Savet REM već dve godine radi u krnjem sastavu

Dve godine skupštinski Odbor za kulturu i informisanje ne uspeva da izabere članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zbog čega to telo od decembra 2015. radi u krnjem sastavu. Iako bi u REM trebalo da sede stručnjaci, nezavisni od političkog uticaja, članovi Odbora iz opozicije tvrde da se favorizuju kandidati bliski vlasti.

Hiljadu zašto – nijedno zato. Ili rečju: sednice Odbora za kulturu i informisanje. Poslednja zakazana za četvrtak „odlaže se do daljnjeg“ – samo noć pre, SMS-om, o tome su obavešteni članovi odbora.

„Na žalost, nemamo nikakvu informaciju niti smo od novog predsednika Odbora gospodina Krlića dobili bilo kakvo objašnjenje ili obrazloženje“, kaže Vesna Marjanović iz Demokratske stranke.

Nije ni stari predsednik, odnosno predsednica Maja Gojković objasnila zašto je u novembru napustila tu funkciju, niti zašto od juna nije zakazala nijednu sednicu – na čijem dnevnom redu se već dve godine maltene nalazi ista tačka – izbor članova Saveta REM-a. Od devet, u ovom trenutku nedostaju tri člana.

Bivša predsednica odbora Vesna Marjanović tvrdi: prolaze samo oni kandidati koji su lojalni vlasti.

„Samo jedan primer ću vam dati: članica saveta REM Aleksandra Janković koja je na razgovoru s članovima odbora rekla da će se u savetu REM prema medijima rukovoditi principima kojima se rukovodi, u tom trenutku, premijer Vučić. Dakle, neko ko je sasvim otvoreno rekao da neće biti nezavistan od političkog uticaja je izabran, a oni koji su govorili da će braniti prava građana, prava deteta, ljudska prava u programima s nacionalnom frekvencijom – oni nisu izabrani“, ističe Marjanović.

Bili su to kandidati koje je predložio civilni sektor, a koje skupština nije izabrala.

Bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša sve vidi kao deo državnog projekta aktuelne vlasti koja, kako kaže, želi da uništi sve nezvisne institucije koje je kontrolišu.

„Samo da vas podsetim da su prošla dva izborna ciklusa, a da javnost nije dobila izveštaje o ponašanju elektronskih medija koji su inače najuticajniji u predizbornoj kampanji, a ti izveštaju su vrlo važni jer su relevantan pokazatelj regularnosti izborne kampanje. To naravno nije u interesu javnosti, već vladajuće partije, njenog lidera, a sada predsednika države koji u suštini gospodari javnim medijskim prostorom kako mu se ćefne“, ocenjuje Suša.

Na tvrdnje REM-a da po zakonu nisu u obavezi da sačine izveštaj o nadzoru nad radom medija tokom predizborne kampanje, Suša ovako odgovara: „Nije tačno. To je jedan od izgovora“.

Jer, tvrdi Suša, nije ni pre u zakonu bilo precizno definisano, pa je REM radio monitornige u kampanji i te izveštaje objavljivao.