Kažnjavati napade na novinare

On je danas na konferenciji „Sloboda medija i bezbednost novinara“ izjavio da smatra da političari na Zapadnom Balkanu moraju da budu mnogo jasniji u odbrani medijskih sloboda i da vode računa o tome kako njihove izjave utiču na položaj novinara i njihove uslove za rad.

Smatram da je pozitivno što je predsednik Aleksandar Vučić pokazao interes da nas primi. Imali smo dugačak razgovor o slobodi medija, a on nam je obećao da će braniti te slobode, rekao je Bjeregard na konferenciji za novinare i napomenuo da je od Vučića tražio da to čini bezuslovno sa čim se predsednik saglasio.

Bilo je neslaganja. Predsednik se nije saglasio sa svim što sam ja izneo, rekao je Bjeregard upitan o sastanku sa Vučićem tokom dvodnevnog boravka u Srbiji.

Prema Bjeregardu, bilo je neslaganja sa sagovornicima u Beogradu i različitih mišljenja o tome šta je sloboda medija, a šta ona nije, kao i drugačijem tretiranju i etiketiranju pojedinih medija.

Važno je da vi kao novinari, kada vidite da neko od zvaničnika ne želi da razgovara sa vama, obratite se zaštitniku građana, savetovao je Bjeregard koji je istakao da im je predsednik Vučić rekao da on nikada ne odbija intervjue, što je izazvalo smeh na konferenciji za novinare.

On je ocenio da u okviru Radne grupe za bezbednost novinara mora da se pronađe zajednički jezik i da svi učesnici u radu tog tela treba da pristupe dijalogu.

To je naša preporuka, istakao je Bjeregard i istakao da će misija u kojoj su Evropska federacija novinara, Medjunarodni institut za štampu i Medijska organizacija Jugoistočne Evrope pratiti sudbinu svojih preporuka u Srbiji.

Važno je da iznesemo svoje preporuke. Prva se tiče bezbednosti i mi predlažmo da svi slučajevi moraju da se brzo i efikasno ispitaju. Svi slučajevi moraju da se istraže kako bi se sprečilo da počinioci izbegnu odgovornost, podvukao je Bjeregard.

Mora da se pošalje jasan signal da sloboda medija treba da bude zaštićena bez bilo kakvih uslova, a sve napade ne novinare treba da osude najviši državni zvaničnici, objasnio je Bjeregard.

U vezi sa medijskom strategijom smatramo da javne konsultacije treba da budu transparentne, jasne i na nivou čitave zemlje. Mora da se ostavi dovoljno vremena za diskusiju. Jasna preporuka Srbiji da rad na toj strategiji mora da bude transparentan, rekao je Bjeregard.

Socijalni dijalog treba uvesti, jer u pojedinim mestima on i ne postoji. Potrebno je da organizacije poslodavaca omoguće relevantan socijalni dijalog, smatra Bjeregard koji je preporučio i da se novinarima poboljša pristup informacijama i da se skrati vreme njihovog davanja.

Imali smo priliku da razgovaramo i sa ombudsmanom i bilo bi dobro da on više pažnje posveti pitanjima i konsultacijama sa medijima, rekao je Bjeregard.

Pitanje definicije novinara. Važno je da se u ovom pitanju ima otvoren pristup, jer ako se ta definicija previše suzi postoji mogućnost za ugrožavanje medijskih sloboda, a to može da stvori i teškoće u pogledu bezbednosti novinara, predočio je Bjeregard.

On je napomenuo da autoritarni režimi vole da određuju ko sve može da bude novinar.

Preporučujemo da Savet za štampu ohrabri medije da poštuju njegove odluke, a pozivamo sve medije da vode računa o Kodeksu novinara. To će voditi jačanju novinarstva kao profesije i mi to podržavamo, istakao je Bjeregard.

Važno je prestati kampanje blaćenja i maltretiranja, kao i omogućiti istraživačkim novinarima da rade svoj posao, ma kako to za pojedine ličnosti bilo iritantno, podvukao je Bjeregard.

Poštovanje novinarstva kao važnog stuba demokratije je istovremeno od ključne važnosti za sve građane kako bi se stvorili uslovi za napredak demokratije. Mi ćemo pažljivo pratiti dešavanja u Srbiji. Pratićemo šta se dogodilo sa svakom od naših preporuka, najavio je Bjeregard. On je najavio pisani izveštaj o dvodnevnoj misiji u Beogradu u roku od mesec dana.

Generalni sekretar medijske organizacije South East Europe Oliver Vujović je ukazao da je u mnogim zemljama u regionu problem to što političari žele da kontrolišu rad medija i da je takva situacija na celom Zapadnom Balkanu.

U regionu imamo probleme sa javnim servisima, rekao je Vujović navodeći kao primer Bosnu i Hercegovinu, a ukazao je i na pitanja transparentosti vlasništva u medijima.

Na pitanje o različitom tretmanu novinara u Srbiji kod državnih vlasti, Vujović je odgovorio da je jasna poruka misije da svi novinari treba da budu jednako tretirani, kao i da su on i njegove kolege stekle utisak da pojedini političari imaju različite aršine u odnosu prema medijima.

Zamenik direktora Medjunarodnog instituta za štampu Skot Griffen je ocenio da je ključno da najviši zvaničnici pošalju jasnu poruku da novinari imaju pravo da proveravaju rad političara i da reakcije zvaničnika na novinarska istraživanja ne smeju da vode pogoršanju uslova za rad medija.

Svako ima pravo da odgovori medijima, ali to mora biti na način da ne urušava okruženje u kome novinari rade, a kakvo treba da postoji u demokratiji, objasnio je Griffen i napomenuo da se mora poštovati pravo novinara da istražuju aktivnosti ljudi na vlasti, posebno u slučajevima kada političari smatraju da su priče u medijima nefer.

Zvaničnici svojim izjavama mogu da utiču na uslove u kojima mediji rade i smatram da smo to pitanje uspešno izneli kod predsednika Srbije, zaključio je Griffen.