Vukašin Obradović: Vučić je rekao da će mi se javiti

U nedelju je 26 medija, medijskih organizacija i organizacija civilnog društva koje se u širem smislu bave ljudskim pravima, pozvalo zainteresovane (medije i organizacije) da u četvrtak, 28. septembra, stave crni flor na portalima ili zamrače ekrane, zbog „medijskog mraka s kojim se već godinama suočavamo u Srbiji“, a povod je bio zatvaranje Vranjskih, štrajk glađu Vukašina Obradovića, i napad na novinara KRIK-a Stevana Dojčinovića. Do sada je poziv, koji je, kako je najavljeno, tek prvi u nizu akcija profesionalnog fronta, prihvatilo oko 130 organizacija i medija. Vukašinu Obradoviću stigla je i ranije podrška kolega, koji su ispred Vlade protestovali zbog gašenja Vranjskih.

Urednik Vranjskih i bivši predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je, gostujući u Pressingu, rekao da je od početka iznenađen solidarnošću s Vranjskim, ali da to, zapravo, govori više o stanju medija u Srbiji, o velikom nezadovoljstvu i o jednoj vrsti protesta protiv onoga što se dešava u Srbiji.

„Mi predugo živimo u ovom stanju permanentnih, svakodnevnih pritisaka na medije, novinare, javne poslenike… Samo u tom danu, kad sam ja počeo taj protest, imali smo napad na Stevana Dojčinovića (novinara KRIK-a), na vulgaran način, i prostačko vređanje dve novinarke u tabloidu Informer“, dodaje.

Govoreći o zatvaranju Vranjskih, kaže da je za 23 godine koliko postoje, bilo raznih, kriznih momenata i sličnih neprijatnih situacija i po novinare i za same novine, ali da je specifikum ovog trenutka to što više „nisu mogli da izdrže tu vrstu pritiska“. Navodi da to nije bio samo pritisak na novinare, već i pokušaj da se diskredituju on, novinari Vranjskih i članovi njihovih porodica.

„Poslednjih šest meseci, ja sam imao situaciju da jedan lokalni kriminalac dođe i meni kaže u lice: Tvoja ćerka živi u Beogradu? Mogla bi da pripazi kako prelazi ulicu, moglo bi da joj se desi nešto“, navodi. Dodao je da je dobio i jasnu poruku, preko posrednika, da će mu i supruga „postati“ tehnološki višak u biblioteci u kojoj radi.

„Došla nam je dojava da će nam doći razne inspekcije. Ja kažem – ok, to je u redu… Istovremeno mi kažu ljudi – ali, to nisu obične inspekcije, oni dolaze da vas zatvaraju“, priča Obradović. Kaže da nema dilemu da je sve to što se dešavalo poslednjih šest meseci bilo direktna posledica tekstova koje su objavili. Ja i dalje tvrdim da postoji odluka da se Vranjske ugase, istakao je.

Ispričao je i da su mu, kada je otišao u policiju da prijavi da postoji nagoveštaj napada na člana njegove porodice, u policiji rekli da može da napiše prijavu, ali da će to biti dojavljeno osobi na koju sumnja „za deset minuta“.

Kaže da je doživljavao slične situacije 1996, ’97, ’98, ali da u 2017. ne želi da prihvati da živi i radi u tim uslovima – da mora da se bori za fizičku egzistenciju, svoju, svojih novinara i članova porodica – u vremenu kada se priča o evrointegracijama.

„Inspekcija je došla pre 10 dana i oni tamo i dalje rade, oni proveravaju poreze i doprinose za zaposlene od 2014. do 2017. Nemam problem s tim i ranije smo imali inspekcija“, kaže Obradović. Ipak, kao neobično je istakao to što su Vranjske pre tri meseca dobile od te iste Poreske uprave uverenje da ne duguju državi ni dinar, jer su taj papir morali da podnesu na medijskom konkursu.

Inspekcija je, dodaje, zaobišla i obavezu da obavesti Vranjske o poseti, a da je kao „opravdanje“ stiglo da je to „hitan slučaj“, da postoji rizik da – ako bi ih obavestili – kontrola nema efekat. „Kakav efekat, jel ću ja da pobegnem“, pita Obradović.

