Pronašli smo 362 lažne vesti na naslovnicama Informera za godinu dana

Naslovnice Informera u prethodnoj godini ispunili su pristrasni, jednostrani ili sasvim neistiniti i izmišljeni navodi.

Iako je Informer najavljivao, činjenice pokazuju da se nisu dogodili teroristički napadi ISIS-a na Srbe na Kosovu, kao što ni džihadisti nisu napali Banjaluku. Srpska vojska, ni kosovska (nepostojeća) nisu okupirale sever Kosova, Srbiju nisu napali ni Hrvati ni Albanci, a nije se desilo ni krvoproliće nakon predsedničkih izbora.

Rusija Srbiji nije dala mesecima najavljivani raketni sistem S 300, Tramp nije ukinuo sankcije Rusiji, nije ni “ugasio” NATO,  Milorad Dodik nije “uklonjen po planu Zapada do 1. septembra 2017”, a Hrvati nisu oteli Apatin od Srbije.

Ratko Mladić je živ, dok je Informer predviđao njegovu smrt do kraja 2017. godine, jer ga, kako tvrde, truju u Hagu.  Nije se, međutim, desila ni još jedna vrlo bitna stvar – izostala je bilo kakva reakcija tužilaštva i policije, koji su nadležni da reaguju u slučajevima kada  širenje lažnih vesti izaziva paniku.

,,To je obaveza javnog tužioca koji je stranka u postupku, on mora da dokaže ostvarenost zakonskih obeležja konkretnog krivičnog dela. Dakle, u tom segmentu javni tužilac i policija moraju da odrade svoj posao’’ kaže za Fakenews.rs, advokat koji se bavi medijskih pravom Miloš Stojković.

Zakoni propisuju određena pravila kada javni interes nalaže da se reaguje na neistinitu informaciju. Način takve reakcije je i krivično gonjenje (ako postoje zakonska obeležja krivičnog dela), zabrana distribucije informacije (iz Zakona o javnom informisanju i medijima), ali i druga pravna sredstva (poput tužbe u parničnom postupku za naknadu štete).

,,Ako stvari posmatramo iz aspekta primene krivičnog zakonodavstva, postojanje ili nepostojanje krivičnog dela zavisi od ostvarenosti takozvanih zakonskih obeležja krivičnog dela, što se uglavnom vezuje za posledice do kojih dovodi plasiranje neistinitih informacija, a ocenu o tome daje nadležni javni tužilac” objašnjava Stojković.

Najučestalije reči u naslovima lažnih vesti Informera su rat ili aluzije na rat(sukob, krvoproliće, napad, okupacija, udar, ofanziva), dok su najčešći akteri takvih vesti, okaraktarisani kao neprijatelji Srbije i Republike Srpske:

Albanci: „Drama. Hašim Tači šalje ROSU na Srbe”

Hrvati: „Provokacija iz Zagreba. Ustaše otimaju Srpsku”

Osim pojedinačno, nekada su predstavljani kao da deluju zajedno protiv Srbije, pa su se pojavljivali naslovi poput ovog:

„Gotovina sprema Šiptare na rat! Tači mu platio 500 000 evra za plan kosovske Oluje”.

 

Na spisku neprijatelja su i:

Bošnjaci: „Završetak etničkog čišćenja. Bakir Srbima otima 800 000 hektara”

Makedonci: „Zoran Zaev najgori Šiptar. Zabio nam nož u leđa”.

Crna Gora, u kontekstu pristupanja NATO paktu, u Informerovim vestima bila je predmet sukoba i pretnji Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, kao u ovom slučaju:

„PUTINOVA PORUKA TRAMPU. CRNA GORA NE MOŽE NA SILU U NATO. Ne igrajte se sa nama, Rusija će Srbiju i Srbe u Crnoj Gori braniti svim sredstvima, glasi Putinova poruka koja je prosleđena prošle nedelje u Vašington.”

Informer je samouvereno najavljivao da do članstva Crne Gore neće doći, a ta zemlja službeno je postala punopravna NATO članica petog juna 2017. godine.

Glavni protivnik Srbije u Informerovim neutemeljenim navodima je NATO: 

„Okružuju nas sa svih strana. NATO BI DA ZGAZI SRBIJU. Plan je da ukinu Srbiju kao slobodnu i nezavisnu državu”.

Podsećamo da Srbija sa NATO paktom ima potpisan Sporazum o partnerstvu.

