Tamara Skrozza: EU živi u zabludi

Han je pozitivno reagovao, rekavši da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se situacija promeni. Ipak, naša sagovornica nije optimista u pogledu pomoći EU u toj borbi, i smatra da im je u ovom trenutku bitniji predsednik Aleksandar Vučić, kao „garant stabilnosti u regionu“, dok na pitanje medijskih sloboda i ljudskih prava u Srbiji EU, jednostavno, žmuri.

* „Evropska unija ne treba da bije naše bitke, već samo da nam ne odmaže u naporima da se izborimo za slobodu medija u Srbiji“, izjavili ste nedavno u Tirani, pred evropskim zvaničnicima. U kom smislu nam EU odmaže u borbi za slobodu medija?

– Svaki put kad neki evropski zvaničnik izjavi da ćemo se za slobodu govora izboriti kada bude formirano famozno medijsko tržište, ili insistira na materijalnim dokazima za cenzuru, to je korak unazad za slobodu govora u Srbiji. Takve izjave, naime, pružaju alibi ovdašnjoj vlasti, argument na koji se ona oslanja ponavljajući da je s našim medijima sve u redu. Bunite se? Zašto se bunite, kad evo i EU nema primedbi na nas?

Isto tako, svaki put kada mirno stoje iza najviših srpskih zvaničnika dok ovi urlaju na novinare, oni nam odmažu. Jasno mi je da je u pitanju diplomatski bon-ton, ali mi nije jasno kako i posle toga mogu da se prave da ništa nisu videli ni čuli. Svaki put kada posete Beograd, evropski zvaničnici sastaju se i s medijskim ekspertima koji im jasno i argumentovano objasne situaciju na medijskoj sceni, a oni odmah potom odu da daju ekskluzivni intervju za Pink, kao jedno od ključnih oružja za gaženje slobode govora i izražavanja, ili za Tanjug, firmu koja bi pravno trebalo da je mrtva, a praktično je nikad živahnija. Da li je moguće da ovde nema drugih medija za koje biste govorili? Koje biste ohrabrili? Dali im neku vrstu zaštite?

* Da li Evropa zaista ne vidi u kakvom katastrofalnom stanju je medijska scena u Srbiji i koliko su medijske slobode ugrožene, ili, kao što mnogi smatraju, prosto ne želi da vidi?

– Oni sve vide i sve znaju, ali im je sloboda govora, izražavanja i izveštavanja tema kojom ne žele da se bave, ili, kako vole da kažu, „nešto o čemu se ne pregovara“, što se podrazumeva. Umesto toga, oni insistiraju na stabilnosti koju, kako smatraju, garantuje Aleksandar Vučić. Jednostavno žmure pred činjenicom da slobode govora ovde nema, da se ona ovde ne podrazumeva, ali i da je ista ta sloboda govora jedna od vrednosti na kojima je utemeljena Unija – vrednost bez koje nema ni demokratije, pa samim ti ni stabilnosti na duže staze.

[povezaneprice]

Iako, dakle, sve zna i za sve ima dokaze, Evropska unija živi u zabludi da će se pitanje ljudskih prava i sloboda nekako rešiti samo od sebe, uz pretpostavku stabilnosti. A neće, ne može. Onaj ko veruje da može, zaboravlja istorijska iskustva, laže samoga sebe i pitanje je vremena kada će mu se to olupati o glavu.

* Nakon vašeg govora na završnom panelu konferencije Medijski dani Zapadnog Balkana u Tirani prišao vam je evropski komesar za proširenje Johanes Han. Šta vam je rekao?

– Rekao mi je da nas je čuo, da nas razume i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se nastavi dijalog s ljudima koji uporno, već godinama, upozoravaju na stanje medijskih sloboda u Srbiji. Takođe, ponovio je da je sloboda govora od presudnog značaja za proces evropskih integracija i da u vezi s tim neće biti nikakvih kompromisa.

* Očekujete li neku reakciju iz EU nakon što je Grupa za slobodu medija ukazala evropskim zvaničnicima na probleme sa kojima se novinari u Srbiji suočavaju?

– Volela bih da bude nekakve konkretne reakcije, naravno, ali više ne smem da se nadam. Mnogo je do sada bilo prilika u kojima sam bila sigurna da će se evropski lideri probuditi, zaboraviti na uobičajene diplomatske fraze i podviknuti kome i gde treba. Mnogo je bilo prilika u kojima su morali da reaguju, ne zbog toga što im se sviđa ili ne sviđa ovdašnja politička elita, već zbog svojih sopstvenih vrednosti, ideala zbog koji postoji EU. I nikad se nije desilo ništa što bi nam probudilo nadu da je ikoga van granica Srbije uopšte briga šta se s medijima dešava usred Evrope, u XXI veku.

Mi ćemo se sami boriti za opstanak svojih medija, sopstveno dostojanstvo i dostojanstvo profesije, kao i na pravo građana i građanki da budu istinito informisani i da imaju slobodu da govore i misle. To nije zadatak Evrope i ja to od nje i ne očekujem. Od EU se u tom smislu očekuje samo da ne žmuri i da se ne pravi kako je ovde sve u najboljem redu.

* Kako izaći iz medijskog mraka? Kakav odgovor očekujete od Vlade Srbije na 13 zahteva koje je Grupa uputila?

– U trenutku kada su se naši predstavnici sastali s premijerkom, verovala sam da će „druga strana“ ipak shvatiti da nam je dogorelo do noktiju i da je krajnje vreme da počnemo da razgovaramo kao ljudi, a ne preko naslovnih strana tabloida, udarnih vesti TV Pink i u napadima besa na konferencijama za novinare. Međutim, samo dan nakon tog razgovora, ministar Branko Ružić, koji je prisustvovao razgovoru, toliko se posprdno i nepristojno izrazio o nama i jednom od naših zahteva, da sam izgubila apsolutno svaku nadu. Sramota je da se jedan ministar tako ponaša prema novinarima, prema građanima i građankama, pa i prema zakonima ove države. A činjenica da mu je dozvoljeno da se tako ponaša, prava je bruka ove države i odličan argument u prilog tezi da ovde trenutno nema nikakvog dijaloga ni o čemu.

Prazna retorika EU

Malo je koji evropski izveštaj do sada precizno i potpuno prikazao stanje stvari u vezi medijskih sloboda u Srbiji. Sve se uglavnom svodilo na gomilu praznjikavih rečenica koje se svode na zaključak da je pravna regulativa uglavnom prihvatljiva, ali da je neophodno da se dalje radi na „implementaciji zakona“. Nama, na terenu, to ne znači apsolutno ništa i ne doprinosi napretku na bilo koji način. A vlastima, s druge strane, pruža sjajan dokaz da su na dobrom putu i da bi trebalo da nastave kako su započeli.