Šta je gore – Vučićev ili Miloševićev medijski mrak?

Bilo je reči o tome kako vlast u Srbiji guši nezavisne medije i zastrašuje novinare, kako prorežimski tabloidi linčuju nezavisne novinare i kritičare vlasti, o Vučićevim novinarskim počecima na Palama ranih devedestih, o tome kako je Vučić kontrolisao medije kao Miloševićev ministar informisanja a kako ih kontroliše danas kao predsednik države, o cinizmu premijerke Brnabić koja pita ko se plaši da kritikuje vladu i Vučića, o obilatoj novčanoj pomoći režimskim medijima i finasijskom iscrpljivanju nezavisnih medija, kako vlast kupuje ugledna novinarska imena, koliko je jak otpor sadašnjim žestokim pritiscima vlasti na medije, kao i o tome može li se uskoro desiti da Srbija ostane bez ijednog slobodnog medija.

Omer Karabeg: Vaša dva udruženja su nedavno saopštila da je vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara. Šta karakteriše tu novu fazu?

Slaviša Lekić: Karakteriše je mnogo toga. Srbijom vlada totalni mrak, što se tiče medija. Mediji su u blokadi i guše se političkim i ekonomskim pritiscima. Možda je preterno reći da je situacija katastrofalna, ali se svakako može reći da je očajna. Ovo što se dešava poslednjih mesec dana nateralo nas je da se zbližimo i ujedinimo, da dignemo glavu, da pokušamo da animiramo javnost i pozovemo je u pomoć.

Nedim Sejdinović: Ono što već duži niz godina karakteristiše vladavinu Aleksandra Vučića – na šta su nezavisni mediji stalno upozoravali – u poslednje vreme postalo je veoma vidljivo. Čini se da vlast i ne skriva svoju želju da onemogući nezavisne medije i novinare. Na delu je operacija gušenja medijskih sloboda koja se ogleda u činjenici da vlast obilato finasijski nagrađuje medije koji su joj bliski, dok one koji joj nisu po volji na različite načine uništava – od finansijskog iscrpljivanja do pretnji ličnoj bezbednosti. U poslednje vreme imamo i slučaj praćenja i neovlašćenog snimanja urednika Južnih vesti iz Niša, za koje je, po svemu sudeći, odgovorna tajna služba.

Informerova poternica

Omer Karabeg: Da li su nezavisni novinari izloženi fizičkom nasilju?

Slaviša Lekić: Za sada nisu, ali su izloženi svim drugim oblicima maltretiranja, prvenstveno targetiranju u tabloidima koje traje već pet godina, a poslednjih godinu dana toliko je uzelo maha da se više ne govori o targetiranju, već o medijskom linču. Provladin tabloid optužio je za zaveru mnoge novinare, aktiviste nevladinog sektora i nezavisne intelektualace. Bukvalno je raspisao poternicu za njima. Ti ljudi su tužili taj tabloid, ali im je ekspresno odgovoreno da nema odgovornosti tog tabloida. Naravno da su optuženi taj postupak doživeli kao neku vrstu novog javnog raspisivanja poternice za njima.

Omer Karabeg: Mislite na tabloid Informer?

Slaviša Lekić: Naravno. Ovoga puta nije bio umešan jedan drugi tabloid – Srpski telegraf, pošto oni deluju zajedničkim snagama – što propusti Informer, dočeka Srpski telegraf, što propusti Srpski telegraf, dočeka Televizija Pink. To je scenario koji funkcioniše godinama. To izgleda ovako: informacije iz tajne službe stižu do Informera i ovaj ih plasira na naslovnoj strani, potom ih preuzme Srpski telegraf, pa onda to prenese Pink. Faktički, cela nacija je prekrivena tim informacijama koje potiču ili iz policijskih krugova ili iz dosijea koje pravi tajna služba.

Nedim Sejdinović: Ima fizičkog nasilja nad novinarima. Setimo se mitinga Srpske napredne stranke za vreme inauguracije Aleksandra Vučića, kada su napadnuti novinari nezavisnih medija. Do danas nemamo pravosudni odgovor na pitanje ko je to učinio, mada ga svi znamo. Država glasno ćuti. Sa druge strane, kada su ultradesničari napali novinare bliske vlasti, država je promptno reagovala i uhapsila počinioce. Čak je i predsednik države otišao u bolnicu da poseti napadnute novinare. Time se novinarima šalje sledeća poruka: ako ste kooperativni i ako ste na našoj strani – bićete zaštićeni, a ukoliko niste, zagorčavaćemo vam život.

Ceo tekst pročitajte na sajtu RSE.