Sa druge strane, cilj lažnih vesti u kojima je akter bila Rusija, bio je da kroz izvlačenje iz konteksta izjava Vladimira Putina i njegovih saradnika, ili kroz potpuno izmišljanje citata, pokažu da je Rusija prijatelj Srbije i Republike Srpske, zaštitnica njihovih granica i  interesa na Balkanu, uz konstatno održavanje ratne tenzije na naslovnicama:

„NATO OBAVEŠTAJCI OTKRILI: PUTIN VOJSKOM BRANI KOSOVO. Špijuni Nato alijanse upozorili šiptarske ekstremiste da će u slučaju napada na sever Kosova Rusija odmah u Srbiju poslati više od 1000 obaveštajaca, 200 instruktora, avione sa pilotima i svu potrebnu pomoć”

„Snažna poruka ruskog lidera hrvatskoj predsednici.  Putin: Ko napadne Srbiju, ratovaće sa Rusijom”

Izazivanje panike i nepostojeća ekološka katastrofa

U primerima izveštavanja o potencijalnim epidemijama i zdravstvenom stanju građana Srbije, jasno se vidi manipulacija informacijama i pozivanje na neutemeljena istraživanja.

“DRAMA, Više od 1,2 miliona Srba ima HPV, virus koji izaziva rak”

“U Srbiji 160 000 neplodnih muškaraca od NATO bombi”

Kada je reč o potencijalnim ekološkim katastrofama, jedan od najgrubljih primera pokušaja izazivanja panike i širenja dezinformacija je vest sa naslovne strane Informera objavljena 24. novembra.

“HRVATI TRUJU VODU KOJU PIJE BEOGRAD! OPASNO, SAVA PUNA ANTIBIOTIKA”

Ove navode demantovali su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan  i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Ima li krivične odgovornosti?

Izazivanje panike i nereda je krivično delo iz člana 343. Krivičnog zakonika koji sankcioniše “iznošenje i pronošenje lažnih vesti ili tvrdnji koje dovode do izazivanja panike ili težeg narušavanja javnog reda ili mira, ili ako se time osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja”.

Pritom, ako se za iznošenje ili prenošenje koriste mediji, radi se o kvalifikovanom obliku krivičnog dela, kod koga je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

,,Ipak, formulacija ove odredbe ukazuje na to da posledica mora zaista da nastupi, odnosno ne ceni se podobnost lažne informacije da izazove posledicu, nego da zaista nastupi panika ili uznemirenje javnosti. U svakom slučaju na oceni je nadležnog javnog tužioca da li će ili neće pokrenuti postupak’’, tvrdi advokat Miloš Stojković.

Moguće sankcionisanje lažnih vesti prepoznaje i primena Člana 317. koji predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina ukoliko neko “izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama u Srbiji.”

,,Pritom, izvršiocem krivičnog dela izvršenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije, a tek ako su ispunjeni određeni uslovi može da odgovara urednik medija, a izdavač u principu samo teorijski” objašnjava Stojković.

Širenje lažnih vesti ne dozvoljava ni Zakon o informisanju i medijima kao ni Kodeks novinara Srbije.

Da li je došlo do kršenja Kodeksa u delu koji se odnosi na obavezu novinara da tačno i objektivno izveštava utvrđuje Savet za štampu – samoregulatorno telo izdavača, štampanih i onlajn medija, koje postupa po žalbama na izveštavanje.

Međutim, mogućnost uticaja tog tela na poštovanje Kodeksa i etičkih principa u izveštavanju, gotovo je  nepostojeća, što pokazuje i primer Informera. Taj tabloid opomene Saveta za štampu ignoriše, a mehanizam koji bi naterao Informer, ali i ostale medije da poštuju odluke tog tela – ne postoji.

U protekloj godini bilo je ukupno 13 žalbi Savetu za štampu na tekstove koje je pisao Informer. Sedam su podneli pojedinci koji su smatrali da su lično oštećeni pisanjem Informera, dok su šest tužbi podnele organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Jedna žalba rešena je medijacijom i redakcija tog tabloida pristala je da ukloni sporni tekst. Dve žalbe su odbačene jer, prema mišljenju Saveta, podnosioci nisu bili lično oštećeni, dok je u jednom slučaju došlo do odustajanja od žalbe.

„Komisija je razmatrala devet žalbi i izrekla osam javnih opomena zbog kršenja Kodeksa. Žalbe su se najćešće odnosile na odredbe iz Poglavlja I (istinitost izveštavanja) – gde su se kao prekršaji javili neistinito izveštavanje, nerazlikovanje činjenica od nagađanja i glasina i problem sa izvorima, zatim na odredbe o zabrani diskriminacije i na odredbe iz Poglavlja Novinarska pažnja”, navodi za sajt fakenews.rs generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Ona ističe i da, osim jednog jedinog slučaja u protekloj godini, kada je Informer pristao da ukloni tekst, saradnja sa tim tabloidom ne postoji.

,,Informer je, inače, u početku kratko vreme prihvatao nadležnost Saveta za štampu i tada su odgovarali na žalbe, ali je već posle prvih odluka Komisije (za žalbe), kojima su bili nezadovoljni, odlučio da ‘izađe’ iz sistema samoregulacije, tako da mi nemamo mogućnost da ih obavežemo da objavljuju odluke Komisije. Sve što možemo je da im izreknemo javnu opomenu, što list u potpunosti ignoriše.”

