Tanjug ponovo izmišlja medijske slobode u Srbiji

„Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“ – glasila je vest koju je Tanjug juče emitovao prenoseći akcente s predstavljanja u Briselu izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima u šest zemalja jugoistočne Evrope – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Rumuniji.

Domaći mediji, pa tako i RTS i RTV, preneli su, dakako, vest. Nije, naravno, problem u prenošenju lepih vesti, pogotovo kad se radi o medijskim slobodama, već u tome što u toj vesti, kako tvrde upućeni u sadržaj pomenutog izveštaja, ali i učesnici u njegovom predstavljanju, nalazi koji se tiču Srbije ili su pogrešno interpretirani ili su izmišljeni. Odnosno, ne (po)stoje u izveštaju.

Pa tako Tanjug navodi: „Sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama jugoistočne Evrope je pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativni trend, osim u Srbiji.“

Tu se lepota ne završava: „Kao pozitivno je istaknuto pripremanje nove medijske strategije, kao i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakla RTV Vojvodina.“

Nema podataka da je situacija u medijima dobra

„Zaista ne znam odakle Tanjugu ovi podaci, jer se ovako povoljne ocene o medijskim slobodama u Srbiji ne mogu pronaći u izveštaju“, kaže za Cenzolovku Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije u Novom Sadu i jedna od autorki izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima za 2016. u jugoistočnoj Evropi.

„Najpre, nigde se u izveštaju ne pominje stanje u 2017. godini, pošto je u pitanju istraživanje za 2016. godinu“, napominje Milinkov. „U izveštaju stoji da Srbija, po pitanju indeksa klijentelizma u medijima, stagnira u negativnom trendu nakon drastičnog pada indeksa zabeleženog 2015. godine. Ne postoji nijedan pokazatelj koji upućuje na to da je situacija dobra“, dodaje sagovornica Cenzolovke.

Za nju je naročito sporan deo iz vesti koji slavi nepristrasno izveštavanje RTV.

„Nigde u izveštaju nismo naveli da je izveštavanje RTV nepristrasno, štaviše, pošto je reč o 2016. godini, u izveštaju smo opisali proces politički motivisanih smena na pokrajinskom javnom servisu.“

Inače, RTV je na svom sajtu Tanjugovu vest preneo s obogaćenim naslovom: „Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji, pohvale za RTV“.

Izveštaj za Srbiju u Briselu je predstavio Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom), partnerske organizacije Nezavisnog društva novinara Vojvodine u ovom istraživanju.

Antonijević za Cenzolovku kaže da je na predstavljanju rekao da je u Srbiji zabeleženo najmanje nazadovanje, što je, kako kaže, posledica činjenice da je start u odnosu na prethodno istraživanje – bio izuzetno nizak.

Pohvaljena samo emisija Pravi ugao

„Nikakav napredak Srbije nije vidljiv, a ono što je preneto s predstavljanja – niti piše izveštaju, niti sam ja o tome na takav način govorio“, navodi direktor Jukoma i dodaje da je RTV pomenuo samo u kontekstu pohvala Ljubici Gojgić i njenoj autorskoj emisiji „Pravi ugao“.

Pored svega ovoga, Tanjugova vest zanimljiva je i iz drugih razloga. Osim što je objavljena šest dana nakon događaja o kojem se izveštava, biće zbog daljine Brisela, u vesti se ne pominje nijedan od govornika na predstavljanju izveštaja.

Antonijević navodi da su u predstavljanju u pres-centru u Briselu učestovali, pored njega, i predstavnik NDNV, te partnerske organizacije iz Rumunije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Indeks klijentelizma u medijima, inače, na temelju empirijskih podataka meri politički uticaj na medije, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog okvira medija, te ključna ekonometrijska merenja realnosti u kojoj mediji i novinari rade u zemljama jugoistočne Evrope.