Kovačević: Očekivan ishod

„Uzalud smo pokušavali da tadašnjim vlastodršcima ukažemo na značaj ovakve televizije koja promoviše samo domaci sport“, ukazao je Kovačević, koji smatra da je „očigledno cilj bio da se SOS kanal finansijski iscrpi“.

Prema njegovim rečima, brojni sponzori koji su se do tada reklamirali na SOS kanalu u takvoj su sutuaciji izgubili interes da se oglašavaju na televiziji koja ima loš ton, smetnje i prekide u programu.

„Još ako SOS kanal i ja platimo kaznu zato što na jednim vratma nije bilo znaka ‘zabranjeno pušenje’ ili ako SOS kanal izgubi sudski spor sa SOKOJ, iako na mojoj televiziji nema muzike, onda je to bio jasan signal – SOS kanal treba ugasiti“, tvrdi Kovačević.

Ovo je bilo očekivano, jer su se u međuvremnu pojavili drugi sportski kanali sa moćnim sponzorima. SOS kanal nije izdržao, predočio je Kovačević.

On je ocenio da 2006.godine, kada je počelo „kontinuirano uništavanje“ SOS kanala, „ljudi koji su tada bili na vlasti ili nisu shvatili koliko je važno i značajno ono što je radio SOS kanal i koja je bila njegova uloga u srpskom sportu ili su imali neke druge, lične, interese“.

Upitan o tome što se program SOS kanala i dalje emituje, Kovačević je objasnio da je to „nova televizija,novo pravno lice, sa novim vlasnikom, novim menadžmentom, novim direktorom, zamenikom i glavnim urednikom“.

„Od mog SOS kanala ostale su arhivske emisije,špice, džinglovi i brojne akcije, kao i ljudi. Kao što se vidi, promenjeni su i ime i logo. Nova tv zove se SOS kanal plus. Ja više nemam nikakvu funkciju i samo sam verni gledalac“, naglasio je Kovačević.

„Meni je bilo važno da vlasnik nove televizije primi sve radnike i ja sam mu zahvalan zbog toga, jer da se to nije desilo, ljudi bi završili na ulici. Voleo bih da SOS kanal plus i dalje radi ono što sam činio sve ove godine“, istakao je Kovačević, „da afirmiše naš sport, posebno takozvane male sportive i nastavi sa kampanjama koje promovišu zdravlje“.

„Da iskoristi potencijal koji je nasledio od SOS kanala, da ima podršku države i privrede, jer su bez toga male šanse da preživi. Verujem da će direktor Aca Milutinović biti uspešan i da će SOS kanal plus biti ono što sam ja uvek želeo – najvažniji i najuticajniji sportski medij u Srbiji“, naglasio je Kovačević.

Govoreći o odnosu ministra omladine i sporta Vanje Udovičića prema SOS kanalu plus, jer je ranije bio učesnik „Lige budućih šampiona“, Kovačević je izrazio uverenje da će ministar podržati ovu televiziju, ali da bi trebalo da ga brine podatak da „94 odsto dece u Srbiji ima probleme sa stopalima i kičmom“.

„Da će 2025.godine ovde živeti 3,7 miliona gojaznih ljudi, da je Srbija prva u svetu po broju umrlih od kardiovaskularnih i plućnih bolesti, na šta smo mi godinama ukazivali“, rekao je Kovačević.

On je poručio da ministar ne treba da pomaže „nego da razume koja je misija ovakve televizije i da se Ministarstvo uključi u postojeće akcije“.

„Iskreno rečeno“, ističe Kovačević, „to što naši sportisti imaju maksimalne uslove za pripreme, što im se obezbeđuju i isplaćuju na vreme nagrade i što osvajaju medalje zaslužan je Aleksandar Vučić, koji je kao premijer shvatio koliko je za imidž zemlje značajno osvajanje medalja na Olimpijskim igrama i svetskim i evropskim prvenstvima“.

Na opasku da brani i hvali Vučića, uprkos tome što je u vreme njegove vlasti ugašen SOS kanal, Kovačević uzvraća da ga ne brani, ali i da ne može njega da krivi što je toj televiziji pre 12 godina dodeljena neispravna frekvencija.

„Možete da ga volite ili ne volite. On je lično više uradio za srpski sport, nego svi drugi od kada je Srbija samostalna zemlja“, smatra Kovačević i konstatuje da su „to činjenice“.

Njemu je žao što nije imao iste uslove kao drugi mediji, „jer bi SOS kanal bio regionalna sportska televizija, pošto smo do 2006.godine bili lideri u svojoj branši“.

„Ja tada od ni od koga nisam tražio da mi nešto da ili pokloni, već da SOS kanal ima iste uslove kao drugi. A nismo imali“, objasnio je Kovačević i ponovio da je „uništavanje SOS kanala počelo mnogo pre Vučića, davne 2006.godine“, kada je RATEL ovoj televiziji na javnom konkursu dodelio neispravan kanal.

„Tek sada se vidi da je to učinjeno namerno, da bi drugima omogućili da se pozicioniraju na medijskom nebu Srbije“. napominje Kovačević.

Prema njegovom stavu, „to su uradili da bi omogućili Sport klubu koji je baš u to vreme krenuo sa emitovanjem programa u kablovskoj mreži SBB, a nije učestvovao na javnom konkursu, da preuzme poziciju koju je do tada imao SOS kanal“.

Kovačević odgovornost za ovu situaciju pripisuje tadašnjem direktoru RATEL Milanu Jankoviću, koji je „sada u penziji i neće odgovarati za štetu koju će platiti poreski obveznici“.

Ljudi iz RRA, tadašnji članovi Saveta Velja Milošević i Goran Karadžić su organizovali više sastanaka i tražili da se SOS kanalu zameni neispravan kanal, ali je Janković bio protiv, kao što je odbio i predlog ministra telekomunikacija Rasima Ljajića da se spor reši dogovorom, tvrdi Kovačević.

„I sve dok državni službenici koji prave štetu državi ne budu snosili ličnu odgovornost“, napominje Kovačević, „nedužni građani će plaćati njihove greške i propuste“.

Osvrćući se na sudski proces, on je ukazao da je sudovima u Srbiji bilo potrebno 10 godina da konstatuju da je samo 20 odsto ili 91 hiljada ljudi mogla da gleda SOS kanali i potom donesu presudu, iako je to sudski veštak utvrdio još 2012.

„Mi smo dobili izvršnu presudu Privednog apelacionog suda. Iznos štete je 40 puta manji od presude Privrednog suda. Ta velika razlika ukazuje da tu očigledno nešto nije u redu“, ocenio je Kovačević.

„Tim parama jedva da možemo da pokrijemo troškove spora, advokate, veštake…Žalili smo se i čekamo presudu Vrhovnog kasacionog suda“, dodao je on, ali je konstatovao da je Pravda „obesmišljena i zakasnela“ sada kada više nema SOS kanala.

„Uvek sam mislio da nije patriotski tužiti svoju državu, ali tek sada mogu da razumem naše ljude koji se obraćaju sudu u Strazburu“, zaključio je Kovačević.