica u vidu dodatne nastave: kako stvoriti autora od nepostojećeg bića.

Korak broj 1: odaberi temu o kojoj se najviše govori i piše proteklih dana. Ne Fijat i štrajkovi, ne Tačerovske primedbe sveže premijerke upućene „politički izmanipulisanim“ radnicima, kao ni pasivno-agresivne molbe novopečenog predsednika, upućene im pravo iz Amerike. Ni slučajno nešto o brzopotezno izabranim članovima Agencije za korupciju čije biografije otkrivaju neke stručne grehove iz mladosti, ali bože moj, mladost je i vreme kad se greši.

Ne, odaberite nešto o čemu ama baš svako ima mišljenje, stručno ili laičko, argumentovano ili ne, svejedno. Već ste ionako stekli pratioce objavljujući stavove osoba koje su selebriti status stekle vrhunski licemernom samopromocijom koja se uzdigla do nebeskih visina zahvaljujući, između ostalog, i lenjosti struke da joj se argumentovano usprotivi. Dakle, čitalaca će biti, samim tim i klikova na sve što se i dalje bude pisalo o temi nasilja u porodici u zemlji Srbiji.

Korak broj 2: Sad već više nije važno koliko će se i gde pisati, tema je zaživela. U ova teška vremena, retki su skribomani sa iole stručnosti koji su spremni da posvete vreme istraživanju, analiziranju i zaključivanju – sem onih koji su to već uradili. Zato je idealna rubrika u stilu pisma čitalaca, koja se u današnjoj verziji „najstarijeg lista na Balkanu“ zove „Pogledi“ i deli prostor sa omiljenom rubrikom pasioniranih čitalaca papirnih novina, svojevrsnom Fejsbuku zvanom „Među nama“.

Korak broj 3: Generički naslov koji malčice provocira jer je, u ovako podeljenoj temi, ni tu ni tamo. Uvodna rečenica, lenji mišmeš podsetnik na zločine počinjene prethodnih dana, i onda, taman kad je čitalac uljuljkan u pomisao da će saznati možda nešto što do sad nije napisano – bum: „agresivne feministkinje“ koje tragedije koriste „za svoju političku agendu“. Bez citata, bez imena, bez opisa agende, nego onako „grupalno“, kako je to govorio jedan od očigledno veoma pismenih urednika iz doba „Vojka i Savla“ devedesetih. Onda kada smo mislili da „najstariji dnevni list na Balkanu“ ne može niže da padne.

Okej, sad već svako mora da pročita nastavak teksta, bilo da se onlajn svađa ili slaže sa autorom, bilo da napiše svoj stav za „Među nama“. I sad sledi jednostavno pravilo fake news industrije: ostati na liniji kojom se priča počela, ubaciti eventualno jednu pomirljivu rečenicu, u ovom slučaju tipa „nasilje je nasilje, bez obzira ko ga čini“. Pa onda još malo licemernih bljuvotina koje ne dokazuju ništa, niti su bilo kako argumentovane: „sva čedomorstva (ubistva beba) svuda u svetu čine isključivo žene, a gotovo nikada muškarci.“

Logika je, očigledno, gubljenje vremena. Ako je nešto isključivo vezano za nešto, onda ne može da postoji „gotovo nikada“. Ali koga briga, rečenica zvuči. Kao i ostale, zbrda-zdola nabacane činjenice, brojke i statistike bez ikakvih argumenata i potvrda. Kad nema logike, može i bez brojki, ionako je sve to zamorno. Zato je tu još par floskula o „jeziku mržnje prema muškarcima“, koji, valjda, zastupaju one gorepomenute „agresivne feministkinje“. I zaključak, jednako generički i besmislen kao i većina reči natrpanih u ovo što se zove tekst.

Korak broj 4: Vreme je za trešnjicu. A ona je ovog puta muškog roda, i zove se, kaže najstariji list na Balkanu, dr Petar Veličković, forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece, Montreal, Kanada. Ima i sliku čovek, prosedi muškarac, srednjih pedesetih recimo, onako, sportski nonšalantan, prosto uliva poverenje.

I tu bi se lekcija o lažnim vestima završila da živimo u dinosaurskom dobu pre interneta. Možda bi se, kao i danas, našao neko kome bi bilo pomalo neobično da čita ovako konzervativno-mačističke stavove stručnjaka koji radi u zemlji gde je pitanje nasilja u porodici, a posebno nasilja nad decom, jedno od najvažnijih i u pravnom i u socijalnom sistemu. Nama je lakše i brže – kratko Gugl detektivisanje ne pronalazi osobu tog imena ni u spisku ovlašćenih kanadskih psihijatara, ni na „profesionalnom“ Fejsbuku, Linkdinu. Pisali smo i Kanadskoj akademiji psihijatrije i prava, i dok čekamo odgovor, najstariji dnevni list na Balkanu je sklonio tekst sa sajta.

Ali internet je vrag – ima ono nešto što se zove arhiva, a tu je i pretraživanje fotografija. I, ne lezi vraže, neuhvatljivi doktor Veličković je trostruka, možda i višestruka ličnost. Jedna duša u tri i ko zna koliko tela.

Da li to jedno telo pripada prvenstveno nemačkom glumcu Andreasu Kaufmanu, 60-godišnjaku prosečne visine i težine koji govori španski i svira gitaru i saksofon, voli fudbal i skijanje i često gostuje u raznim reklamnim kampanjama? Možda je tajni život Kaufmana u stvari forenzička psihijatrija i pisanje na srpskom? Zašto li to nije dodao u CV? Da li mu je najstariji dnevni list na Balkanu nešto platio? Hoće li mu honorar biti uplaćen u evrima ili kanadskim dolarima? Da li će biti plaćen i honorar fotografu koji je snimio portret Kaufmana, evo piše lepo, Đuzepe Arigi? Znamo da su fotografi osetljivi na pozajmljivanje njihovih dela bez pitanja.