Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Konfuzno svedočenje sekretarice Milana Radonjića

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Ljiljana Zarubica, koja je od 1994. godine radila kao sekretarica Milana Radonjića, pozvana je, i oslobođenja čuvanja državne tajne, da svedoči isključivo o primopredaji belog golfa. Prema optužnici, beli golf 3 koristio je četvrtookrivljeni Ratko Romić, ali posle svedočenja Zarubice ostalo je nejasno o kom automobilu ona govori.

Bivša Radonjićeva sekretarica je pred tročlanim sudskim većem rekla da je koverat sa ključevima od golfa lično primila od Radonjića u kancelariji Štaba Resora državne bezbednosti (RDB) 1, 2. ili 3. aprila 1999, što je unelo dodatnu konfuziju u datume kada je inkriminisani golf preuzet (odnosno vraćen), gde i od koga. Nekoliko ranijih radnika RDB-a, govoreći o primopredaji tog golfa, navelo je da se to dogodilo nekoliko dana kasnije.

Zarubica se setila golfa iz beležaka

U neometanom delu izlaganja, ona je izjavila da je „na zahtev centrale“ beli golf Druge uprave dat na korišćenje i da je odmah istog ili najkasnije sledećeg dana vraćen.

Podsetimo, sam Romić je rekao da je golf preuzeo 7. aprila, dok su ostali svedoci pominjali da je primopredaja izvršena 9. aprila 1999. godine.

„Došao je i predao kovertu u kojoj su bili ključevi, kolska knjižica i nalog. Bilo je to negde 1, 2. ili 3. aprila, u svakom slučaju – bilo je to pre ubistva Ćuruvije“, rekla je Zarubica.

Ona je insistirala na tome da takvo pozajmljivanje automobila nije bila nikakva neuobičajena pojava. Na pitanje sudije Snežane Jovanović da li je još neki automobil u to vreme tako pozajmljivan, rekla je da je to bio jedini auto pozajmljen početkom aprila. Rekla je, takođe, da je koverat sa ključevima, kolskom knjižicom i nalogom predala Milanu Radonjiću.

S druge strane, Ratko Romić je najpre u svojoj odbrani početkom jula 2015. godine tvrdio da „nije imao nikakvu potrebu da mu Radonjić nabavlja auto“.

„Otkad sam u Službi, od 1997. godine, imao sam na raspolaganju 24 sata, 365 dana u godini službeni auto, te mi Radonjić nije morao nabavljati automobil”, rekao je Romić.

Kasnije, međutim, šef smene Devetog odeljenja, koja je pratila Slavka Ćuruviju, Dragan Pavić svedočio je kako je beli golf 3 predat Ratku Romiću 9. aprila 1999. uveče. Tokom ispitivanja svedoka koji su davali iskaz o primopredaji belog golfa 3 Romić je potvrdio da je vozilo preuzeo na način kako ga je Pavić opisao.

Zamenik tužioca Milenko Mandić i punomoćnik dece ubijenog Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka odbrane tražili su odgovor na pitanja kako se tako jasno seća baš te primopredaje ključeva sa Romićem.

[povezaneprice]

„Vodila sam u to vreme beleške, onako više za sebe, zbog posla. Kasnije, kad su me kontaktirali radnici kriminalističke policije, pogledala sam i prisetila se”, rekla je Ljiljana Zarubica.

Ona je tvrdila da je beleške uništavala na poslu, da ih nije nosila kući.  Tokom unakrsnog ispitivanja, izjavila je da je Službu napustila 2002. godine, a da je kriminalistička policija s njom kontaktirala posle tog perioda. Zato je ostalo nejasno iz kojih se svezaka podsećala – ukoliko su bile uništavane.

„Pa prisetila sam se tog događaja ovako, iz razmišljanja. Bio je to karakterističan period, bio je rat, pa se zato sećam“, odgovorila je Zarubica.

Na pitanje sudije Snežane Jovanović svedokinja nije mogla da se seti kako je izgledao koverat koji je primila od Romića, da li je bio otvoren ili zatvoren. Nije mogla da potvrdi da li je automobil zaista i vraćen, jer ga nije videla. Mandić je zaključio da „verovatno nije reč o istom golfu“ i u primedbama na iskaz ove svedokinje naveo je da „činjenice koje je ona iznela nisu tačne“.

I okrivljeni Milan Radonjić je, iznoseći primedbe na njeno svedočenje, rekao da je „ovaj svedok pomešao određene događaje“.

Nikolaš: Slišković živi u svom filmu

Na suđenju je svedočila i Aleksandra Kovačević Nikolaš iz Pančeva.

Nju je na ročištu u julu doušnik RDB-a Dejan Slišković spomenuo rekavši da je to žena koja je bila njegova poznanica i prijateljica Kurakove žene Ane Vignjević i da je, navodno, ona njemu rekla da joj se Vignjevićeva poverila da joj je Kurak rekao da ima džak pun para (300.000 kiparskih funti) i da je – kada ga je žena pitala odakle toliki novac – rekao: „Misliš li da ja ubijam za džabe?!“

Aleksandra Nikolaš je sve ovo demantovala.

„Upoznali smo se ’95, ’96. godine, kada sam ja kao srednjoškolka radila u kafiću u Pančevu. Nakon toga sam otišla na Kipar 2002. godine, radila sam tamo u restoranima nekoliko godina. Moja sestra je tada radila u Pančevu u kafiću, i on je tu dolazio. Sreli smo se nekoliko puta kada bih ja došla do sestre da popijem kafu i popričali kao poznanici, gde sam, šta radim, kako sam u životu. Ništa više od toga“, kaže ona.

Nekom prilikom ju je, kaže, pitao „za Anu i Mikija“, s obzirom na to da se na Kipru družila sa Vignjevićevom, a toga se setila nakon što je, kako tvrdi, u novinama 2014. godine prvi put pročitala šta je Slišković govorio za nju.

„Poslednji put sam ga videla 2009. godine. Nemamo nikakvu komunikaciju. Nije tačno da sam rekla da mi je Ana rekla da Miki ne ubija za džabe, da sam videla džak para i da sam radila kod Kuraka u restoranu na Kipru. Ne znam zašto je Slišković to rekao“, tvrdi Kovačević Nikolaš. Ona je demantovala i Sliškovićevu tvrdnju da je s njom bio u vezi, rekavši da nisu bili ni prijatelji, već samo poznanici.

Ona je navela da se Slišković u Pančevu predstavljao kao pripadnik BIA, ali da se raspitivala kod svojih poznanika iz SUP-a da li je to tačno i da to nikom nije bilo poznato.

„Znam da je radio u Petrohemiji, ali se izdavao za pripadnika BIA. To je čovek koji živi u svom filmu, odlazio je na košarkaške utakmice u panciru, tvrdeći da neko hoće da ga ubije. Hteo je da se dokazuje, da ispadne faca“, rekla je ona.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić smatra da svedokinja nije govorila istinu. Dodao je i da za to ima razumevanja, pošto je sada udata i ima porodicu.

Na sutrašnjem ročištu bi trebalo da svedoči pripadnik obezbeđenja Slavka Ćuruvije Darko Popivoda, dok su Igor i Nenad Kokot, koji su takođe radili u njegovom obezbeđenju, pozvani, ali im poziv nije uručen. Moguće je da će, u zavisnosti od toga da li će se pojaviti i ostali svedoci, početi druga faza postupka – analiza pisane dokumentacije.

Kako je objasnio advokat Slobodan Ružić, pisana dokumentacija je sve što postoji u predmetu: telefonska komunikacija, analiza baznih stanica, izveštaji sa uviđaja i obdukcije…