Arežina: Regulatorna tela – zavesa iza koje je batina vlasti

Arežina je smenjen s mesta programskog direktora RTV-a, tek što se, nakon odluke Apelacionog suda u Novom Sadu, vratio na posao. Pre dva dana pravna služba RTV zvala ga je da potpiše „aneks Ugovora o radu“, koji mu je otkazan pre toga, a kojim ga raspoređuju na mesto „menadžera projekata“ i to po odluci Upravnog odbora te medijske kuće.

To je pomalo postalo stvar i pitanje zdravog razuma, kaže. „Prvi put se dogodilo od kad sam u novinarstvu, da se neko odlukom suda vrati na rukovodeće mesto u državnom mediju. To nije bilo ni u vreme komunizma. A sada se događa da ja, za manje od dve godine, budem dva puta smenjen sa istog mesta“, komentariše odluke rukovodstva RTV.

Ljudi misle da ovi zakoni koje usvajamo da bi se pridruživali EU, služe da bi nas tapšali po ramenu, da se štiklira novi uslov na tom putu, a ne da se primenjuju, rekao je gost Novog dana.

Arežina kaže da je suština da Upravni odbor ne želi da taj javni medijski servis radi onako kako zakon propisuje.

„Sada ću da podnesem novu tužbu, ponovo ćemo da trčimo isti krug“, naveo je, dodajući da santimentar po santimetar treba da se osvajaju prostor slobode i pravde.

Objašnjava da njegov advokatski tim savetuje da potpiše aneks, jer se u protivnom može lako dogoditi da, bez potpisa, po automatizmu, poslodavac može da da otkaz. Sudovi u Srbiji često odbijaju da raspravljaju, kad vide da onaj koji je tužio nije potpisao aneks, kaže Arežina, dodajući da će ga potpisati kako bi nastavio borbu na sudu.

Navodi da se iskreno nada da iza svega ne stoji politički nalog. Pre bih rekao da je reč o jednom inatu, osionosti, i možda nedostatku zdravog razuma u rukovodstvu, koje ne želi da izvrši sudsku odluku, da bi dokazalo neku svoju pobedu, naveo je.

„Nadam se da ne postoji politička pozadina, a ako postoji, onda ulazimo u veliki mrak“, naveo je.

„Regulatorna tela ne znače i nezavisnost“

Srbija je, prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, pala za dva mesta i iza je svih ostalih balkanskih zemalja, a opšti pad vladavine prava, posebno osnovnih ljudskih prava, beleži se i na globalnom nivou. Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu.

„Mora se uporno raditi na tome da se pravosuđe učini nezavisnim… Nije to pitanje političke odluke, mora da uđe to u svest ljudi i sudijama treba dati hrabrost da sude po zakonu… Pritisci na sudstvo su veliki, ovde je postala tradicija da vlast kontroliše i postavlja sudije“, naveo je Arežina.

Formiranje regulatornih tela ne znači da će sudstvo ili mediji raditi nezavisno, dodaje. „Često se dogodi, kao što se dogodilo s REM – to je postalo zavesa iza koje se krije batina vlasti. Navodno imamo nezavisno telo, a pošto se ti ljudi imenuju odlukama vlasti, zavise od vlasti, samo su postali maska koja vlasti omogućuje da efikasnije utiče i na sudstvo i medije“, navodi.

Profesionalna udruženja sudija moraju da se bore i da budu agilnija, dodaje. Upozorenja, bojim se, nisu dovoljna, trebalo bi da razmisle o jačim stvarima.

Pravno-obavezujući dokument – pitanje je samo formulacije

Govoreći o dijalogu i poruci koju je u Sloveniji poslala premijerka Ana Brnabić – da sve zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova utiču na Prištinu da ispuni dogovoreno Briselskim sporazumom, Arežina kaže da očigledno i jedna i druga strana imaju svoje uslove kako da se pregovori nastave.

Ocenjuje da vlasti Kosova nemaju snage da artikulišu zajednički stav o nastavku pregovora, i dodaje da je, prema njegovom mišljenju, to glavni problem, u koji treba da se umeša i EU.

