Nemam razumevanja za zlonamerne zahteve

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja u poslednje vreme zatrpana je krajnje neobičnim zahtevima, upućenih pre svega od državnih preduzeća i institucija.

Samo Republički geodetski zavod i JP „Vodovod“ iz Surdulice zatražili su od Poverenika kopije dokumenta iz više od hiljadu predmeta. U razgovoru za Danas Šabić kaže da će odgovoriti na sve zahteve, iako su motivi za njihovo podnošenje krajnje nejasni.

Republički geodetski zavod je tražio kopiju svih akata o postupanju i nepostupanju državnih organa po zahtevima portala „Pištaljka“, a zatim i kopiju svih dokumenata koje je Savet za borbu protiv korupcije za 13 godina uputio povereniku. JP „Vodovod“ iz Surdulice, pak, traži tačan dan, sat i minut zahteva koji su im podneti, a o kojima je poverenik pokretao postupke.

Da li su javna preduzeća bila toliko „ažurna“ i ranije? Zašto su baš sada podnela tolike zahteve?

– Javna preduzeća nisu do skoro bila „vredna“ u podnošenju zahteva za slobodan pristup informacijama o radu poverenika. Tek u poslednjih petnaestak dana došlo je do „eksplozije“ interesovanja JP „Vodovod“ iz Surdulice, koji je sa desetak obimnih zahteva zasuo kancelariju poverenika, što je, zajedno sa istovremenim, po pretencioznosti sličnim zahtevima Republičkog geodetskog zavoda, s razlogom izazvalo pažnju javnosti i medija. Zašto se to događa baš sada, to je pitanje na koje treba da odgovore oni.

[povezaneprice]

Odgovore koje su do sada dali novinarima, nemoguće je doživeti kao ozbiljne. Republički geodetski zavod je čak lansirao smešnu tezu o nekakvoj „zaveri“ protiv Zavoda od strane poverenika i antikorupcijskog portala „Pištaljka“, koji je inače objavio niz dokumentovanih tekstova o njihovim, najblaže rečeno, diskutabilnim poslovima. A u odgovoru JP „Vodovod“ iz Surdulice da oni „pripremaju analizu“ nedostaje objašnjenje za to kakva je svrha te analize i kakve uopšte veze ima sa njihovim nadležnostima. A ni kakav je smisao nekih, doslovno tragikomičnih zahteva, poput zahteva da im poverenik dostavi podatke o tome kada su se njima obraćali građani. I to za 13 godina, dan, sat i minut obraćanja. Sekunde, bar za sada, nisu tražili.

Kako tumačite njihove iznenadne zahteve? Da li ćete na njih odgovoriti?

– Iskreno, nemam za ovakve zahteve ni minimum razumevanja. Senka zle namere i zloupotrebe prava je više nego vidljiva. Ali, poštujući zakon, odgovoriću na njih. Deo zahteva, očigledno besmislenih, poput gore pomenutog, koji nažalost nije jedini, biće odbijen. Ali, u većem delu biće odgovoreno. To u slučaju RGZ i „Vodovoda“ iz Surdulice podrazumeva dearhiviranje preko 1.000 predmeta sa više desetina hiljada strana, pregled tih predmeta, kopiranje uz odgovarajuću zaštitu ličnih i drugih podataka. Podrazumeva i troškove, i što je mnogo gore, veliki angažman žalbama inače preopterećenog poverenikovog aparata. Želim, smatram svojom obavezom, da i na ovaj način pokažem i potvrdim stav da institut zloupotrebe prava koji po zakonu omogućava uskraćivanje informacija, treba koristiti krajnje restriktivno i samo izuzetno. U dosadašnjoj praksi veoma često sam bio u situaciji da odlučujem po žalbama protiv odluka organa vlasti, koji su, pozivajući se na „zloupotrebu prava“, zbog „preobimnosti“ traženih informacija odbijali zahteve i po pravilu sam nalazio da se ograničavanje prava vršilo bez stvarnog opravdanja.

Sumnjate li da je ovo neka „organizovana kampanja“ na Poverenika i zbog čega?

– Ne volim da se bavim spekulacijama i zbog toga neću kategorično odgovoriti na vaše pitanje. U svakom slučaju, ta sumnja jeste prisutna, već su je javno iznosili i mnogi predstavnici civilnog sektora i mnoge vaše kolege. Ta sumnja definitivno nije bez realnog osnova, utoliko pre što koincidira i sa nizom drugih neprijatnosti sa kojima se poverenik i njegovi saradnici u poslednje vreme suočavaju. Ali, to je tema za neki drugi razgovor.

Hiljadu zahteva o radu Poverenika

Ko vam se do sada najviše obraćao i sa kakvim zahtevima?

– Poverenik se prilično često suočava sa zahtevima za pristup informacijama o njegovom radu. U dosadašnjoj praksi, u prethodnih 13 godina takvih zahteva bilo je približno 1.000. Prednjače građani i mediji, a javna preduzeća, bar do sada nisu bila među „aktivnijim“. Bilo ih je i veoma pretencioznih zahteva, čak u meri koja je izazivala ozbiljne sumnje u pogledu zloupotrebe prava. Primera radi, pre par godina, na zahtev opštine Doljevac, dostavili smo gotovo 4.000 strana dokumenata. Nijedan slučaj nismo odbili zbog preobimnosti.