Pojasnio je da su inspektori došli direktno po nalogu direktorke Poreske uprave u Vranju. Obradović  navodi, da je ona u rodbinskim vezama s jednim od funkcionera SNS u Vranju, a dodaje da je mogući motiv za inspekciju bio to što je Poreska bila predmet istrage u tekstovima Vranjskih „koji očigledno njima nisu bili po volji“.

Obradović je započeo štrajk glađu koji je, zbog pogoršanog stanja usled zdravstvenih problema, a na savet doktora, morao da prekine.

„Ono što me je porazilo je što je policija dolazila s Hitnom da proveri s kojim sam pritiskom prevezen u bolnicu, da li je to izrežirano… Neki od njih žive u svetu da mi svi varamo“, dodao je.

Obradović sumnja na lokalne političke moćnike koji, kako kaže, gašenjem Vranjskih žele da sakriju od građana i vrha stranke ono što rade u Vranju: „Mislim da je njihovo naređenje da se Vranjske diskredituju, ne zbog toga što su Vranjske ovakve ili onakve već zbog onoga što su oni radili“.

Kaže da je poslao sms predsedniku SNS i Srbije Aleksandru Vučiću u kom je stajalo da se nada da neće dozvoliti da njegovi partijski saborci sakriju svoju nesposobnost tako što će ugasiti Vranjske.

Pre desetak dana, neposredno pred put u Sarajevo, ujutro, pozvao me lično i pitao šta se događa, ja sam u nekoliko minuta pokušao da mu objasnim šta se dogodilo, rekao mi je da mu dam neko vreme da vidi o čemu se radi, i nije se javio, a ja ne vidim iz razvoja situacije da je on nešto preduzeo, rekao je Obradović.

„Premijerka pokazala skandalozno nepoznavanje stvari“

Upitan o reakciji premijerke u vezi sa gašenjem nedeljnika, kaže da kada je bila na otvaranju fabrike u Batu, upitana o Vranjskim je rekla da nema dovoljno informacija. Sutradan je „poreska“ došla i tražila podatke koliko su Vranjske dobile od države i od lokalne samouprave, naveo je. Inspekcija je te podatke prosledila premijerki, koja je s njima izašla u javnost, mišljenja je Obradović.

Kaže da je premijerka pokazala skandalozno nepoznavanje stvari. „Ona upoređuje dva perioda – kad nije postojalo projektno finansiranje, za vreme vlade DS, i drugi period kada projektno finansiranje postaje dominantan način odnosa sa medijima“.

Na pitanje zar to nije posao resornog ministra, kaže: „U Srbiji je, od 2012. Aleksandar Vučić ministra informisanja. Tim pitanjima, kad je reč o informisanju, bavi se isključivo on… Naravno da je trebalo da izađe Vukosavljević i kaže to i to… Ona je spominjala neku cifru o 19 miliona… Lokalna samouprava je plaćala Vranjskim, u nekom periodu od tri, četiri zadnje godine, obavezna oglašavanja tako da dovodi direktno u zabludu građane“.

Od 15 miliona ukupnog fonda lokalne samouprave, Vranjske su dobile 100.000 koje nismo podigli, a lokalna TV Vranjska plus, čija je vlasnica dojučerašnja portparolka SNS u Vranju, televizija koja postoji godinu dana, dobila je šest miliona, i to za redovne aktivnosti, što je protivno zakonu, naglašava Obradović.

Govoreći o projektnom finansiranju, kaže da se to okrenulo u svoju suprotnost. Set medijskih zakona je trebalo da promeni to da državni mediji isključivo dobijaju novac, podseća. „Zahvaljujući političkoj volji vladajuće stranke, dobili smo jedan sistem koji je umesto državnih, počeo da finansira partijske medije, i to je pogubno i imaće pogubne posledice po medijsku scenu ukoliko se vrlo brzo nešto ne promeni“, dodao je.

Osvrćuči se na napad na Stevana Dojčinovića, kaže da jeste unikatan po načinu na koji se to dogodilo, ali da se zaobilazi suštinska stvar – ko generiše ovakvu situaciju u javnosti, a to je vlast, ističe Obradović.

