Šta krije Politika, od koga se krije autor?

Da nije tviteraša i njihovog fact checking-a, ne znam da li bi se bilo ko ozbiljno pozabavio tekstom objavljenim u rubrici komentari.

Njihovo otkriće, ili sam bar ja tako saznala, upućuje na moguću prevaru čitalaca Politike.

Naime, izvesni dr Petar Veličković, potpisan kao forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece, iz Montreala u Kanadi, napisao je nekakav tekst povodom tragedija koje su se dogodile u Centrima za socijalni rad u Beogradu.

„Autor“ se već na početku teksta ograđuje od „agresivnih feministkinja“ koje koje su ubistva, kako kaže, „iskoristile za svoju političku agendu“. Pa navodi i kako „praktično sva čedomorstva svuda u svetu čine isključivo žene, a gotovo nikada muškarci“.

Osim što je guglu nepoznat pod svim tim titulama koje se pominju, na tviteru je otkriveno da je njegova slika u tekstu netačna, tačnije da je na fotografiji nemački glumac Andreas Kaufmann.

Mogu mediji da koriste “anonimne” potpise, nije to zakonom zabranjeno. Nešto teže je sa zakonom oko fotografija, ne znam kako bi Politika dokazala „grešku“ objavljivanja slike pogrešnog čoveka.

Čini se ipak, kao da urednici nisu uspeli da nađu kompetentnog autora koji bi sa teme porodičnog nasilja/ubistava i prevencije/odgovornosti za koju je zadužena država, skrenuo pažnju na temu feministkinja i čedomorki.
Ima Politika, da podsetim, dugu tradiciju još od „Odjeka i reagovanja“ gde su se iza anonimnih potpisa krili poznati javni radnici koji su na taj način raspirivali aktuelne polemike. Najčešće je, doduše, tih devedesetih, ta rubrika služila da raspiruju čistu mržnju.

Ovoga puta, polemika je izlišna. Dogodila su se ubistva. Ako je posao stručnjaka da nam objasne kontekst, daju neke smernice, ukažu na sve posledice porodičnog nasilja, teško je razumeti zbog čega zaista i pored toliko poznatih i poštovanih eksperata ova novina objavljuje baš anonimnog autora i čemu još pogrešna slika. Šta krije Politika, od koga se krije autor?