Kad ti država oduzme čast

Juče sam od države dobio i zvanično potvrdu da ne posedujem ni čast ni ugled, te me niko, pa ni Željko Mitrović, ne može uvrediti. Stigli smo, dakle, i do te faze.

„Otvorena pisma“ Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink, makar vas on nazvao i pijandurom, jesu lege artis, dopušten način „dijaloga“ sa svakim ko, ako ništa drugo, odbije da učestvuje u nekoj od rijaliti-emisija omiljene televizije Aleksandra Vučića.

Viši sud u Beogradu, postupajući po tužbi moje malenkosti, utvrdio je, naime, da to što je napisao Mitrović nema takozavanu “lezionu sposobnost” – odnosno nije uopšte podobno da povredi čast i ugled, bez obzira na to da li je tačno ili nije!?

A, što se tiče poruke, ponavljane u informativnim emisijama Pinka, bezbroj puta, skoro dva dana, da se Mitroviću sledeći put obratim u „treznom stanju“, sud smatra da „to ne podrazumeva da je tužilac bio u alkoholisanom stanju, da je bio pijan“, već da je „ovaj navod prvoptuženog iznet (je) u kontekstu određenog događaja“. U presudi se pojašnjava da izraz „trezno stanje“ jeste „širi pojam od izraza ‘pijan’ ili ‘alkoholisan’ i obuhvata veći raspon stanja u kome se jedno lice može nalaziti“. Kojih stanja, u presudi se ne navodi, ali sudija koji je potpisao ovu presudu verovatno zna. Običnim smrtnicima ostaje pouka da, kad vam neko kaže da niste trezni, to nema nikakve veze sa alkoholom već sa kontekstom.

Podnoseći tužbu protiv Pinka, Dragana J. Vučićevića i Petra Lukovića (ovu poslednju sam povukao), nisam uopšte bio u dilemi kakav će biti ishod. I tada i sada, ovo suđenje za mene je bilo samo svojevrsna „studija slučaja“, jer da sam bio prilježan protiv ove trojice, ali ne samo njih, mogao sam da podnosim tužbe, dok sam bio predsednik NUNS-a, maltene svake nedelje. Nisam, jer sam svestan da živim u Vučićevoj Srbiji, a budući da alkohol ne konzumiram, kao ni druge opijate, mogao sam sa velikom verovatnoćom da pretpostavim da nemam, kako je to lepo pravnički rečeno u presudi – „lezionu sposobnost“.

Želeo sam, jednostavno, da na sopstvenom primeru proverim šta se dešava kada tužite omiljene medije aktuelne vlasti.

I bez obzira na presudu i nemale sudske troškove koje ću morati da platim, ostaće zapisano, za neka buduća vremena, da ako se usudite da samo odbijete poziv Željka Mitrovića da gostujete na njegovoj televiziji, kao u ovom konkretnom slučaju – ovom Vučićevom spikeru je dozvoljeno da laže, izmišlja, da vas vređa i u svojim čuvenim „otvorenim pismima“ govori šta god mu padne na pamet bez ikakvih posledica.

A povod je bio kasni večernji telefonski poziv vlasnika Pinka, 24. januara 2016, da gostujem u emisiji „Teška reč“ zajedno sa Draganom J. Vučićevićem, Ljiljanom Smajlović i Ratkom Dmitrovićem. Pošto sam smatrao da ipak treba da se konsultujem sa kolegama iz Izvršnog odbora, jer nisam pozvan kao novinar već kao predsednik NUNS-a, rekao sam Mitroviću da ću mu konačan stav javiti za desetak minuta. U kratkoj SMS poruci, posle destak minuta, odgovorio sam da ne prihvatam poziv.

Odmah sutradan, usledilo je naravno „otvoreno pismo“, kako je sam Mitrović izjavio na sudu, „jedno od najpristojnijih“.

Naravno, pošto sam dobio paket „gold plus“, pismo je preneo Informer, uz naslov „Ubuduće mi šalji SMS poruke u treznom stanju“, i portal E-novine („Nunsovanje treznog Vukašina“), obogaćeno Lukovićevim karakterističnim komentarima.

Zanimljivo je, s aspekta presude, da i DJV i Luković apostrofiraju deo koji se odnosi na „trezno stanje“. I ova dvojica, kao i sudija, pretpostavljam, imali su u vidu širi „kontekst“ koji nema nikakve veze sa alkoholom, zar ne?

Kako god, od podnošenja tužbe do presude prošlo je dve godine. Toliko je vremena bilo potrebno da sud umilostivi Mitrovića da se pojavi i svedoči.

Ispostaviće se, ako je suditi po presudi, da nije morao ni da dolazi, poput svog saborca DJV, koji se do završetka suđenja nije ni pojavio. Budući da u tužbi prov „Informera“ postoji i deo u kojem mi se Mitrovićev pajtos obraća sa „Marš, bre, džukelo“, pretpostavljam da će i u presudi biti objašnjenje da ovo „džukelo“ nije ono na šta prvo pomislimo kad ovaj izraz neko upotrebi, već da je to zapravo – kontekst.

Ali, tako vam je to u državi Srbiji kad izgubite „lezionu sposobnost“.