Broj postupaka vođenih  protiv Informera pred Savetom za štampu nesrazmerno je mali u odnosu na kršenje Kodeksa, što je pokazao i monitoring Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije u dnevnim štampanim medijima od 1. marta do 30. novembra 2017. godine.

Rezultati tog monitoringa govore da je Informer prekršio Kodeks 953 puta, uz obrazloženje da su ,,osim kršenja prava na pretpostavku nevinosti, kršenja prava na privatnost i plasiranja nedovoljno proverenih informacija (u čemu su grešili i drugi listovi), novinari i urednici Informera često objavljivali naslove koji ne odgovaraju suštini teksta.”

“Praktično svakodnevno kršila se i druga tačka Poglavlja 2 koja se odnosi na politički i ekonomski interes izdavača ili urednika: pojava konstatovana još 2015 – da je Informer otvoreno stao u službu Srpske napredne stranke – sada je već postala opšte mesto’’ navodi se u monitoringu Saveta.

Međutim, Informer je po tome tek četvrti na listi, Kodeks je najviše kršio Srpski telegraf – 1282 prekršaja, na drugom mestu je list Alo sa 1070 prekršaja, a na trećem Kurir sa 1.016 prekršaja, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Saveta za štampu.

U našem istraživanju potvrđen je nastavak Informerovog trenda – diskreditacija političkih neistomišljenika aktuelnog vladajućeg režima, što se pominje i u monitoringu Saveta za štampu.

Diskreditacija oponenata Srpske napredne stranke bila je naročito prisutna tokom predizborne kampanje za predsedničke izbore koji su održani 2. aprila prošle godine.

Za prva tri meseca 2017. godine bilo je ukupno 56 takvih vesti, najviše u martu – 26.

Vesti objavljivane nakon aprilskih izbora najavljivale su sukobe na ulicama, uz navodnu saradnju opozicionih lidera i “zapadnih agentura”.

“Soroš hoće rat u Srbiji. Putinove bezbednosne službe dostavile su našim vlastima dokaze da je američki milijarder svojim plaćenicima naložio da po svaku cenu izazovu nemire”

“Hoće da nas gurnu u totalni haos. Janković traži krv”

Lider Narodne stranke Vuk Jeremić i predsednik Pokreta Slobodnih građana Saša Janković, koji su tada bili kandidati za predsednika, najčešći su objekti tih napada, s tim što je prikazivanje Jeremića u negativnom svetlu kroz lažne vesti bilo učestalije (ukupno 38 vesti).

Tekstovi o njemu nosili su naslove:

“NATO Vuk: TREBA NAM STO RAZBIJENIH GLAVA I VLAST JE NAŠA. Vuk Jeremić poručio zapadnim ambasadorima da će svim sredstvima pa i fizičkom silom sprečiti ‘izbornu krađu’. Treba nam sto razbijenih glava u Beogradu u 2.aprila uveče i pobeda u drugom krugu je naša”

“Jeremićevi milioni. Vuk već spiskao 2 miliona evra. Odakle, bre, tolike pare?”

Kada je reč o bivšem zaštitniku građana Saši Jankoviću, primetna je tendencija rasta lažnih vesti o njemu od najave njegove kandidature do zvaničnog ulaska u trku za predsednika države (januar 2 – februar 5- mart 11 vesti).

Vesti o njemu baziraju se na neutemeljenim tvrdnjama u vezi sa finansiranjem kampanje, njegovim pristalicama, kao i o aferi “pištolj” (slučaj u kojem je taj list utvrđivao odgovornost Jankovića za samoubistvo njegovog prijatelja, što se desilo 1993. godine).

“JANKOVIĆ ZATAŠKAO UBISTVO!”

“ON IMA OPASNE PLANOVE. Janković bi da otcepi Vojvodinu”

“Janković pravi miting u Hali sportova. Odakle milioni?”

Kraj 2017. godine na naslovnicama Informera je obeležio porast broja lažnih vesti iz domena politike, što se može tumačiti uvodom u kampanju pred lokalne izbore za Beograd koji će biti održani četvrtog marta ove godine.

Uprkos kontinuiranom prenošenju lažnih vesti i kršenju Kodeksa Informer je prošle godine dobijao novac iz lokalnih budžeta, a preko konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja. Tako je, na primer iz budžeta Bačkog Petrovca dobio 200 hiljada dinara, o čemu je pisao portal Istinomer, dok su Nezavisno udruženje novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije upozoravali na to da je taj list dobio i milion dinara od Novog Sada.

Novinarska i druga relevantna medijska udruženja predlagala su da se izmenama Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja odluke Saveta za štampu učine obavezujućim i da se medijima koji ne priznaju samoregulaciju i krše Kodeks ne dodeljuje državni novac. Međutim, to se nije dogodilo.

 

Napomena: Analiza nije obuhvatila tekstove u vezi sa estradom, kao ni one u kojima se Informer bavi istragom ubistva pevačice Jelene Marjanović, budući da taj slučaj još nije sudski okončan.