Zakon o javnom informisanju više je preporuka nego zakon. Sprovodi se selektivno i fakultativno a lokalni mediji nisu bili u goroj situaciji, čulo se na ovom skupu. Situacija je još gora u Istočnoj Srbiji gde zbog slabosti privrede ne postoji medijsko tržište pa su mnogi mediji ugašeni a oni koji su opstali, preživljavaju:
„Najveći problem u funkcionisanju medija jeste nedorečenost zakona iz oblasti projektnog sufinansiranja tako da imamo slučajeve gde se zakoni ne poštuju, imamo slučajeve gde se sredstva izdvajaju u malom procentu i to su sve problemi sa kojima se mi susrećemo“, kaže Novica Lapadatović, TV Istok
Slično misli i Vladan Novović, RTV Bor:
„Zakoni koji su doneseni pre nekoliko godina nisu se pokazali kao uspešni. Dosta naših kolega i kolegenica je ostalo bez posla. Mediji su od 2008. godine od svetske ekonomske krize doživeli najveću seču, da tako kažem i država nije našla adekvatan odgovor na sve probleme koji tište medije.“
„Stanje u medijima u Istočnoj Srbiji je zaista zabrinjavajuće ali pored svih problema sa kojima se suočavamo kroz sufinansiranje medija, ja mislim da jedan veliki problem pre svega u profesiji, odnosno medijskim sadržajima koji sve manje liče na ono čime treba da se bavi naša profesija“, rekao je Saša Trifunović, IST media Bor.
„Prva stvar je važna da se utvrdi minimalan iznos na godišnji budžet organa, da se utvrde sankcije organu koji raspisuje konkurs ako ne postupi po zakonu. Ovaj zakon nema predvidjene sankcije, dakle preporuka je“, podsetio je Dušan Vojvodić, T1 televizija
Ni jedna od oblasti društvenog života u Timočkoj Krajini nije toliko propala kao mediji, ocena je generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije Nina Brajovića, a predlog da ubuduće lokalne samouprave budu u obavezi da za medije izdvajaju po 2% iz budžeta, podržala je i evropska komisija, izjavio je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.
„Zakon onakav kakav jeste, nije loš ali u primeni se pokazalo da postoje razne varijante da lokalne vlasti izbegnu primenu zakona i ono zašta se UNS zalaže jeste da lokalne samouprave budu obavezne da izdvajaju odredjena minimalna sredstva svake godine iz godišnjeg budžeta za rad medija u javnom interesu. Smatramo da je to jako potrebno kako zbog opstanka lokalnih medija tako i zbog informisanosti gradjana a znamo da bez informisanih gradjana, nema ni demokratskog društva.“
„Mi smo sada u jednoj fazi kada moramo da priznamo i konstatujemo da je medijska reforma iz 2014. godine, ja mislim da je to konsenzus, da je neuspela, da je ekonomski značajno osiromašila medije i sada kada se radi nova strategija mi moramo da zajedno sa vama i sa lokalnim samoupravama zaista tražimo rešenja koja će zaustovati sunovrat medija“, dodaje Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a
Za mene nije sporno da za medije iz budžeta treba izdvajati novac ali je sporno da to ide svima jer ne može svako biti novinar i svako registrovati portal, rekao je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić. On je podsetio da se još pre 15 godina zalagao za regionalne servise koji bi se finansirali iz pretplate:
„Treba da dobiju oni koji imaju kvalitetne projekte. Da dobiju što više da mogu da razviju te projekte i da budu što kvalitetniji a ne da svako dobije da bi mogao da preživi. Kad ste cifru spomenuli od 2 procenta, to bi na zaječarski budžet planirani bilo nekih 50 miliona. Mislim da bi nas gradjani, nas koji vodimo grad streljali da toliki novac izdvojimo u ovoj situaciji.“
Tribina pod nazivom Javnost, mediji i lokalna samouprava u Zaječaru je održana u sklopu pripreme za javnu raspravu nove medijske strategije koja će u Srbiji biti doneta i izmene medijskih zakona.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.