Dokumentarac o Lazaru boli i opominje, ali RTS nije hteo da ga pusti

– Autizam je čudo koje ti se desi. Stavi na iskušenje sva tvoja dosadašnja uverenja – pokušava Olivera da objasni kako je ona porolazila kroz saznanje da njeno treće dete ima autizam.

Ono što je bio njen problem, s kojim se bore i sve ostale porodice koje imaju člana s autizmom, jeste vreme koje je potrebno da se utvrdi da dete ima autizam. Iako je pedijatrima ukazivala da ponašanje njenog sina nije uobičajeno, umesto da reaguju na te signale, oni su ih zanemarivali.

– Govorili su kako sam ga razmazila. Kako možete da razmazite dete od godinu dana? To je glupost – kaže Milenković.

Ona je dijagnozu svog sina saznala tek nakon šest godina, a u Srbiji i danas ne postoje centri za rano otkrivanje autizma. Kako su stručnjaci u dokumentarcu objasnili, nakon što vam lekar saopšti da vaše dete ima autizam, on ne zna gde dalje da vas uputi. Postoje privatne ordinacije, ali šta je s roditeljima koji to ne mogu da priušte?

Roditelji dece s autizmom, ima vas jako mnogo!

Kada dete ima autizam, cela porodica postaje takva. Dok ne saznaju dijagnozu, roditelji misle da u nečemu greše, a sredina ih gleda kao čudake. Oni polaku počinju da se distancijraju od okoline, a onda polako i od svog deteta, jer moraju da imaju socijalnu interakciju.

„Kad sam prihvatila da govorim o autizmu našeg sina i otvorila vrata našeg sveta kameri, imala sam na umu samo jednu stvar – da se roditelji koji prolaze suočavanje sa autizmom svog deteta osete manje usamljeno, da shvate da nas ima jako, jako puno“, napisala je Olivera Milenković na svom Fejsbuk profilu, najavljujući dokumentarac Lazar, koji je sinoć emitovan na televiziji b92.

Podsetila je i na problem s kojima se roditelji suočavaju, ali i navela je da je došla nova generacija roditelja, koja je spremna da se bori za to da njena deca ostvare svoj potencijal i da imaju kvalitetan i ispunjen život.

„Ćutanje i zanemarivanje problema koji dete ima, kao i kasno dijagnostifikovanje autizma, nedovoljan broj stručnjaka, nepostojanje odobrenih i licenciranih metoda rada sa našom decom, nedostatak vrednovanja i evaluacije tog rada, zloupotrebe i kršenja ljudskih prava osoba sa autizmom – sve bi to trebalo da postane stvar prošlosti“, navela je Milenković.

Zato RTS nije pustio ovaj dokumentarac?

Međutim, čelnici RTS-a su očigledno odlučili da ćute o tome, navodi koautor dokumentarca Slaviša Lekić.

Večeras u 21:10 na TV B92 dokumentarac koji RTS nije hteo da emituje, cak ni da pogleda.
Film je apolitican.
Ali je koautor @micin_taja pic.twitter.com/zF1yYIOsYf

— Slaviša Lekić (@micin_taja) August 7, 2017

Postavlja se logično pitanje, zar nije pravo građana Srbije da čuju s kojim problemima se sreću njihovi sugrađani? Da čuju da postoji problem koji zanemaruju i struka i država. Zar roditelji nemaju prava da saznaju kako mogu da pomognu svojoj deci? Zar su važniji ujaci koji donose dolare, od priče roditelja koji se bore za bolji život svoje dece?

Da li su čelnici RTS-a pomislili kako je to teška priča, kojom ne žele da zamaraju svoje namučene gledoce? Zaista ne znam odgovor na pitanje, zbog čega ovaj dokumentarac nije pušten nakon Dnevnika 2, jer građani Srbije za to plaćaju pretplatu. Nije dužnost javnog servisa da juri i obara rejtinge, nego da nam pruži kvalitetan program i govori o problemima u ovom društvu.

Ne brinite, postoje mnoge stvari koje donose stres, autizam nije jedna od njih. To nisam ja rekao, nego Olivera, koja to zna bolje od svih nas.