Kaže da je zanimljivo da se ta veza između Prištine i Ljubljane iskoristi kao dodatni pritisak kako bi se pregovori nastavili. Podsetimo, premijerka je to tražila i od predsednika Slovenije Boruta Pahora, koji uskoro ide u postu Prištini.

Smatra da je poseta Vlade Srbije Sloveniji višestruko korisna.

Govoreći o tome šta sledi po pitanju odnosa Srbije i Kosova, rekao je da je pitanje samo koja će formilacija biti upotrebljena u pravno-obavezujućem dokumentu. Smatra da će biti potrebno da se o tome napravi dogovor unutar EU. Traži se kompromisno rešenje za Beograd i Prištinu, opet iz unutrašnjopolitičkih razloga, dodaje.

„Šta znači normalizacija? To, pre svega, treba da znači smirivanje tenzija i napetosti i okrenutost boljem životu“, konstatovao je.

Poziv koji je predsednica Kolinda Grabar Kitarovuić uputila Aleksandru Vučiću izazvao je polemiku u državnom vrhu te zemlje, a pojedini ministri ocenili su da bi predsednik Srbije prilikom posete morao da uputi izvinjenje.

Mislim da je uticaj predsednice Grabar Kitarović na hrvatskoj političkoj sceni takav da će doći do te posete doći ako ona na tom insistira, naveo je Arežina i dodao da je svaki razgovor dobrodošao.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da Vučić ne treba da ide u Hrvatsku. On zna da će to prijati ušima određenog broja ljudi i da će dobiti neke poene, a šta će značiti za Srbe u Hrvatskoj ili Hrvate u Srbiji, to mu je manje važno, rekao je na to Arežina.

„Ta vrsta zloupotrebe zla koje se dogodilo je, takođe, veliko zlo“, dodao je. Mislim da, ukoliko je to uz dogovor s premijerkom i predsednikom, onda je to zlo veće, rekao je o Vulinovoj izjavi. Ipak, dodaje da misli da je u ovom,  konkretnom slučaju reč o jednom potezu koji računa na podizanje rejtinga u glasačkom telu.

Opozicija i RTS

Čelnici opozicije, piše list Danas, ne odustaju od protesta ispred javnog servisa, iako su od RTS dobili poziv na razgovore. Oni su zakazani sutra.

Pre toga poslato je pismo koje potpisuje 13 opozicionih organizacija upućeno RTS-u i REM-u u kojem se ukazuje na nepravednu zastupljenost partija u izbornoj kampanji.

RTS je najmoćniji medij u ovoj državi i njihovo nastojanje da budu prisutni tamo je legitimno, videćemo šta će dati ti pregovori, kaže na to Arežina.

Indikativno je, primeđuje, da je poziv za pregovore stigao tek nakon što su protesti zakazani.

Moramo da prihvatimo nešto što je notorna činjenica, a to je da smo mi višestranačko društvo, da uvažavamo različite političke opcije i da je javni medijski servis prvo mesto na kome bi se te različite opcije pojavljivale i sučeljavale mišljenja, istakao je.

„Ja se nadam da će naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za RTS i za opoziciju“, dodaje.

Jasenovac i Hrvatska, Holokaust i Poljska

Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa izjavio je da Hrvati u Jasenovcu prikrivaju zločin.

U Hrvatskoj ne postoji jasna osuda zločina u Drugom svetskom ratu, i bez ostatka osuda ustaškog režima i ustaških zločina i to je veliki problem te zemlje, kaže na to Arežina.

Što se tiče Poljske, tu postoji jedna potreba da se skretanje u desno produži i strašno je to što se traži – postoje dokazi za ljude u Poljskoj koji su aktivno učestvovali u Holokaustu, dodaje, govoreći o novom zakonu u toj zemlji. „Umesto odgovora ostaje pitanje kuda ide u ovaj svet“.

I u Srbiji smo daleko od toga da smo zauzeli ono što treba da se nazove jasnom distancom od zločina i zločinaca, dodao je.

Celo gostovanje pogledajte u videu: