Njujorker: Borba protiv lažnih vesti potreban, ali ne i dovoljan uslov

Informisanost javnosti je preduslov za demokratiju, ali nije dovoljna za njen opstanak, ocenjuje američki list Njujorker u tekstu o lažnim vestima i konstatuje da borba protiv lažnih vesti neće doneti rešenje za političke probleme.

Pozivajući se na nedavna istraživanja o lažnim vestima i njihovom uticaju na javno mnjenje, Njujorker ospora i uvreženo mišljenje da je javnost u SAD podeljena na dva tabora približno iste veličine – liberalni i desničarski.

Studija tri politikologa sa američkih univerziteta Princeton, Dartmout i Ekseter, objavljena početkom januara, rađena je na osnovu podataka o internet saobraćaju mesec dana uoči predsedničkih izbora u Americi 2016. i nedelju dana posle izbora, i istraživanja javnog mnjenja preko interneta u kojem je učestvovalo 2.525 Amerikanaca.

Kao najveću vest iz istraživanja Nujorker izdvaja da je, uprkos mnogobrojnim lažnim vestima, mali broj naseo je na njih naseo, sudeći po tome koliko sličnih članaka naknadno čitali.

Zaključak politikologa je da je oko 10 odsto čitalaca vesti tražilo još lažnih vesti, i da su pročitali u proseku 33,16 lažnih priča.

Pokazalo se i da su pristalice sadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa čitali lažne vesti koje su išle u prilog njemu, kao što su pristalice njegove rivalke na izborima Hilari Klinton čitali vesti u prilog njoj.

Politikolozi su došli do zaključka i da su članci i sajtovi namenjeni proveri podataka neefikasni, budući da ih koriste uglavnom oni koji ne čitaju lažne vesti, kao i da gotovo nije zabeleženo da su ispitanici proveravali podatke lažnih vesti koje upravo čitaju.

Jedna prethodna studija dvojice američkih ekonomista, na osnovu podataka koje su ispitanici davali po sećanju o konzumiranju vesti, dovela je do sličnih zaključaka u pogledu uticaja lažnih vesti.

Ta studija je pokazala da je, uoči izbora 2016.godine, svaki odrasli Amerikanac bio izložen najmanje jednoj lažnoj vesti, ali da je tek oko osam odsto u nju poverovalo.

Ocena Njujorkera je da je najupečatljiviji zaključak ovih istraživanja da američko javno mnjenje nije podeljeno na dva jednaka tabora po političkim uverenjima, već da su stavovi Amerikanaca zasnovani na činjenicama.

Kao primer se navode stavovi građana o reformi poreskog sistema koju sprovodi Tramp, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se birači protive toj refomi, pošto na osnovu tačnih informacija smatraju da će ići u korist bogatih, a ne veruju tvrdnjama da će doneti olakšice za srednju klasu.

Da je javno mnjenje čvrsto podeljeno, takođe bi se moglo očekivati da polovina građana podržava povlačenje obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje je uveo prethodni predsednik Barak Obama, ali to nije slučaj.

„Činjenica da većina Amerikanaca podržava Obamin sistem zdravstvenog osiguranja i ne podržava poreske zakone je dokaz da je tačno izveštavanje i dalje važno – u neku ruku“, ističe Njujorker.

Dodaje se da se može zaključiti da poslanici u Kongresu koji su glasali za poresku reformu i glasaće za ukidanje obaveznog zdravstvenog osiguranja to čine da bi zadržali svoje položaje i zadovoljili donatore, nauštrb interesa glasača.

„Drugim rečima, obaveštena javnost je preduslov demokratije, ali ne i dovoljan uslov. Demokratija bi mogla da umre u mraku, ali svetlost nije garancija da će preživeti“, zaključak je Njujorkera.