Prigodni božićni obračuni na Pinku: Narkodileri, prevaranti, lopovi

Ni Badnje veče ni Božić nisu odvratili ružičastu televiziju da – umesto hrišćanske ljubavi – širi netrpeljivost i mržnju prema političkim protivnicima. Nije, drugim rečima, propuštena nijedna prilika da se oni, za te dane nepriličnim rečima, na najcrnji način predstave. Informativne emisije te televizije su, otuda, više ličile na predizborne skupove vladajuće stranke nego na prigodno obeležavanje najvećeg hrišćanskog praznika.

Za takav, uveliko nepriličan ton postarali su se, kao već redovni i ustaljeni gosti, najviši državni i stranački zvaničnici i njihovi, kao i uvek, uslužni domaćini. Zajedničko u tom obraćanju bilo je manje-više neuvijeno prikazivanje suparnika na predstojećim izborima kao „neradnika, narkodilera, prevaranata, lopova i pljačkaša“.

Ništa neočekivano, reći ćete, jer se takve optužbe ne čuju prvi put. Ima, ipak, i nečeg novog jer su i predsednik i ministar unutrašnjih poslova – kao u šahovskom otvaranju – uveli novu varijantu u kojoj se opozicionari, u odsustvu deratizacije u vreme njihove vladavine, predstavljaju i kao ljubitelji pacova.

[povezaneprice]

Čak i da se prenebregne nepriličnost takvih reči u blagdane, nameću se mnogo krupnija pitanja:

– Da li je prisustvo opozicije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom moguće samo u izopačenom vidu?

– Kako se o objektivnosti uopšte može govoriti ako se pripadnici vladajuće stranke prikazuju kao svetitelji, a njihovi suparnici kao kriminalci?

– Nije valjda da su na jednoj strani – čak i posednici lažnih diploma i doktorata – kandidati za kalendar, a na drugoj sve sami grešnici?

Niko, naravno, ne očekuje da se – imajući u vidu ovdašnje prilike – o opoziciji govori sa uvažavanjem kao o „opoziciji njenog kraljevskog visočanstva“, ali – ako joj se poriču bilo kakva ljudska svojstva – to može da znači samo nameru da se ona u potpunosti ukine.

Objektivnost nejednakih brojeva

Braneći svoje shvatanje objektivnosti (prema Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza objektivnost znači „stvarnost, istinitost koja nije samo zamišljena već odista postoji, opšteprihvaćenost, nepristrasnost i, najzad, pravičnost) premijerka kaže da postoje mediji koji su za vladu (vlast) i protiv vlade i vlasti.

To je, naravno, istina, pod uslovom da se prenebregne vapijuća nesrazmera u medijima koji su za vlast i onih drugih koji neguju kritičko mišljenje. To je, uostalom, ne sasvim bez zluradosti, primetio i predsednik Aleksandar Vučić govoreći o nedovoljnoj gledanosti „američke televizije“ .

Kada, prema tome, govori o „objektivnosti“, Ana Brnabić bi morala da ima u vidu da ona postoji samo kao „objektivnost nejednakih brojeva“, što će reći – kao „zamišljena istinitost koja u stvarnosti ne postoji“.

Šta vam vredi pravo na slobodu izražavanja ako nemate gde da to učinite?

U stvarnosti, u istinskoj stvarnosti, medijski prostor u kome opozicija može da obznani svoje mišljenje i dopre do građana i birača sasvim je skučen. Uistinu sveden na uzorak. Šta vam, prema tome, vredi pravo na slobodu izražavanja ako nemate gde da to učinite?

Imajući u vidu da su pomenute slobode zajedno sa vladavinom prava konstitutivni elementi demokratskog poretka, moramo se upitati šta je američki zvaničnik kineskog porekla imao na umu kada je srpskom predsedniku odao priznanje za „unapređenje demokratije“.

Od pomisli da je od zbrke u opisu sopstvenog zvanja (zamenik pomoćnika ili pomoćnik zamenika) i sam pobrkao unapređenje demokratije sa njenim ukidanjem, odvraća nas činjenica da ni drugim gorljivim pobornicima medijskih sloboda i vladavine prava kao najviših demokratskih vrednosti u svetu nimalo ne smeta njihovo odsustvo u Srbiji.

Svoj doprinos zamišljenoj, što će reći nepostojećoj stvarnosti, dao je tih dana i predsednik obećanjem da će se Srbija u odnosu prema medijima ugledati na SAD i njihovu administraciju. Baš smo radoznali da vidimo kako. Možda tako što će se Politika okomiti na njega kao što se Njujork tajms ustremljuje na Trampa?

Ma koliko da ste u pravu što ushićenje međunarodne zajednice takvim porukama doživljavate kao licemerno, budite sigurni da će u ciničnom tumačenju te iste zajednice ono biti opisano samo kao „pragmatično“.