Obračunavanje medija – jedinstven fenomen

Obradović je prokomentarisao i obračune pojedinih medija sa medijima koji slobodnije pišu i kritički izveštavaju o vlastima i rekao da je to jedinstven fenomen. Ne znam državu u kojoj se to dešava, iako postoje neslaganja oko uređivačkih politika, dodaje.

Imamo grupu medija koji imaju jedini zadatak da se na najprimitivniji, naodvratniji način se obračunavaju s drugim medijima, dodaje.

Podseća da je podneo tužbu protiv Dragana J. Vučićevića (Informer) i Željka Mitrovića (TV Pink), i da je ishod bio takav da je Vučićević jednom bio saslušan, a da se Mitrović nije ni pojavio pred sudom – za dve godine. „Oni nas targetiraju, ne postoji granica šta mogu da kažu… A, s druge strane, otvaraju preduzeće za prodaju malina… Dragan J. Vučićević ima to preduzeće u Loznici… Juče izašlo istraživanje da je Informer dobio 170.000 evra od javnih preduzeća u poslednja tri meseca – prednjače Informer i Srpski telegraf, a u isto vreme optužuju Vranjske i druge kolege da smo uzeli neke pare od ovoga ili onoga… Moj honorarni saradnik je doživeo tešku bolest i mi nismo u stanju da mu pomognemo, koji „ne znamo šta ćemo od tih evropskih, američkih, soroševskih“ para…“

Obradović ocenjuje da mediji u Srbiji prolaze kroz sindrom „kuvane žabe“, da u svakom trenutku ostajemo bez medija, a da naše kolege polako odlaze iz profesije, dok se mi navikavamo…

„Čini mi se da je neko iz vrha vlasti ubedio Zapad da mu je potrebna potpuna tišina da bi obezbedio političke uslove koji se traže od njega“, navodi. EU i međunarodna zajednica gledaju kroz prste Aleksandru Vučiću i on njih ubeđuje da mu je to potrebno zbog stabilnosti na Balkanu i rešavanja kosovskog pitanja, da mu je potrebna tišina, naveo je.

Međunarodne federacije novinara su reagovale u vezi sa ova dva slučaja (Vranjske i Dojčinović), ali je iz EU stigla samo rečenica da pažljivo posmatraju šta se dešava, dodao je.

Profesija se probudila a kako će se okončati, zavisiće ne samo od nas novinara, ne možemo da posmatramo novinare kao deo ispod staklenog zvona, oni su deo društva, kaže Obradović.

O čemu su Vranjske pisale?

Pisanje Vranjskih povod je za sve što se dešavalo poslednjih šest meseci, siguran je urednik tog nedeljnika.

Mislim da je sve krenulo, kad smo se mi dali u istraživanje, nakon izjave Vučića da je neki albanski advokat kupio kuću u centru Vranja, koju mu je, navodno, prodao neko ko kritikuje vlast, a ispostavilo se da toga nema, naveo je.

Pisali smo o tome da direktor jednog javnog preduzeća (jedan od najuticajnih ljudi SNS u Vranju) dobija automobil na korišćenje privatne firme koja je tenderu dobila posao, kako gradonačelnik odlazi na letovanje državnim automobilom, o koktelu SNS i požaru u šumi u Vranjskoj Banji koji je napravio vatromet, o priči o Draganu Stevanoviću, sekretaru u Ministarstvu privrede, i njegovom pašenogu koji je od policajca koji je hapšen 2002. godine zbog kriminalnih radnji, postao šef obezbeđenja u „Lasti“, a potom izvršni direktor u istom preduzeću kojim rukovodi Ministarstvo privrede, a koji je, takođe, kupio i lokal u Zemunu po povlašćenoj ceni, o odbornicima SNS koji su glasali greškom da se iseli Knauf iz Surdulice, pa je morao da interveniše i Vučić i nemački ambasador, nabraja urednik Vranjskih.

Kao i 90-ih Vranjske su jedini slobodan medij na jugu Srbije, ocenio je. Obradović dodaje da je na lokalu teško bez slobodnih medija, a da postoji strah ljudi da reaguju na ono što im se dešava – jer je to povezano sa strahom od gubitka posla, s tim da li će moći da se leče ako kritikuju direktora doma zdravlja i sl.