Pismo Pinku

Dobro, od spektakularnog transfera Sarape na Pink ne zna se samo ko plaća, ko nosi zvonce i ko mrči ovce.

Šta će im, naime, uređivački kolegijum, to čudo savremenog čovečanstva, kad tamo svaki dobrovoljac može da upadne u program uživo i priča šta mu padne na pamet, pa im koncepcija i izgleda ko da je kreirala grupa ljudi kojoj je nešto palo na pamet sa izrazito velike visine.

Zašto bi neko uređivao nešto što je samo po sebi uneređeno i izgleda kao Hajd park za svakog dobrodržećeg egzibicionistu koji voli reforme?

Kada sam prekjuče čitao saopštenje Uređivačkog kolegijuma Pinka, najviše me iz tog izuzetno šaljivog i dobronamernog teksta fascinirao potpis, pa umalo na naslovnu Danasa nismo stavili naslov: „Senzacionalno: Pink ima uređivački kolegijum! Evo dokaza!“

Uređivački kolegijum Pinka, utisak je posle njihovog saopštenja, spada u onaj deo Srbije koji ume da pročita neki tekst, ali posle ne ume da ga prepriča, a naročito da ga shvati, pa nije ni čudo da je Srbija prva u Evropi po broju ljudi koji bi mogli da uređuju Pink. Srbija je, naime, prva u Evropi po broju onih koji znaju da čitaju, al’ ne znaju šta su pročitali.

Tako je Uređivački kolegijum iz nalaza ovlašćenog sudskog veštaka koji je Danas objavio, izvukao zaključak – suštinski prepričano – kako redakcija Danasa smatra da je samo mrtav novinar Pinka, dobar novinar Pinka, iako je naš tekst u suštini drugačiji – mi smatramo da samo novinar Pinka koji ne laže, jeste dobar novinar Pinka.

To inače smatramo za sve novinare, ne samo Pinka.

E sad, to što je Pink deficitaran sa opisanim kadrovima, nije kriv Danas, niti naše otkriće da njihove dve najbolje novinarke sigurno nikada neće dobiti neku novinarsku nagradu, ali će verovatno osvojiti Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu.

I za kraj: želim Uređivačkom kolegijumu Pinka sve najbolje u daljem savladavanju srpskog jezika, književnosti i sudske medicine!