Muižnieks za N1: Polarizacija i politizacija scene u Srbiji

N1: Gospodine Muižnieks, pre dve godine ste poslednji put bili u Srbiji šta se od tada promenilo kada govorimo o slobodi medija?

Muižnieks: Po pitanju slobode medija oseća se veoma polarizovana i politizovana atmosfera u kojoj postoji ogroman jaz u percepciji vlasti i sa druge strane novinara i novinarskih udruženja. To se delimično može dovesti u vezu sa predstojećim izborima, potom sve je veća frustracija jer stvari ne idu na bolje, naročito kada govorimo o pretnjama i napadima na novinare. To je ono što me veoma brine, jer je to osnova slobode medija. Ako se pretnje i napadi ne zaustave, ako počinioci ostanu nekažnjeni, onda imamo ozbiljan problem.

Konstatovao sam još neke probleme koji su se pojavili, poput netransparentnog finansiranja medija, i to naročito na lokalu. Svi su zabrinuti oko novca jer ga nema dovoljno i bore se da prežive, tako da svi pomno prate kako se novac troši, kako onaj od reklamiranja, tako i novac dobijen po osnovu projektnog finansiranja. Ipak, potrebno je više pravičnosti i transparentnosti u dodeli sredstava.

N1: Sastali ste se sa predsednicom Vlade, sa ministrima kulture i obrazovanja, ali i sa državnom sekretarkom u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Koji su zaključci tih sastanaka i šta su bile vaše preporuke kada govorimo o svim ovim problemima?

Muižnieks: Vlada mora da uloži mnogo više napora ne bi li pokazala da čini sve što može da pronađe one koji napadaju novinare. Ponekad je problem u komunikaciji, u tome što nadležni ne obaveštavaju javnost šta su preduzeli, dokle se stiglo u istragama. Ima i toga da sami novinari treba da budu svesni kako da olakšaju posao istražnim organima, da se odmah nakon pretnji i napada obrate policiji i tužilaštvu, da budu sigurni da ono na šta se žale nije uvreda, već realna pretnja.

Ključna stvar koju svi čekaju je procesuiranje napadača. Nije dovoljno da postoji dijalog, potrebni su nam rezultati. I mislim da vlast to zna. Ministri sa kojima sam razgovarao kažu da su toga svesni, ali ja im kažem – trebalo bi da pričate sa svojim kolegama i političarima, da zaustavite kampanje blaćenja novinara, njihovog proglašavanja za isdajnike, strane plaćenike i agente, prozivanja poimence. U takvoj atmosferi napadi se događaju mnogo lakše i češće. To je, dakle, bio moj primarni cilj i na to sam se fokusirao.

N1: Kada govorimo o medijskoj strategiji, ima li zaista dijaloga u situaciji kada su brojna udruženja i medijski profesionalci napustili radnu grupu koja radi na izradi te Strategije?

Muižnieks: Svestan sam toga da su pojedina udruženja napustila Radnu grupu, ministar kulture je zbog toga vrlo uznemiren jer bi voleo da su ostali. Potvrdio mi je da će uskoro objaviti tekst Medijske strategije, već koliko naredne nedelje, pa se ipak nadam da će se po objavljivanju diskusija ipak nastaviti. Nadam se i da će ministarstvo prihvatiti kritike medijskih profesionalica, ne bi li se konsenzusom došlo do pravog dokumenta.

N1: Kakav je vaš utisak, ima li zaista političke volje i posvećenosti da se svi ovi problemi reše?

Muižnieks: Po pitanju određenih problema da, osetio sam frustraciju zbog dijaloga koji ne funkcioniše, ali i želju da počne da funkcioniše. Pitanje je da li je ta želja dovoljna da se prevaziđu postojeće prepreke. Dostavljanje informacija platformi za zaštitu bezbednosti novinara Saveta Evrope, ali i obaveštavanje novinara koji su bili žrtve napada je u interesu Vlade. Ona treba jasno da pokaže šta radi, koliko istražuje, kao i da daje sve od sebe. Onda bismo mogli da procenimo šta je i koliko dobro urađeno. Predložio sam i premijerki i nekolicini ministara da odgovore na upozorenja koja se objavljuju na našoj platformi. To nisu beznačajna upozorenja, ona prolaze filter brojnih međunarodnih organizacija i ne mogu se tek tako ignorisati.

N1: Dok ste bili ovde dogodio se i jedan veoma zanimljiv slučaj kada je belgijskom novinaru kome je dva puta odbijena viza za godinu dana, posle jednog telefonskog razgovora stigla boravišna viza. Kako vi na to gledate?

Mužnieks: Ja ne vidim novinare kao pretnju po nacionalnu bezbednost, Novinare, i to naročito one koji rade za dobro etablirane i kredibilne medije vidim kao čuvare demokratije. Znam za taj slučaj, kao što znam da taj čovek radi kao dopisnik za cenjene medije, da u Srbiji živi od 2007. i da mu je žena srpske nacionalnosti. Drago mi je da je problem rešen, i nadam se da u budućnosti neće biti potrebna upozorenja, konferencije za novinare ili telefonski pozivi da bi se slični slučajevi rešili. To ne samo da nije u interesu Srbije, to nije ni u interesu medijskih sloboda u Srbiji.

Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.