Veštak: U Ćuruviju pucano s leđa. Prema ranama ne može da se odredi visina napadača

On je, na suđenju optuženima za ovo ubistvo, naveo da je pucano iz jednog oružja. Njegovi nalazi govore da je to urađeno sa udaljenosti od metar i po, zatim još jednom, iz još veće blizine, na šta ukazuje prisustvo nitratnih čestica.

Precizirajući da je pucano sa desne strane žrtve, Kunjadić je, govoreći o tragovima na mestu ubistva, rekao da su neke čaure pale na tlo pre tela Ćuruvije, koje ih je onda poklopilo.

[povezaneprice]

Kunjadić, koji je rekao da u potpunosti ostaje pri sudskomedicinskoj balističkoj ekspertizi ranije dostavljenoj sudu, naveo je da je pet čaura nađeno na svega 50-60 centimetara od tela.

Mada je bila sa Ćuruvijom u trenutku ubistva, Branka Prpa, navodi Kunjadić, nije morala da bude pogođena prilikom pucanja.

„Pucano je iz blizine, sa jednog metra ne možete da promašite.“

Veštak: Po ranama ne može da se odredi visina napadača

Kunjadić je odgovorio negativno na pitanje optuženog Ratka Romića, nekadašnjeg pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB), da li po ranama može da se zaključi koliko je visok napadač.

„Napadač može ruku da drži u različitom položaju, nisko ili visoko“, rekao je Kunjadić odgovarajući na pitanje odbrane, koja nastoji da pokaže kako optuženi Miroslav Kurak, s obzirom na svoju visinu, nije mogao da bude lice koje je pucalo.

Na konstataciju predsednice sudskog veća Snežane Jovanović da je govorio o povredama „u nizu“ i pravcu njihovog prostiranja, on je rekao da oružje može da „šeta“ po vertikali prilikom pucanja, kao i da telo reaguje pri pogotku.

U optužnici se navodi da je u Ćuruviju ispaljeno 14 projektila iz neposredne blizine u vitalne delove tela, posebno u glavu.

Na konstataciju predsednice sudskog veća Snežane Jovanović da je govorio o povredama „u nizu“ i pravcu njihovog prostiranja, on je rekao da oružje može da „šeta“ po vertikali prilikom pucanja, kao i da telo reaguje pri pogotku

Prema tvrdnjama Tužilaštva, Kurak, koji je u bekstvu, ispalio je pet metaka nanoseći Slavku Ćuruviji povrede u predelu desne polovine leđa, grudnog koša, desne ruke i glave, od čega se Ćuruvija zaneo i pao.

Zatim je Kurak, kako se navodi u optužnici, iz neposredne blizine od 0,8 metara ponovo rafalno ispalio više metaka u glavu i telo Ćuruvije.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani Romića i nekadašnjeg šefa beogradskog centra RDB Milana Radonjića, zatražila je dopunsko veštačenje stručnjaka za medicinu.

Kunjadić nije mogao da odgovori na neka njena pitanja navodeći da nije stručan za medicinu, kao i da je takav nalaz radio veštak koji je u međuvremenu preminuo.

„Htela bih da pitam, na primer, koliko je vremena prošlo od nanošenja povreda sa desne i povreda sa leve strane“, objasnila je Zora Dobričanin Nikodinović.

Zoran Stanković, veštak koji je stručnjak iz oblasti medicine, rekao je da je Prpa zadobila laku povredu, „razderno nagnječnu ranu, od udarca u desni potiljačni slepoočni deo glave“.

„Povreda je naneta verovatno drškom pištolja ili sličnim predmetom“, rekao je Stanković.

On je naveo da je Prpu pregledao 11. decembra 2014, na poziv Tužilaštva, kao i da je koristio spise predmeta, uključujući foto-dokumentaciju.

Protokole iz bolnice gde je Prpa pregledana posle napada nije imao jer se, u skladu sa zakonom, ne čuvaju duže od 10 godina.

„Znači li to da Tužilaštvo nije više od 10 godina tražilo te protokole? To je sramota!“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović, ali ju je sudija Snežana Jovanović opomenula da nema pravo da zaključuje.

Prema Stankovićevim rečima, u foto-dokumentaciji se vide kapljice krvi, za koje smatra da potiču od Prpe jer njihov oblik ukazuje na to da su padale sa visine.

„Nalazile su se dalje od tela Ćuruvije, koje je bilo u lokvi krvi“, rekao je Stanković.

Na pitanje odbrane, Stanković je rekao da je povreda naneta zamahom ruke, sa razdaljine od 40 do 60 centimetara, kao i da je ranu moglo naneti isto lice koje je pucalo.

Tužilaštvo tvrdi da je u Ćuruviju pucao Kurak, a da je Prpu drškom pištolja udario Romić, nastojeći da je spreči da ih vidi.

Zora Dobričanin Nikodinović nije imala primedbe na sadržaj veštačenja Stankovića, ali je tvrdila da je Tužilaštvo nije pozvalo da bude prisutna kada je pregledao Prpu, čime je, smatra, povređeno pravo na odbranu.

Kokot: Ćuruvija nije govorio da je ugrožen

Na današnjem glavnom pretresu svedočio je Nenad Kokot, koji je radio kao obezbeđenje redakcije Dnevnog telegrafa i Evropljanina od februara do aprila 1999. godine u Svetogorskoj ulici, gde je redakcija preseljena nakon što je Ćuruvija više puta drastično novčano kažnjavan zbog tekstova u njegovim medijama i nakon što su mu zaplenjeni oprema i nameštaj.

On je rekao da nije bio na smeni 11. aprila 1999, kada je Ćuruvija ubijen u haustoru ispred zgrade gde je redakcija, i da je za to čuo od svog brata, koji je, ranije, neko vreme bio šef obezbeđenja.

Napadač može ruku da drži u različitom položaju, nisko ili visoko, rekao je Kunjadić, odgovarajući na pitanje odbrane, koja nastoji da pokaže kako optuženi Miroslav Kurak, s obzirom na svoju visinu, nije mogao da bude lice koje je pucalo

Kao i prethodni svedoci iz obezbeđenja redakcije DT-a, Kokot je rekao da je na dan kada je ubijen Ćuruvija redakciju obezbeđivao Nenad Radović, precizirajući da im je smena bila od osam ujutru do osam uveče, dok su za noćno dežurstvo angažovani penzioneri.

Sud je saopštio da je odbrana prvooptuženog, nekadašnjeg šefa RDB Radeta Markovića dostavila adresu Radovića, pa će on biti pozvan da svedoči u nastavku suđenja, 17. januara iduće godine.

Objašnjavajući šta je radio kao obezbeđenje, on je rekao da nije bio na vratima već unutar redakcije, odakle je moglo da se vidi dvorište ispred zgrade.

Redakcija, prema njegovom sećanju, nije funkcionisala, a on je pazio da neko ne uđe u prostorije i da ne iznese preostali nameštaj i opremu.

On je negativno odgovorio na pitanje da li mu je Ćuruvija nekad govorio da je ugrožen.

„Ne, nije mi poznato, uopšte“, odgovorio je Kokot na pitanje odbrane da li je neko od pripadnika obezbeđenja pritiskao decu Ćuruvije, nakon što im je otac ubijen, da im se isplate honorari.

U optužnici se navodi da je Ćuruvija ubijen po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti zbog javnih kritika koje je iznosio. Svi optuženi su, prilikom iznošenja odbrane, negirali da su krivi.