Infomacije su vezane za vrstu krivičnih dela zbog kojih se predmet vodi, kakve radnje je Tužilaštvo preduzelo, da li je Mali saslušan i kada, šta je Tužilaštvo preduzelo povodom Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije iz avgusta prošle godine.
Traži se i informacija kada je Tužilaštvo dobilo izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca o kontroli finansijskih aktivnosti Malog, koju je Uprava obavljala po prijavi Hipo Alpe Adrija banke iz 2009. godine i šta je preduzelo povodom toga.
Više javno tužilaštvo je prethodno odbilo zahtev novinarke Pištaljke, uz obrazloženje da je reč o predmetu formiranom na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije pod oznakom „strogo poverljivo“.
Tužilaštvo nije pružilo nikakav dokaz, konkretnu informaciju u prilog tome da je klasifikovanje kao „strogo poverljivo“ izvršeno na način koji bi bar formalno bio u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
Nije konkretizovalo kada i koji organ je, navodno, izvršio klasifikaciju, niti pružilo dokaz da uopšte postoji odluka o utrđivanju poverljivosti.
Čak i da je Tužilaštvo pružilo dokaze o tome da je klasifikovanje informacija kao „strogo poverljivih“ izvršeno makar formalno u skladu sa zakonom, ono bi i dalje, da bi opravdano uskratilo informacije, bilo dužno da dokaže da biodavanjem traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, navodi Šabić.
On je ocenio da je u sukobu sa pravnom i elementarnom logikom tvrdnja da bi, zbog saopštavanja javnosti informacija o broju predmeta ili o tome da li je Tužilaštvo nešto preduzimalo povodom sumnji u zakonitost sticanja imovine ili izvršenja krivičnog dela nekog funkcionera, mogla nastupiti bilo kakva šteta po interese Srbije.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.